Zapravo je najvažnije uložiti u mlade ljude i njihovo obrazovanje.
U ovom tekstu analiziramo kako se u školama i vrtićima razgovara o ekologiji i da li su moguća poboljšanja.
Zaštita životne sredine se u obrazovanju uglavnom obrađuje kroz različite predmete, kao što su biologija i geografija, a često i kroz građansko vaspitanje. Način na koji će se ova tema obrađivati i vreme koje će joj biti posvećeno uglavnom zavisi od inicijative i entuzijazma učitelja, nastavnika i profesora.
U emisiji "Eko grad" Radija 021 o tome su pričale predsednica Udruženja “Dete zaštitnik planete” Bojana Živković, nastavnica i članica Nacionalne asocijacije nastavnika građanskog vaspitanja Ivana Jevđenović i učiteljica i osnivačica Ekološko-edukativnog centra za decu Alenka Oreščanin.
Predsednica udruženja Bojana Živković za 021.rs priča o mestu zaštite životne sredine u obrazovanju, kao i o delovanju njenog udruženja.
"Obrazovanje o zaštiti životne sredine od ranog uzrasta je cilj kome teži Udruženje 'Dete zaštitnik planete', zbog toga je i osnovano, jer smo primetili da je to tema koja nije dovoljno zastupljena, a neophodno je da se krene sa njom od najranijeg uzrasta. To je naš fokus. Mi radimo sa decom od tri do 15 godina", navodi Živković.
Dodaje da je veliki deo njihovog rada posvećen ljudima koji rade sa decom, pre svega sa vaspitačima i učiteljima, a zatim i sa roditeljima.
"Smatramo da je ta tema veoma važna da bismo dobili jedno osvešćeno i angažovano društvo u ovoj oblasti, jer bez toga nema napretka", ističe Živković.
Iako smatra da se ovoj temi posvećuje nedovoljno pažnje, ne zalaže se za to da se ona uvede u formi novog predmeta.
"To dodatno opterećuje naš obrazovni sistem koji je iovako pretrpan. Zalažemo se da se kroz postojeći plan i program i u predškolskom i osnovnoškolskom obrazovanju ubace teme kroz koje bi se moglo i na času matematike obrađivati nešto iz ove oblasti", objašnjava naša sagovornica.
Alenka Oreščanin posvećuje veliki deo rada sa decom u nižim razredima osnovne škole, kao i vrtićkog uzrasta, obrazovanju o zaštiti životne sredine. Kako priča za našu emisiju, to je nešto što je predviđeno planom i programom, ali što svakako zahteva dosta ličnog zalaganja od strane edukatora.
"Svi imamo planove i programe u kojima je ekologija obavezna i u kojima je učenje o živoj prirodi obavezno, čim deca kroče u obrazovne ustanove. Protkano je kroz sve nivoe obrazovanja. Koliko se to primenjuje i kako se primenjuje zavisi od škole do škole. Svaka škola osmišljava način i metodu kako će decu učiti o ekologiji i zaštiti životne sredine", ističe Oreščanin.
Jedan od predmeta na kom se dosta pažnje posvećuje ovoj temi je i građansko vaspitanje. Nastavnica ovog predmeta Ivana Jevđenović ističe da se o zaštiti životne sredine u okviru ovog predmeta uči u smislu osnovnih ljudskih prava.
"Pravo na zdravu životnu sredinu je treća generacija ljudskih prava i onda je jasno da tu prostora ima. Ja verujem daje mnogim kolegama, ne samo nastavnicima građanskog vaspitanja, mnogo lakše i komfornije ako vi imate neku jedinicu u planu i programu koja se tiče zaštite životne sredine. Međutim, ako vi imate preduzimljivost, ako ste kreativni i naravno ako ste otvoreni da izađete iz učionice vi možete i kroz građansko vaspitanje, kroz obavezne predmete, kroz slobodne nastavne aktivnosti, kroz vannastavne aktivnosti, da nađete prostor da razvijate ljubav ka prirodi", objašnjava Jevđenović.
Dodaje, da se može raditi i na tome da deca stiču navike i preduzimaju akcije koje zavise od njihovog uzrasta.
"To su neki koraci za koje se nadamo da će u budućnosti dovesti do odgovornih građana koji će onda u skladu sa svojim znanjima, sposobnostima, veštinama ozbiljnije pristupiti ovoj temi", navodi.
Jevđenović ističe i da je učenje o životnoj sredini predviđeno novim Pravilnikom o nastavnom planu i programu.
"Za učenike sedmog razreda, to je plan za sedmi i osmi, odnosno može da se realizuje i u jednom i u drugom razredu je program 'Moja životna sredina', a recimo za učenike petog i šestog razreda je 'Sačuvajmo našu planetu'... Tako da je prosto sada i ponuđen konkretan sadržaj koji može da se realizuje kao slobodna nastavna aktivnost i naravno ako škola ima potencijala i ideja, pored ovog može da osmisli i sama neke programe i slobodne nastavne aktivnoste ili vannastavne aktivnosti", navodi Jevđenović.
Kroz rad sa edukatorima koji kasnije znanje prenose učenicima, Bojana Živković utvrdila je koji je najbolji pristup prenošenja znanja.
"Generalno ovoj temi ne treba ni sa odraslima postupati tako da ih uplašimo. Jeste situacija sa životnom sredinom kod nas, a i globalno, veoma ozbiljna, ali mislim da se nekim pristupom koji bi preplašio ljude ne može ništa postići, samo još veći otpor se stvara", navodi Živković.
Sagovornica 021.rs kaže da je kod nas ova tema bila potpuno zapostavljena, ali da se sada to polako menja.
"Mislim da je to put kojim treba ići i savetujemo da se toj temi deci pristupi kroz igru i sadržaje koje treba da usvoje kroz obrazovanje, kako bi im to postalo potpuno normalna stvar", dodaje.
Upravo ovakav pristup sa učenicima osnovne škole, ali i sa decom vrtićkog uzrasta koja borave u ekološko-edukativnom centru u Vrdniku ima i Alenka Oreščanin.
"Ja lično, gde god mogu, prvo izaberem igru. Tako se najlakše uči. Nema čoveka koji ne voli da se igra, bio on mali ili veliki. I odrasli vole da se igraju samo to teško priznaju. Zbog toga ja i ne vidim potrebu da menjam pristup u zavisnosti od uzrasta... Samo se smanji količina informacija koju im dajete i tehnika rada i sve to funkcioniše", objašnjava Oreščanin.
Kako kaže, kada pokušava sa decom da radi na doprinosu zaštiti životne sredine, ona uvek kreće od reciklaže. Zajedno sa decom od raznih predmeta pravi igračke i didaktičke materijale, ali i sortira otpad.
Alenka za specijal Radija 021 objašnjava i zašto je osnovala ekološko-edukativni centar za decu, u kom mališani borave u prirodi i stiču neposredna znanja o biljnim i životinjskim vrstama.
"Idealno mesto gde deca mogu da uče o prirodi je u prirodi. Cilj 'Seoca' (edukativni centar) je da sva deca koja su bila požele da se vrate. Cilj je i da se razvije ambijentalno učenje kroz edukativne izlete. Važno je da deca sažive sa tim, da žele da uče o zaštiti životne sredine i da vide šta je to ekologija, da je to sklad, da to treba da bude balans", objašnjava naša sagovornica.
Primera dobrog rada sa decom u oblasti zaštite životne sredine je dovoljno, ali prepreke postoje. Bojana Živković je kroz svoj rad primetila da je jedna od glavnih to što sve počiva na entuzijazmu i volji edukatora.
"Evidentan je taj problem da sve počiva na njihovom ličnom entuzijazmu i njihovoj mogućnosti da se sami pripreme za tako nešto, da ne pričam o materijalima i finansijskom delu koji nije uopšte zanemarljiv kada su ovakve stvari u pitanju. Odsustvo podrške uprave, kada su vrtići u pitanju može da bude veliki problem. Tako da imate predškolske ustanove gde se savršeno radi zato što uprava ima sluha i podržava takve aktivnosti, i pronalazi način da se to finansira. Sa druge strane postoje konkretni primeri gde je otpor sredine i same uprave ustanove veliki", ističe.
Objašnjava da je dodatno problematično i to što nastavnici i učitelji imaju pretrpan obavezni program u koji nije uključeno dovoljno ovih tema.
"Nemaju mnogo prostora da sa decom rade. To onda zahteva veliki entuzijazam, jer zahteva dodatno vreme koje deca treba da izdvoje, a ponekad i roditelji i sami učitelji", ističe.
Sve sagovornice 021.rs su saglasne u tome da je učenje o zaštiti životne sredine temelj zdrave budućnosti.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji u serijalu "Eko grad" na Radiju 021.
.jpg)
.jpg "Danas završne reči na suđenju Urošu Blažiću: Doveden u sud pod jakom policijskom pratnjom")
Komentari 2
Драган
Чувајмо природу и земљу јер је нисмо наследили од својих очева, него смо је посудили од своје деце.
Zera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar