"To je bila pravedna i dobra odluka, međutim nedovoljna. Iza naših umrlih kolega koji su izgubili živote boreći se za svoje pacijente, ostala su maloletna deca. Da bi ostvarili jednokratnu pomoć od 100.000, članovi porodice preminulog lekara, treba da prilože smrtovnicu, otpusnu listu iz bolnice, kompletnu dokumentaciju da je bio član LKS i potvrdu da je ležao u bolnici i bio na kiseoničkoj potpori. Samo ukoliko su ti kriterijumi ispunjeni, porodica dobija pomoć od 100.000 dinara. Nakon toga je LKS briše iz sistema i sa njima nema više ništa. Mi međutim nismo želeli da na tome ostane, jer znamo da LKS ima mogućnost za mnogo više", priča za Nova.rs prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti u penziji i članica Ujedinjenih protiv kovida.
Lekarska komora Srbije godišnje samo od članarina prihoduje čak dva miliona evra.
"Od te ogromne sume, tražili smo da se izdvoji deo za svu decu lekara preminulih od kovida i da im se finansira školovanje do završenog fakulteta, za one koji budu studirali. Svi lekari, članovi, svakog meseca odvajaju 0,8 odsto od plate, za članarinu u LKS. Gde taj novac posle odlazi, ne znamo, ali imamo određene pretpostavke. Naše je pravo da tražimo da deo novca bude preusmeren na decu naših kolega, odnosno u Fondaciju za stipendiranje dece preminulih zdravstvenih radnika, koja bi nosila ime 'Nenad Maksimović', po našem umrlom kolegi, anesteziologu. Ta suma, koju bi im dodeljivali nema nikakve veze sa jednokratnom pomoći porodicama. Više puta smo od januara 2021., do danas, slali molbe i dopise u LKS sa ovim zahtevom, ali nas nisu udostojili odgovora", kaže doktorka.
Kada su se konačno javili iz LKS, objasnili su, naivno, da ne znaju na koji način da sprovedu traženu stipendiju.
"Rečeno nam je da oni ne znaju kolika bi to suma bila, kako bi je davali, po kom sistemu i dobili smo tako neke odgovore, koji su inače lako rešivi. Ponudili smo im da naš pravni tim pomogne, ali odbili su. Neko vreme ih nismo pritiskali, a onda smo ponovo počeli da tražimo stipendiranje, nakon smrti doktorke Ane Čoporde, u januaru 2022., iza koje je ostalo malo dete. Peticiju je potpisalo oko 1.600 lekara i više od 6.500 građana. Predali smo je u LKS i opet nismo dobili nikakav odgovor", priča za portal Nova.rs prim. dr Plavšić.
U međuvremenu, promenilo se rukovodstvo Komore i doneta je nova odluka. Po toj odluci nijedno dete od 147 lekara preminulih od kovida, neće imati pravo na pomoć Lekarske komore Srbije.
"Onda je postalo još gore. Vrlo je sumnjivo i postavljanje direktora Komore na to mesto, ali u to ne smemo da se mešamo. Oni su nezavisno telo koje nikome ne polaže račune, ni državi, ni nama kolegama, lekarima, koji ih plaćamo. Šok je usledio šestog septembra kada su objavili dokument kojim se proširuje lista pomoći porodicama umrlih od kovida. Iako se kovid praktično nigde ni ne pominje. U tom Pravilniku piše da se deci preminulih lekara dodeljuje godišnja pomoć od 40.000 dinara, do njhove 18. godine, to je oko 3.300 dinara mesečno. U odnosu na sumu koju LKS prihoduje svake godine, ovaj novac je poniženje. Međutim, postoji stavka u kojoj se naglašava da zahtev za ovom donacijom može da se podnese isključivo pod uslovom da dokumentacija bude predata unutar 180 dana, odnosno 6 meseci od smrti lekara. Po tome, nijedno dete preminulog zdravstvenog radnika nema prava čak ni na tih bednih 40.000, jer je, srećom naravno, poslednja doktorka preminula od kovida pre više od 180 dana. Niko od njihove dece ne ispunjava ovaj uslov", priča prim. dr Plavšić za portal Nova.
Zbog proširene odluke o stipendiranju, ali i sporne stavke u istoj, novinari portala Nova su pozvali novog direktora Lekarske komore Srbije doktora Miodraga Stanića, koji je odgovorio da Komora već daje jednokratnu pomoć porodicama, a da o tako ozbiljnoj temi, kao što su stipendije za decu, ne može da razgovara telefonom.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 19
Eon
Vi ste izgleda vidoviti čim znate da sam se otcepio, otišao u tuđinu. Pa i da sam, da li je to razlog da se ne sme čitati ništa u vezi Srbije? Jel dijaspora dobra samo kad šalje pare u domovinu? Imaju li oni koji su otišli pravo da kažu šta misle i šta vide? Zašto to vas žulji? Privatno ili po službenoj dužnosti? Uzgred da li znate koji broj cipela nosim, pošto znate mnogo o meni i mojim snovima?
Sram ih bilo
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar