On je ukazao da je društveno tkivo doživelo nekrozu, što je problem koji se vuče decenijama, ali se posledice tog procesa danas najsnažnije osećaju.
On je u serijalu Kvaka 23 ocenio da krilatica "opstanak Srbije" implicira ugroženost koja dolazi od rečenica kojima se teoretičari zavere, jedan deo javnosti i političke elite služe gotovo svakodnevno.
To je odgovor na ukorenjene strahove i čini savršeni paket paralelne realnosti koju pokušavaju da nam saopšte "odozgo", protumačio je Balunović u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.
U proteklim decenijama za Srbiju je postalo karakteristično da njene vlasti, a onda i jedan deo građana, sve vreme misle da je ona u centru pažnje svetskih trendova, rekao je Balunović i primetio da to za jedan deo kvazijavnosti predstavlja hranu za razne teorije zavere.
Ako nasuprot tome Srbiju posmatramo kao državu koju čine njene institucije, onda je njen opstanak, kako je naglasio, ugrožen proteklih 30 godina.
Ukoliko, s druge strane, Srbiju posmatramo na način nacionalističke Srbije, uključujući i aktuelnu vlast, a to je nekakav mit koji nam lebdi iznad glava dok grcamo u svakodnevnim problemima, Balunović onda razume zašto vlast opstanak mita predstavlja kao opstanak države, posebno u promenjenim geopolitičkim okolnostima.
Upitan da li su možda neki strahovi ipak opravdani, on je odgovorio potvrdno ako je reč o nekim egzistencijalnim potrebama za resursima, poput struje ili gasa, ali misli da bi, umesto kukanja i sejanja straha, hladne glave trebalo predočiti jasan plan šta da se uradi.
"Rukovodstvo svake zemlje, pa i ove, izabrano je da bi rešavalo probleme građana. Ukoliko oni za to nisu sposobni, ukoliko će plakati, kukati i sejati strah, onda je možda vreme da ih zamenimo nekim drugim ljudima", poručio je Balunović.
On smatra da javnost nikada nije jasno čula šta Srbija hoće na međunarodnom i regionalnom planu, osim tih nekih praznih krilatica, kao što su mir i stabilnost.
Prema njegovom viđenju, "to je simptom prirode vladavine ove vlasti, a ta priroda jeste jedna magla u kojoj se vlast najbolje snalazi".
Ni kada je u pitanju Kosovo, dodao je Balunović, Srbija nikada nije eksplicitno rekla šta želi, "mi ne znamo šta je zvanična politika Beograda, osim da se poziva na rezoluciju 1244 i da zahteva produžavanje statusa kvo unedogled".
On misli i da Srbija, kada je reč o Rusiji i odnosu prema Evropskoj uniji, međunarodnu politiku bazira na pasivnoj poziciji neutralnosti, za razliku od prošlih vremena, na primer jugoslovenske spoljne politike, koja je nesvrstanost bazirala na proaktivnoj spoljnoj politici.
"Dakle, imamo sa jedne strane aktivnu nesvrstanost, a sa druge pasivnu neutralnost", uporedio je Balunović, koji smatra da Srbija "nema plan ni za trenutno zbivanje, ni za prošlo zbivanje, nema nikakvu viziju gde je njeno mesto u Evropi i svetu".
Na opasku da se spoljnoj politici Srbije sužava manevarski prostor, on je objasnio da je potpuno prirodno da će drugi da nam određuju sudbinu, ukoliko nema nikakvih inicijativa i ne nastupamo proaktivno.
Izuzetak bi mogao da bude proces koji se naziva Otvoreni Balkan, ali i on ima dosta problema, rekao je Balunović, čiji je, ipak, generalni utisak da "mi politiku vodimo zato što moramo, a ne zato što hoćemo".
Time se, kako je upozorio, potpuno obesmišljava demokratija, jer ljudi glasaju za one koji nude neke politike i onda oni te politike treba da sprovode.
Upitan o nastupu predsednika Srbije u Generalnoj skupštini UN, Balunović je rekao da Aleksandar Vučić, načinom na koji je komunicirao reagovanja na njegov govor, sve vreme domaćoj javnosti želi da predstavi da je Srbija u međunarodnom kontekstu bila slaba, neuticajna i da se ni za šta nije pitala, a da je on taj koji će joj vratiti stari imidž.
Kako je ocenio, "Srbija nema nikakvih kapaciteta da povrati ni blizu stari sjaj u međunarodnim odnosima kakav je imala Jugoslavija i plašim se da je sve ovo šarada za domaću upotrebu, kao i sve drugo što čini ova vlast".
Upitan da li je i u čemu razlika između teroritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine i teritorijalnog suvereniteta i integriteta Srbije, što Vučić pita strane sagovornike, Balunović je objasnio da je razlika u tome što se na pitanje Kosova "gleda, između ostalog, kao na pitanje nastavka ratova u bivšoj Jugoslaviji i disolucije jedne federalne države".
Isto tako, kako je napomenuo, situacija na Kosovu u drugoj polovini devedesetih koja je i dovela do NATO agresije 1999. godine bila je "ratna situacija u kojoj je oko milion pripadnika jedne nacionalne manjine bilo proterano sa prostora tada autonomne pokrajine".
To je na Kosovu iz zapadne perspektive, "a dobrano je bazirano i na faktima, bilo blizu humanitarne katastrofe", rekao je Balunović, koji smatra da se "nesumnjivo dešavalo i etničko čišćenje".
"S druge strane, imate dve suverene zemlje, Ukrajinu i Rusiju, pri čemu Rusija pokušava da ostvari dobitke u ratu koji traje već osam godina", uporedio je on i primetio da mogu da se povlače neke paralele, ali misli da principi međunarodnog prava pate pred naletima moćnih.
"To zna i Vučić, to znaju svi, tako da povlačenje nekih paralela, insistiranje na nekim principima malo znači u igrama moći. Treba da budete moćniji od nekog drugog da biste nešto ostvarili", rekao je Balunović.
Prema njegovom mišljenju, Srbija ima viševekovni problem identiteta još od nekih dela iz perioda socijaldemokratije i dileme da li je na Istoku ili na Zapadu, da li je spojnica između Istoka i Zapada.
"U tome nema ništa konceptualno loše. Neko mora i to da bude, svet nije podeljen na oštre linije i ne bih imao nikakav problem da Srbija ima taj položaj 'između'", istakao je Balunović, ali je morala da radi na tom imidžu i da svi znaju, uključujući i ljude u Srbiji, koja je njena pozicija u Evropi i svetu.
Ad hok rešenja i menjanje ploče svakog dana, kako je ukazao, doprinose haosu koji danas vlada u srpskom javnom mnjenju, "gde ovi navijaju za ove, a ovi za one druge".
Balunović misli da je prekasno da Srbija sada prodaje priču da može da bude nekakav sui generis državni entitet na evropskom tlu od koristi i Evropi i Rusiji i procenjuje da će morati da se opredeli.
Komentari 12
Ђорђе Ивковић
26.09.2022 • 08:01
poštovani, ako cemo realno, širenje straha i osecaja ugroženosti je najomiljeniji hobi ove vlasti.
Није спорна манипулативност режима, мада им ширење страха није најомиљенији хоби, имају они широка интересовања.
Али, биолошка угроженост Срба са свих страна, па и "изнутра" је реалност.
Знате, то није ствар илузија, фобија, предрасуда... већ је то ствар бројева. Оно што ја тврдим доказују бројеви, не лепо сложене реченице.
А заблуде, предрасуде... Ево класине...
"da ne gubim više vreme i slova na ljude i komentatore koji žive i hrane zaludnu iluziju usled manjka hrabrosti da gledaju istini u oči ili iz čistog koristoljublja."
Потпуно сте у криву.
agatoni,aga,akademik
@Djordje Ivkovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar