Godine koje su pojeli (politički) skakavci: 1992 - 2022
Tokom tri decenije višestranačja u Srbiji bilo je svega - ratova, sankcija, revolucije, tranzicije...
Foto: 021.rs
Ali, neke stvari se ne menjaju tako lako. Čak i u drugačijim kontekstima, "vrednosti" ostaju nepromenjene.
Partija se predstavlja kroz sliku koju stvara sama o sebi, a njena viđenja realnosti ni na koji način nisu osporavana. Ovu identifikaciju - Srbija - to je država - to je Aleksandar Vučić - to je SNS, televizija je potencirala dajući ogroman publicitet javnim nastupima predsednika države Aleksandra Vučića i drugih državnih funkcionera, koje su ovi koristili za promociju svojih partija.
Pasus iznad objavljen je u publikaciji "Mediji i izbori" profesorke Jovanke Matić. Publikacija je objavljena 2002. godine i sada je pravo vreme da se zapitate otkud onda tu Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka? Iz prostog razloga što je u originalnom tekstu umesto Aleksandra Vučića bilo ime Slobodana Miloševića, a umesto SNS-a bio je akronim za Socijalističku partiju Srbije. Osim toga, Jovanka Matić pisala je o izborima sa početka devedesetih godina prošlog veka.
Jedan od njenih zaključaka je taj da ni u jednom od brojnih izbornih ciklusa nije ostvaren ravnopravan i nepristrasan tretman izbornih učesnika, kao i da medijska prezentacija izbora nije bila prilagođena potrebe birača, već, suprotno, potrebama partije.
Politikolog Dejan Bursać kaže za 021.rs da postoje sličnosti kada se govori o 1992. i 2022. godini, pogotovo u medijskom kontekstu.
"Opozicija je u ranoj fazi višestranačja u Srbiji shvatila da vladajuća struktura kontroliše medije, te da ona mora da stvori neko svoje javno mnjenje i tako su nastali neki nezavisni mediji. Taj koncept se zadržao do danas. Mi vidimo da u Srbiji postoje dva paralelna javna mnjenja, jedno koje se informiše kroz televizije sa nacionalnom frekvencijom i, recimo, tabloide, dok drugo mnjenje pluta između društvenih mreža, nekoliko nedeljnika i elektronskih medija. Uprkos tome, postoje određenja preklapanja, jer je ovo mala zemlja i nisu ta dva javna mnjenja izolovana jedno od drugog. Uz to, dešavaju se i ustupci, najčešće kada neko sa strane 'podvikne' na vlast, pa smo tako videli debate na RTS-u ili gostovanja nekih opozicionih lidera na Pinku", priča Bursać.
Druga paralela u odnosu na ciklus od pre 30 godina je ta što je i sada, kao i tada, opoziciona struktura u povoju i previranju. Pre 30 godina postojalo je nekoliko stranaka koje su tek nastale, a kojima su vetar u leđa dala dešavanja iz 1991. godine, protesti, ali i dešavanja u drugim evropskim zemljama. Međutim, bile su slabe, nisu imale socijalno utemljenje među glasačima, što i danas muči srpsku opoziciju.
"Kada pogledate istraživanje javnog mnjenja samo nekoliko dana pred izbore, vidite da postoji između 10 i 15 odsto birača koji žele da izađu na izbore, glasali bi za opoziciju, ali ne znaju za koga. Jedan broj tih birača ostane kod kuće, ali nam ovo ukazuje da postoji veliki broj opozicionih birača koji ne oseća povezanost ni sa jednom partijom. To znači da nam je nekakav partijski sistem, barem na opozicionoj strani, i dalje u povoju", objašnjava Bursać.
Ipak, naš sagovornik ukazuje i na određene razlike. Najpre, Aleksandar Vučić danas uživa međunarodno poverenje i podršku, što se za Slobodana Miloševića 1992. godine nije moglo reći.
"Dakle, Vučić crpi neku vrstu legitimiteta, a iz toga dolaze saradnja, podrška, investicije... Rekao bih da to postoji zato što je Vučić relativno kooperativan sa Zapadom po nekim pitanjima. Dosta buke se diglo u vezi sa tim što se delegacija Srbije u Njujorku sastala sa predstavnicima Rusije ili Irana, ali je ispod radara prošlo to da se Vučić praktično prvog dana sastao sa američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost, što je u svakoj američkoj administracija možda i najvažnija osoba i rekao bih da je to verovatno najvažniji sastanak koji je neko iz Srbije, na spoljnopolitičkom planu, imao u poslednjih godinu dana. To je ono što je važno, a ovo sa Rusijom i Iranom je, na neki način, predstava za domaću javnost, jer znamo kakva su joj raspoloženja prema Zapadu", objašnjava politikolog Dejan Bursać.
Jovanka Matić pre 20 godina je pisala o tome da je 1992. vladajuća partija uvek prikazivana kao dobro organizovana, uspešna i koherentna organizacija.
"Ona se predstavlja biračima u čitavom nizu aktivnosti - ima program za sve sfere života, od ekonomije, investicija, preko socijalne politike, problema izbeglica, problema mladih. Opozicija to nije. Njeni su programi prikazivani selektivno i ona se optužuje da samo daje prazna obećanja. Opozicija se predstavlja uvek kao nekoherentna, nejedinstvena, rastrzana međusobnim sukobima i surevnjivostima", piše Matić.
Osim toga, imamo podelu i na državotvornu vlast i izdajničku opoziciju. Tako je opozicija bivala optužavana da "huška", "podmeće", "osipa drvlje i kamenje", "predstavlja Srbiju u svetu na najružniji način" i čini "sve zarad tuđih interesa, a protiv interesa sopstvenog naroda".
Bursać ukazuje na to da je ovakva podela koristan trik onima koji su na vlasti i da ga svaka vlast, neka manje, neka više, koristi.
"Uz pomoć podele dobijate to da su oni koji su protiv vas u stvari protiv države, da oni nisu politička opozicija. U 'uređenijim' demokratijama se zna, institucije, sistem i država su iznad, a partije se takmiče u jednoj uređenoj igri ko će u određenom mandatu da vodi državu. Nijednog trenutka se ne poistovećuju sa državom onog momenta kada preuzmu funkciju. Kod nas se to dešava često, dešava se i u nekim drugim državama, pogledajte Mađarsku i Poljsku. Jednostavno, korisno je za vlast da sebe identifikuje sa državom i da onaj ko napada vlast bude označen kao neko ko napada državu", poručuje Bursać.
On koristi i primer kako bi ukazao na ovu strategiju. Kako kaže, Srpska napredna stranka je iskoristila lep datum iz srpske istorije, dan proboja Solunskog fronta, i upotrebila ga za Dan srpskog jedinstva.
"Vidimo da SNS to forsira, a opozicija se prošle godine upecala i krenula da napada taj praznik. Kako da vam kažem, ako je vlast ta koja maše zastavom naše zemlje, nije korisno da vičete 'ua, zastava', jer se ljudi sa tom zastavom identifikuju. Na opoziciji je onda da prozre takve trikove i da pravilno postupi", zaključuje politikolog Dejan Bursać za 021.rs.
Jedno od poglavlja publikacije "Mediji i izbori", koje se bavi periodom od 1993. do 1997. godine, nazvano je "Mirotvorna partija i nepotrebna opozicija". Opozicija je u jednom momentu postala suvišna u Skupštini Srbije, jer nije postojao nikakav dijalog. U međuvremenu, po izbijanju ratnog sukoba u Evropi, Srpska napredna stranka izašla je sa izbornim sloganom "Mir, stabilnost, Vučić". Vremena se menjaju, ali neke poruke, izgleda, ostaju večne.
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
.jpg "Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji")
Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji
22.01.2025.•
0
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas kako su joj sindikati u Elektroprivredi Srbije (EPS) potvrdili da nema govora o štrajku zaposlenih u EPS.
Sindikat u RTS-u zahteva emitovanje preciznih izveštaja sa studentskih protesta
22.01.2025.•
0
Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih na RTS-u zahteva emitovanje izveštaja sa studentskih protesta u informativnim emisijama i učešće predstavnika protesta u programu ove kuće.
Dijana Hrkalović osuđena na 16 meseci zatvora
22.01.2025.•
11
Bivša državna sekretarka u MUP-u osuđena je zbog zloupotrebe uticaja na 16 meseci zatvora, u šta se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Školska godina bi mogla da bude produžena
22.01.2025.•
11
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da bi školska godina mogla da bude produžena.
Studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk u petak
22.01.2025.•
17
Studenti u Srbiji koji učestvuju u blokadi fakulteta pozvali su građane da se u petak, 24. januara, pridruže generalnom štrajku.
Ministarstvo: U Srbiji nema sumnje na zarazne bolesti slinavka i šap
22.01.2025.•
1
Ne postoji sumnja, niti je potvrđen slučaj zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naprednjački srednji prst: Može i bednije, ali ne baš mnogo
22.01.2025.•
27
Srednji prst koji pokazuje krvava šaka - to je najnovija poruka Srpske napredne stranke građanima Srbije.
Đukić Dejanović: 86 odsto škola radi, deca bila osramoćena
22.01.2025.•
23
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da u ovom trenutku 86 odsto škola u Srbiji radi najnormalnije, i da će inspekcija nastaviti da obilazi škole koje ne rade.
Koalicija NADA pozvala sve građane da se priključe generalnom štrajku u petak
22.01.2025.•
8
Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, pozvali su građane da učestvuju u generalnom štrajku najavljeno za petak, 24. januar.
DNEVNI KVIZ: Ko smišlja ovih 10 pitanja?
22.01.2025.•
7
Kviz znanja 021.rs stiže i ove srede pred vas.
Danas izricanje presude Dijani Hrkalović - tužilac tražio pet godina robije
22.01.2025.•
48
Specijalni sud zakazao je za danas izricanje presude nekadašnjoj državnoj sekretarki ministarstva unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović optuženoj za trgovinu utricajem.
AMSS upozorava na poledicu
22.01.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je vozače na opasnost od poledice u jutarnjim i večernjim satima.
Dan žalosti u Srbiji zbog tragedije u staračkom domu
22.01.2025.•
16
Na teritoriji Srbije danas je Dan žalost zbog stradanja osam osoba u požaru u domu za stara lica u Barajevu.
I snimatelji traže od RTS-a da obustavi emitovanje njihovih dela
21.01.2025.•
6
Članovi Srpske asocijacije snimatelja zahtevaju od RTS-a da ne emituje dela njihovih članova.
VIDEO: Đaci beogradske gimnazije crtali cveće preko crvenih šaka sa srednjim prstom
21.01.2025.•
4
Sinoć nešto pre ponoći, grupa mladića sa kapuljačama iscrtala je po dvorišu Trinaeste beogradske gimnazije u Beogradu crvene šake sa srednjim prstom.
VIDEO: Aktivisti napadnuti dok su skidali transparent crvene šake sa srednjim prstom
21.01.2025.•
24
Na Mostarskoj petlji u Beogradu došlo je do incidenta, kada su dvojica aktivista skinula transparent crvene šake sa ispruženim srednjim prstom, koju članovi SNS dele i po društvenim mrežama.
Novinarka "Novosti": Dobila sam otkaz nakon što sam na Instagramu objavila fotografiju sa protesta
21.01.2025.•
8
Novinarka Vojislava Crnjanski Spasojević navela je da je, dan nakon što je na svom Instagram profilu objavila fotografije sa protesta ispred Ustavnog suda, dobila otkaz u "Novostima".
Sutra Dan žalosti zbog poginulih u požaru u Barajevu
21.01.2025.•
4
Vlada Srbije proglasila je sutrašnji dan, sredu, 22. januar, za Dan žalosti na teritoriji cele države.
Advokat Živković: U petak protest ispred Predsedništva zbog izjave Vučića da su advokati rulja
21.01.2025.•
11
Advokat Miroslav Živković najavio je, u ime Protestnog odbora advokata, za petak protest ispred zgrade Predsedništva kako bi sa predsednikom Aleksandrom Vučićem "raspravili ko je rulja a ko hulja".
Vučić razmatra da dodeli orden direktoru Jovine gimnazije
21.01.2025.•
96
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je direktoru gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoju P. Stojkoviću zbog toga što je držao čas za nekoliko učenika.
Komentari 19
Dudule
Aleksej
Zute sam nekako svario, naspram ovih danas oni su zlatni! A ne mozemo da sporimo da su bolji i od Milosevica i njegovih unistivaca drzave.
Kakav narod
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar