Arsić: Usporen rast srpske privrede, moguća i recesija ako se pogoršanje situacija u Ukrajini

Srpska privreda usporava i u drugoj polovini ove godine mogla bi da dostigne rast od oko dva odsto, što je duplo sporije od rasta u prvom polugodištu.
Arsić: Usporen rast srpske privrede, moguća i recesija ako se pogoršanje situacija u Ukrajini
Foto: Pixabay
Time bi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) na kraju 2022. mogao da iznosi oko tri odsto, ali u slučaju pogoršanja situacije u vezi sa ratom u Ukrajini, nije isključena ni recesija, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i glavni i odgovorni urednik "Kvartalnog monitora" Milojko Arsić.
"Privreda usporava, a postoje signali da će to usporavanje da se značajno produbi tokom druge polovine ove godine, što znači da ćemo imati vrlo spor rast u drugoj polovini godine, a u slučaju znatnih pogoršanja međunarodne političke situacije i zaoštravanja ukrajinskog rata, nije isključena ni recesija u četvrtom tromesečju ove godine, uključujući i Srbiju", kazao je Arsić na prezentaciji novog broja tog biltena Ekonomskog fakulteta.
Kako je precizirao, "osnovna projekcija je, pod pretpostavkom da se međunarodna situacija znatnio ne pogorša, da bi u drugoj polovini godine mogli da ostvarimo rast od oko dva odsto, s obzirom da smo u prvoj polovini imali rast od četiri odsto, pa bi na nivou cele godine prosek BDP-a bio tri odsto".
 
Prema njegovim rečima, signali usporavanja privrede su već vidljivi poput pada industrijske proizvodnje od aprila, pada u građevinarstvu, uspravanja rasta investicija i privatne potrošnje, kao i pada realne vrednosti dohodaka zbog visoke inflacije.
 
Naveo je da Srbija ima i probleme u proizvodnji struje koji su uzrokovani propustima i nestručnim upravljanjem, a i suša je pogodila poljoprivredu i tako dodatno osporila rast.
 
Arsić je ukazao da je trenutno najveći problem u Srbiji visoka inflacija.
 
Kako je naveo, ukoliko izostane nepovoljan scenario i ako ne dođe do dodatnih zaoštravanja sukoba oko Ukrajine, cene energenata ostanu na približno sadašnjem nivou, a centralne banke nastave sa povećanjem kamatnih stopa, "inflacija bi mogla da dostigne vrh krajem ove i početkom naredne godine".
 
"U tom slučaju bi inflacija krajem godine mogla da dostigne međugodišnji nivo od oko 15 odsto, što znači da može da bude i 14 i 16 odsto", kazao je Arsić.
 
Naveo je da bi u slučaju pogoršanja situacije i dodatnog povećanja cena energenata, inflacija mogla da bude viša i dugotrajnija, što bi značilo da bi najmanje tokom naredne godine ostala na vrlo visokom nivou, jer je pitanje da li bi centralna banka uz takvu inflaciju nastavila sa povećanjem kamatnih stopa, važnim instrumentom za obaranje inflacije.
  • Ma

    30.09.2022 08:00
    nema veze, evo, što bi rekli "i od usta cemo odkidati" , samo da nam vlast bude sita i zadovoljna.
  • /

    29.09.2022 21:31
    /
    pa zar nije korona kriva?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija