Manjkav sistem podbacuje u merama s osuđenicima: Da li će registar silovatelja nešto promeniti?

Autor: Politika

Info

04.10.2022.

08:12 > 08:29

Radne grupe Ministarstva pravde o izmenama Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku razmotriće i uspostavljanje posebnog registra osoba osuđenih za krivična dela protiv polne slobode.

Manjkav sistem podbacuje u merama s osuđenicima: Da li će registar silovatelja nešto promeniti?

Foto: Pixabay

Ovaj registar bi, kako je za Politiku rečeno u Ministarstvu pravde, trebalo da sadrži ime i prezime osuđenog, njegov jedinstveni matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, informacije o značaju za fizičko prepoznavanje osuđenog i njegove fotografije, DNK profil, izveštaje o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude...

Za sada, shodno odredbama Zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti policije, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima dokumentaciju i o svim osobama koje su osuđene u krivičnom postupku. Ona sadrži podatke o izrečenoj kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobađanju od sankcije i oproštenoj kazni, pravnim posledicama osude, novčanim sankcijama, izrečenim vaspitnim i merama pojačanog nadzora i obaveznog lečenja i drugim merama donetim u krivičnom postupku.

Da li je ovakva evidencija dovoljna?

S obzirom na slučaj Igora Miloševića, višestruko osuđivanog silovatelja koji je posle izdržane kazne od deceniju i po pušten na slobodu, čini se da nije. Pokazalo se da od koristi nije bila ni činjenica da su, godinu dana pre isteka kazne, zaposleni u Službi za tretman u kazneno-popravnim ustanovama i zaposleni u povereničkim kancelarijama Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, intenzivirali saradnju sa svim relevantnim državnim i nevladinim organizacijama u cilju što bolje pripreme osuđenika za povratak u društvenu zajednicu. U tom smislu, kako je rečeno u upravi za Politiku, osuđenicima se pomaže i da dobiju ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, smeštaj, posao... Međutim, u slučaju Miloševića to se nije dogodilo.

"Upućujemo ih na pomoć i podršku koju mogu da ostvare u nadležnim institucijama: policijskim upravama, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nadležnim centrima za socijalni rad, filijalama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prihvatilištima za odrasle, Crvenom krstu. Ključna je podrška kako vladinog, tako i nevladinog sektora kako bi se bivši osuđenici što lakše uklopili u društvo i kako bi im se dala šansa da se zaposle i ne čine nova krivična dela. Među njima je nemali broj onih koji su u zavodima prošli obuku za neko od deficitarnih zanimanja i dobili sertifikat u kome se ne navodi da je stečen tokom izdržavanja kazne kako bi se izbegla moguća diskriminacija. Uz to, svi osuđenici su tokom boravka u zatvoru stekli i radno iskustvo na ovim poslovima (poslovi varioca, molera, fasadera, pekara, kuvara, elektroinstalatera...) tako da je reč o osobama koje imaju 'zanat u rukama'. Naglašavamo i da najbolji tretman u zavodu daje dobre rezultate samo ako je celo društvo spremno da prihvati bivše osuđenike i olakša im uključivanje u zajednicu", objašnjavaju u upravi.

Izvesno je da su u slučaju Igora Miloševića podbacile gotovo sve institucije s obzirom na to da je, sudeći po fotografijama koje su svakodnevno deljene na društvenim mrežama, ovaj, sada slobodni građanin, ali i višestruko osuđivani silovatelj, dok ponovo nije uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično delo ugrožavanja sigurnosti, danima tumarao po ulicama Beograda, u istoj odeći, bez ličnih dokumenata.

Ako se uzme u obzir i da su, prema podacima uprave, u najvećem broju slučajeva seksualni prestupnici ranije osuđivani za imovinska krivična dela i da je rizik veći ukoliko je učinilac prethodno bio osuđen za neko delo protiv polne slobode (što jeste u konkretnom slučaju), izvesno je da nema potrebe govoriti o značaju jedinstva svih segmenata društva za uključivanje osuđenih u društvo, ali i "odbrani" građanstva.

Ono što bi moglo da ohrabri i, možda donekle reši problem, jeste činjenica da su, kada je reč o počiniocima krivičnih dela protiv polnih sloboda, zaposleni u Službi za tretman Uprave za izvršenje krivičnih sankcija uz podršku Saveta Evrope izradili specijalizovani program za rad sa ovim prestupnicima i da je on u fazi uvođenja i standardizovanja u svim zavodima.

Uprkos zakonskim rešenjima, Milena Vasić, pravnica iz organizacije "Jukom", ocenjuje za Politiku da je trenutni zakonski okvir koji reguliše ovu oblast u Srbiji - pogrešan. Kaže da ne postoje propisane mere koje su neophodne za osobe koje su posebno opasne po društvo. Dodaje da ne postoji ni obaveza ovih osoba da se javljaju policijskoj stanici, ni centrima za socijalni rad.

"Nije predviđen nikakav postpenalni sistemski rad koji bi bio obavezan za nekoga koga su stručna lica već procenila da je u opasnosti da ponovi krivično delo. Seksualni delikti su jako kompleksna stvar i tema koja zahteva multidisciplinarni pristup. Nije dovoljno nekoga pustiti napolje i da on odjednom više nije ničiji problem, a postane problem građana", smatra Vasićeva.

Ovo bi, dodala je, bio pravi trenutak da se otvori to pitanje i to pred vladom koja predlaže zakone i pred parlamentom koji ih usvaja i da se vidi šta treba činiti sa osobama za koje postoje procene da su opasne za društvo.

Pre početka primene tretmana specijalizovanog programa, seksualni prestupnici se dobrovoljno uključuju u realizaciju tretmana. Znači – samo ako to žele.

"Skorija istraživanja (u najvećoj meri obavljena u SAD i Kanadi) pokazuju značaj rada sa seksualnim prestupnicima. Stopa povrata kod ovakvih osuđenika koji su bili uključeni u specijalizovani tretman se razlikuje od istraživanja i kreće se u rasponu od deset do 19 odsto osuđenih, a kod prestupnika koji nisu bili uključeni u tretman taj broj se kreće od 27 do 40 procenata. Reč je o različitim krivičnim delima", navode iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Slična situacija je i u Srbiji. U Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici u toku 2015. godine sprovedeno je istraživanje nad osuđenim seksualnim prestupnicima. Prema dobijenim rezultatima, oko 14 odsto su bili povratnici za krivična dela protiv polne slobode, dok je taj procenat 44 kada je reč o drugim krivičnim delima.

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Bbb

04.10.2022 • 13:29

Www

Prazne price! Povratnici silovatelji u zatvor do kraja zivota! Sa obicnim zatvorenicima niko neradi na njihovoj socijalizaciji!(mislim na sitne lopove kriminalce) !Zbog cega postoje centri za socijalni rad?

0 0 0
Da se podsetimo!

04.10.2022 • 09:37

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pomilovao je Svetislava Spasića iz Vranja, koji je bio osuđen zbog ubistva Predraga Trajkovića (34), zvanog Garinča iz Vranja.

Nakon što ga je Nikolić pomilovao, osuđeni ubica silovao ženu. Niška policija uhapsila Vučka Manojlovića (68) zbog sumnje da je silovao četrdesetsedmogodišnju ženu, koja je kod njega radila kao spremačica.

Nikolić je potpisao 104 pomilovanja osuđenicima za različite zločine tokom svog predsedničkog mandata, potvrđeno je iz kabineta predsednika.

3 2 +1
Osveta loših đaka

04.10.2022 • 09:33

Da li stvarno iko normalan očekuje od ovog režima priučenih V.D. srebroljubaca da uradi bilo šta normalno?!

4 5 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.