Preminula žena iz Šapca koja se otrovala pečurkama

Gastrointestinalni sindrom
Mnoge gljive sadrže različite, poznate i nepoznate toksine koji izazivaju stomačne tegobe, bolove, povraćanje i proliv, što se nikako ne sme potceniti. Posledice mogu biti pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca i sl. što kod iscrpljenog organizma može imati najteže komplikacije. Najteže trovanja ovog tipa izaziva olovasta rudoliska (Entoloma sinuatum), a druge poznate vrste su bljuvara (Russula emetica), leopardovka (Tricholoma pardinum), ludara (Boletus satanas), otrovni šampinjoni (Agaricus xantoderma, Agaricus meleagris), zavodnica (Omphalotus olearius), krompirače (Scleroderma spp.) itd.

Sindrom uslovnog trovanja
Ova pojava je izražena kod gljive prava đubrištarka (Coprinus atramentarius), koja konzumirana sa alkoholom dovodi do izraženih alergijskih reakcija, crvenila i svraba na koži, ubrzanog disanja i sl. Ovo je razlog zašto se iz ove gljive izoluje koprin, koji kao antabus služi u lečenju alkoholizma. Slično dejstvo imaju i druge gljive iz ovog roda.

Psihosomatski sindrom
Radi se o materijama sa izraženim dejstvom na centralni nervni sistem. Upotreba ovakvih gljiva može završiti fatalno. Najvažniji otrovi ovog tipa su psilocibin i psilocin, a sadrže ih sitne vrste iz roda Psilocybe, Panaeolus, Conocybe i Stropharia. Halucinacije su najčešće neprijatne, a sporedni efekti (mučnina, povraćanje, proliv) veoma izraženi. Slični otrovi su nađeni i kod uvijače (Рахilus involutus), koja može izazvati smrtna trovanja, kao i kod ljubičaste šlemovke (Мусena pura).

Giromitrinski sindrom
Izaziva ga konzumiranje hrčaka (Gyromitra esculenta) i drugih gljiva iz ovog roda, koje sadrže otrov giromitrin.
Trovanje je slično intoksikaciji faloidinskim otrovima, ali se prvi simptomi javljaju nešto ranije. Giromitrin je termolabilan (razlaže se termičkom obradom, sušenjem, čak i zamrzavanjem).


Muskarinski sindrom
Muskarin je termostabilan alkaloid koga najviše ima u gljivama iz roda Inocybe (Inocybe patouillardii – crvenkasta cepača, Inocybe fastigiata, Inocybe umbrinata), zatim kod tzv. grlašica (Clitocybe angustissima, Clitocybe candidans, Clitocybe cerussata, Clitocybe dealbata, Clitocybe rivulosa), kod muhare (Amanita mus-caria) i kod niza drugih gljiva. Deluje na parasimpatički nervni sistem, a smrtna doza se kreće, zavisno od vrste, od 40 do 500 g svežih gljiva. Sadrže ga i zavodnica (Omphalotus olearius), ludara (Boletus satanas) i bljuvara (Russula emetica), ali u manjim količinama.

Panterinski sindrom
Prouzrokuju ga gljive koje sadrže ibotensku kiselinu i muscimol, kao što su panterovka (Amanita pantherina) i muhara (Amanita muscaria), s tim što je dejstvo panterovke toksičnije. Obe vrste sadrže i muskarin. Simptomi trovanja se javljaju nakon tri časa u vidu povraćanja, proliva i halucinacija. Smrtna doza panterovke je iznad 100 g svežih gljiva. Otrovani tada pada u komu i umire. Interesantno je da je naša muhara toksičnija od muhara iz drugih krajeva, te zbog toga odbaciti in-formacije o eventualnoj upotrebi ove gljive.