"
Rizik sa kojim bi se aktuelna vlast suočila ukoliko bi odlučila da zaokrene od Rusije i okrene se ka Zapadu značajno je manji od onog koji je postojao 1948. godine, kada je Tito rekao istorijsko 'ne' Staljinu, a kada je svuda oko Jugoslavije bila Staljinova vojska", rekao je Drašković u emisiji
"Pola sata Demostata".
U emisiji u kojoj je govorio o spoljnoj politici Srbije, odnosu Srbije sa Rusijom i EU, rešenju kosovskog pitanja, kao i o svojoj novoj knjizi "Ožiljci života", Drašković je na konstataciju da je Aleksandar Vučić 2019. godine rekao "nikad više '48.", rekao da će se "1948. ponoviti i ishod će biti isti".
"Ako se (Aleksandar Vučić) odluči na to istorijsko ne, nikakvog rizika neće biti. Ovi što mlate pod crkvenim barjacima, to bi brzo izdušilo, jer ipak ovaj narod nije narod koji nema pameti, koji nema istorijskog iskustva i pamćenja, samo ga treba malo podsetiti", istakao je Drašković.
Drašković je rekao da je samo potrebno otvoriti medije i saopštiti narodu istinu o tome šta se događa u Ukrajini, o zločinima koje Putinova vlast čini u Rusiji, te podsetiti na zločine u regionu koji su se dogodili '90-tih.
"Nikakav 27. mart se ne bi ponovio", rekao je Drašković, upitan da li bi se, ukoliko Vučić radikalno preokrene Srbiju ka Zapadu, ponovio 27. mart ili nivo demonstracija kao posle potpisivanja Briselskog sporazuma, sa nekoliko hiljada ljudi.
On je ocenio da je dokument Nemačke i Francuske za rešenje kosovskog problema koji je trenutno "na stolu" novo pakovanje Ahtisarijevog plana za Кosovo.
Podsetio je da je Ahtisari na pregovorima o konačnom statusu Кosova, koji su vođeni u Beču 2006. i 2007. godine, a kojima je i sam prisustvovao kao šef diplomatije, nametnuo rešenje konačnog statusa, koje nije predviđalo formalno priznanje dobijeno od Srbije, a koje su do same završnice prihvatili svi.
Međutim, kada je trebalo da se glasa, Rusija je pokušala da trguje i zatražila da isti status koji dobije Кosovo dobiju i Abhazija, Osetija, Pridnjestrovlje, što je Zapad odbio, nakon čega su Rusi kazali da Ahtisarijev dokument ne može pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jer će oni staviti veto.
"Od tada se javnost u Srbiji obmanjuje pričom da je SB UN odbio Ahtisarijev plan, ali nije, nego je to učinila Rusija. Treba stvari nazivati pravim imenom. Jer je Rusija htela da trguje i da na kosovskom slučaju, koji je proglašen za jedinstven slučaj, ostvari neke svoje geostrateške interese", naveo je on.
Drašković je podsetio da od 2006. godine tvrdi da je Ahtisarijev plan u 98 odsto izvanredno rešenje za Srbiju, kao i da je Beograd mogao da ostvari i poboljšanje.
Prema njegovim rečima, 95 odsto građana Srbije je zbog lažne propagande ubeđeno da u Rezoluciji 1244 SB UN piše da je Кosovo srce Srbije, a da je zapravo tom rezolucijom legalizovano i NATO bombardovanje.
"Zbog lažne propagande ljudi misle da rezolucija štiti i garantuje teritorijalni integritet i suverenitet nad Кosovom, ali ne, ona je oduzela Srbiji i integritet i suverenitet. Tom rezolucijom, za koju su glasali svi u SB, osim Кine koja je bila uzdržana, Srbija je proglašena za razbojničku državu. Rezolucija je usvojena po 7. poglavlju povelje UN, prema kojem je protiv takvih država koje ugrožavaju regionalni i svetski mir i čine zločine nad svojim građanima, dozvoljena i međunarodna upotreba sile", rekao je Drašković.
Drašković je naveo da Briselski sporazum predstavlja blažu varijantu prihvatanja Ahtisarijevog dokumenta, bez pominjanja Ahtisarija.
"Briselski sporazum ne priznaje suverenitet Кosova niti proglašava Кosovo za državu, ali se priznaje suverenitet kosovskog ustava, kosovskih institucija i kosovskih organa vlasti", naveo je Drašković.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 22
Memo
Sofija
Mosa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar