Nepovoljan izveštaj EK: Koje su posledice po Srbiju?

Autor: Radio slobodna Evropa, N1

Info

13.10.2022.

07:21

Srbija je nazadovala u procesu usaglašavanja spoljne politike sa EU, navodi se u izveštaju Evropske komisije od 12. oktobra u najnovijem godišnjem paketu proširenja.

Navodi se i da je stopa usaglašavanja "značajno" pala, sa 64 odsto koliko je obeležila prethodne godine na 45 odsto, zbog odbijanja Srbije da se usaglasi sa sankcijama EU Rusiji.

O posledicama koje ovaj izveštaj može imati za Srbiju, mogućim pritiscima kada je reč o dijalogu Kosova i Srbije, evropskoj perspektivi Srbije za Radio slobodna Evropa govore naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Milan Igrutinović i programski direktor nevladinog Centra za savremene politike Nikola Burazer.

Šta bi mogle biti posledice po Srbiju?

Igrutinović kaže da je gotovo izvesno da neće biti otvaranja novih klastera u decembru ako ne bude nekih konkretnijih promena u pozicioniranju Srbije.

"To se pre svega odnosi na sankcije Rusiji. Srbija je prošle godine u decembru otvorila klaster 4, pre toga oko dve godine nijedan klaster, odnosno, poglavlje nije bilo otvoreno. Jedna vrsta faktičkog zamrzavanja pregovora je već na sceni. Ja ne očekujem 'istiskivanje' Srbije iz pretpristupnih fondova, ali negativni signali prema srpskoj politici se umnožavaju u Briselu i među evropskim predstavnicima. To može biti vidljivo na terenu, da li u odnosu Srbije i Kosova, Srbije i Bosne i Hercegovine, ili u nekim zahtevima Srbije, poput zahteva da bude izuzeta iz uvoza ruske nafte. Tu Srbija može očekivati negativne konsekvence", kaže Igrutinović.

Burazer smatra da su posledice neusaglašavanja Srbije sa sankcijama EU Rusiji već vidljive.

"Evropski put Srbije je trenutno zaustavljen. Iluzorno je govoriti o evropskoj perspektivi Srbije dok se ne napravi taj korak uvođenja sankcija. To je možda i najvažniji test za jednu državu koliko je spremna da deli vrednosti EU i usaglasi se sa vrednostima te zajednice. Stavljanje Srbije na mapu kao države koja odbija da se usaglasi sa sankcijama Rusiji šalje jednu lošu poruku i sliku o Srbiji u svakom smislu. Posledice po Srbiju mogu biti nesagledive i prevazići proces EU integracija. EU je kao zajednica najvažniji trgovinski partner Srbije i iz EU dolazi najveći broj investicija. To je sve ugroženo jer Srbija nema političku volju da se usaglasi sa EU", kaže Burazer.

Kakav potez Srbije se može očekivati?

Igrutinović navodi da su tri puta.

"Prvi je da se nastavi sa politikom kao do sada. Drugi je da se uvedu sve sankcije, što ne očekujem. Treći put je da se među tim merama sankcija, to je preko tridesetak konkretnih mera, Srbija može da izabere one mere koje su najmanje štetne po odnose Srbije i Rusije. Mi dobijamo signale vlasti koji su šareni. Neki delovi vlasti se zalažu za sankcije, doduše, ne toliko glasno, dominantan stav je da to ne treba da se radi. Ako zanemarimo pozive iz inostranstva ua uvođenje sankcija koji su potpuno očekivani i koji su kontinuirani od februara i marta, u suštini ne postoji neki fundamentalni razlog zašto bi Srbija promenila politiku koju je dosta gorljivo i na nekim principijelnim pozicijama branila", navodi Igrutinović.

Burazer je mišljenja da će Srbija pre ili kasnije odlučiti da uvede sankcije Rusiji.

"Da li sve sankcije koje je uvela EU ili deo njih. Obraćanje predsednika Srbije u subotu je nagovestilo takav rasplet. Rečeno je da će do promene politike doći ukoliko pritisci budu dovoljno veliki. Mi vidimo da ti pritisci postaju sve veći i da smo verovatno već prešli tačku gde šteta od ovakve politike prevazilazi benefite. Ta promena neće biti nagla, pre svega, zbog unutrašnje politike i interesa vlasti, odnosno, zbog podrške birača u Srbiji koji su opredeljeni za Rusiju. Može se očekivati i neka postepena promena retorike i neka vrsta kampanja ubeđivanja građana da je najvažnija stvar preživeti ekonomski što opravdava takve poteze", kaže Burazer.

"Pridruživanje Srbije Uniji će biti otežano bez sankcija Rusiji"

Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je da će proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji biti otežan ako Beograd ne uvede sankcije Rusiji. Borel je televiziji N1 rekao da "proces pridruživanja EU zahteva usklađivanje sa njenom spoljnom politikom".

"U izveštaju Evropske komisije vidimo da postoji kaskanje Srbije, ali i Turske, po pitanju usklađivanja sa spoljnom politikom EU. Pad usklađenosti u kombinaciji s bliskim odnosima sa režimom (ruskog predsednika Vladimira) Putina znači da nemamo izbora nego da preporučimo procenu pada usklađenosti u okviru poglavlja 31", kazao je Borel.

On je naveo i da "ne postoji rok" do kada Srbija treba da uvede sankcije Rusiji i dodao da Srbija "treba da sledi spoljnu politiku EU".

Poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik izjavio je da Srbija, ukoliko želi da se priključi EU, mora izabrati da li želi da bude deo evropskog sveta ili država koja je bliska Rusiji, "agresoru koji je napao Ukrajinu".

"Rusija je krenula putem agresora i napala je Ukrajinu. Brutalno je ubila na hiljade ljudi... Srbija mora da zapita sebe, da li želi da bude deo evropskog sveta ili želi da bude država koja je bliska Rusiji. Izbor je jasan", istakao je Bilčik za N1.

Evrointegracije Srbije Bilčik je uporedio sa igračkom jo-jo -"usponi i padovi, usponi i padovi".

"Jasno je da nismo imali nikakav suštinski napredak, a zašto je to tako... Izbori su održani u aprilu, a još čekamo novu vladu sa jasnim mandatima i prioritetima i nadamo se da će Evropa biti taj jasan prioritet", rekao je Bilčik.

On je ukazao da je bilans u izveštaju pomešan i ne može se govoriti o suštinskom napretku.

Teme

evropska unija SANKCIJE RUSIJI

Komentari 23

Hronološki Najpopularniji

Srbofil

13.10.2022 • 17:38

Ovaj Vučić ne vadi reči "sankcije Rusiji" iz usta ? Time pokazuje da ga okupirana teritorija Srbije ne brine, nego da mu je važnija teritorija Ukrajine. Da je Vučiću prioritet teritorija Srbije on bi pominjao reči "sankcije Americi", i dok se to ne reši nebi se bavio tudjim državama i tudjim ratovima, jer okupator je tu na Kosovu nije otišao . Predsednik Srbije ne može da bude neko ko prioritet ne daje teritoriji svoje države u svakoj medjunarodnoj odluci

0 0 0
Slucajni prolaznik

13.10.2022 • 16:33

Bili smo na putu i pre 20 i kisur godina ne vidim zasto i dalje ne bi bili na putu. Reka tece a peanik besedi. Hocemo i radimo na tome ide sporo ali se puno trudimo. I tako…

2 0 +2
Miroslav Popadić

13.10.2022 • 14:22

semafori

Ostanemo li uz Putina neće biti otvaranja novih fabrika nemačkim i ostalim evropskim parama. A od naših para će biti svečano otvaranje semafora i kioska. Sve sa muzikom. Samo što kod nas ima onih koji su za semafore i kioske, što će se videti pri ocenjivanju. Čovek traži dobar i miran život u Srbiji, a oni mu lupaju minuse. Ko je tu izdajnik dobrobiti Srbije?

6 15 -9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.