Ostavljeni na cedilu: U Srbiji malo donora organa, građanima još teže da dođu do transplantacije

Autor: Nova.rs

Info

16.10.2022.

08:34 > 09:02

Teška sudbina najteže obolelih, kojih je u Srbiji više od 2.000, a među njima i 30. dece, a koji čekaju transplantaciju, nedavno je postala još teža.

Ostavljeni na cedilu: U Srbiji malo donora organa, građanima još teže da dođu do transplantacije

Foto: Pixabay

Teška sudbina najteže obolelih, kojih je u Srbiji više od 2.000, a među njima i 30. dece, a koji čekaju transplantaciju, nedavno je postala još teža.

Protokol o saradnji i doniranju organa sa Srbijom raskinula Italija. Ovim potezom stavljena je tačka na odlaske pacijenata iz Srbije na transplantaciju u ovu zemlju, time i njihova šansa za izlečenje i produžetak života, a sve zbog nedostatka donora u Srbiji, piše Nova.rs.

Početkom 2018. između Ministarstva zdravlja i Nacionalnog centra za transplantaciju Italije, potpisan je Protokol o saradnji u oblasti doniranja i transplantacije organa, koji je, do nedavno, omogućavao pacijentima iz Srbije, među kojima je bilo najviše dece, koja se bore za život, da novi, zdrav organ dobiju u Italiji.

Protokol je predviđao razmenu, tačnije, iz Srbije je u Italiju trebalo srazmerno slati određen broj organa. Kako je Srbija u ogromnom deficitu sa donorima, još od početka pandemije kovida, ovaj Protokol je nažalost – raskinut, jer im nisu slati organi.

"Ti ugovori su nažalost prekinuti, jer mi nemamo donore, ne možemo da uzvratimo drugim zemljama. Zato apelujem na sve građane da razmisle o ovoj temi", kaže za Mladen Todić, predsednik Udruženja "Zajedno za novi život".

Dok je Srbija bila član Eurotransplanta imala je jednu transplantaciju u 10 dana.

"Na našim listama čekanja su deca, koju smo ranije slali u inostranstvo, ali sad kad mi nemamo organe da pošaljemo drugima, ne možemo da očekujemo ni da naši pacijenti budu na tuđim listama. Pandemija je presekla ove intervencije u celom svetu, s tim što su se druge zemlje brže oporavile od nas", kaže za Novu, dr Saša Knežević, anesteziolog i koordinator za transplantaciju Urgentog centra Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).

Tužna činjenica je da je u Srbiji za više od godinu dana urađena samo jedna kadaverična transplantacija.

"Naši građani teško se odlučuju da potpišu saglasnost za doniranje organa, kada im član porodice premine, usled moždane smrti. Takođe, ne pridaje se ni dovoljno pažnje u javnosti ovom humanom činu, iako se zna da samo jedan donor može da spasi osam do devet života", naglašava doktor.

Italija je do skoro preuzimala komplikovane i najteže pacijente iz Srbije kojima je bila potrebna transplantacija, pre svega pluća, ali ta saradnja više nije moguća i naši pacijenti sada mogu samo da čekaju, a njima je svaki dan zlata vredan.

Porazno saznanje je da su deca iz Srbije činila najveći broj pacijenata koji su transplantirani u Italiji. Dok je Protokol važio, u Italiji je transplantacija organa u proseku godišnje rađena kod troje do petoro dece iz Srbije, a radila se u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Bergamu, koja je jedna od najboljih u ovoj zemlji.

"Postoje tragedije kada ne možemo da spasemo ljudske živote, kada bolest ili povreda budu jače od nas. Dešava se tako da imamo slučajeve kada mladi ljudi, posle krvarenja u mozgu, postaju moždano mrtvi. To je velika tragedija za nas lekare, a naročito za njihove porodice. Oni, međutim, na neki način mogu da pomognu drugim ljudima, da ostave trag u svom životu. Oni mogu pomoći porodici da se njihova tragedija ne umnožava i da spreče da se druge dogode, tako što će njihovi zdravi organi biti transplantirani pacijentima kojima su potrebni, kako bi ozdravili i nastavili da žive, a oni su im jedina šansa, jedini vid izlečenja", objašnjava dr Knežević.

Transplantacija predstavlja najznačajniji oblik medicinske pomoći.

"Onda kada pacijentu ne možemo pomoći ni na jedan drugi način osim transplantacijom organa, najbezbednije je uzeti ih sa mrtvih ljudi, tačnije od pacijenata koji su umrli pod okolnostima saobraćajnog traumatizma ili zbog spontanog krvarenja u glavi, a koje nismo uspeli da spasimo. Njihovi organi mogu spasiti i do devet obolelih ljudi. Saglasnost porodice preminulog, za transplantaciju organa, je najveći humani gest čoveka, kojim prevazilazi svoju ličnu tragediju da bi sprečio drugu, i omogućio da taj neko, ko mu je drag i koga je izgubio, na neki način nastavi da živi u drugim ljudima i održava sećanje na osobu koju je izgubio", priča doktor.

Ostatak teksta pročitajte na Nova.rs.

Teme

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

Pmila ns

16.10.2022 • 19:11

KCV

Verovali ili ne, pre nekoliko godina sam lutala po KCV trazeci gde se potpisuje za donora organa, niko nije znao. Bio je avgust, umorila sam se od setanja i vrucine. Na kraju mi je jedan momak rekao da "mu se cini da je u ovoj zgradi", decko stazista. Sedela sam u praznoj zgradi, dve zakljucane prostorije gde pise da je za donore. Nigde nikog petnaestak minuta, naidje jedan dr pitam ga sto nema nikog, da li zna, kaze mi da su na godisnjem i da dodjem u septembru. Nisam otisla zbog privatnih desavanja.

2 0 +2
Okrugli ćošak

16.10.2022 • 16:47

Koji smo mi narod, kad nam je predsednik najveći donor : donira nam ga svaki dan. Jedan bar, da preskoči...

2 7 -5
Smehotresna

16.10.2022 • 13:47

Olimpijada

Naravno da nema donora kada svi nepovlašćeni koji završe u našim bolnicama budu zagađeni nemarom, raznoraznim bakterijama od nehigijene itd i sl.

2 9 -7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.