Stručnjaci za 021.rs o posledicama kovid mera u školama: Tek ćemo videti, sistem je ogoljen

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

17.10.2022.

18:52 > 18:55

Nepune tri godine nalazimo se u epidemiji koronavirusa. Dobar deo vremena proveli smo pod kovid merama, s ciljem prevencije širenja smrtonosne zaraze, što je obuhvatilo i đake.

Stručnjaci za 021.rs o posledicama kovid mera u školama: Tek ćemo videti, sistem je ogoljen

Foto: 021.rs

Kovid mere pogodile su đake, prosvetne radnike, kao i roditelje, koji su bili primorani da preuzmu ulogu prosvetnih radnika kod kuće. Mere su ogulile prosvetni sistem i dokazale sve njegove manjkavosti, uprkos naporima nadležnih da tvrde kako se država odlično snašla.

U nameri da analizira posledice vanrednog stanja na celokupno društvo, 021.rs u narednih sedam nedelja realizuje serijal "Život u vreme i posle kovida", s ciljem sumiranja situacije u više društvenih sfera. U prvom izdanju, svoja iskustva i zapažanja o vanrednom stanju u školama za naš portal dele učiteljica iz Čačka i članica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Vesna Jerotijević i psihološkinja i urednica roditeljskog portala "Bebac" Jasmina Mihnjak.

Za početak, Vesna Jerotijević se priseća kako je sve počelo za nas i pre nego što smo znali da će deca, usled kovid mera, preći na onlajn nastavu, da ćemo imati imitaciju nastave na RTS Planeti i da će roditelji postati prosvetari.

"Da li se sećate medijskih izjava uoči pandemije, pre nego što je zvanično proglašena? Da je ovo najsmešniji virus i da treba ići u Italiju u šoping? To je bio medijski diskurs o običnom gripu i u skladu sa tim informacijama koje smo dobijali, niko od nas nije pomišljao da ćemo prelaziti na onlajn nastavu, da ćemo imati lokdaun, a kamoli da nas je neko na to pripremao. Nas je to zateklo nespremne, iako smo imali iskustva iz drugih zemalja i situaciju iz Kine, koja je bila više nego zastrašujuća. Samo su lepo jednog dana rekli da od sutra ne idemo u školu. Imali smo tu nedelju koja je prošla kako je prošla, učitelji su se dovijali kako su znali, bili smo u viber grupama, fotografisali materijal i razmenjivali ga sa roditeljima", priča Vesna Jerotijević, koja je u to vreme radila sa najmlađima.

Kad je već bilo izvesno da se školska godina neće nastaviti, implementirane su takozvane Gugl učionice. Deca su ocenjivana opisno, na osnovu gotovo bilo čega raspoloživog u dnevnicima. Tad kreće posebna vrsta, kaže Jerotijević, agonije - priprema za polaganje male mature. One nisu prošle baš uspešno budući da platforma za rad nije mogla da izdrži toliko prijava đaka u isto vreme. Odlučeno je da deca ipak probu ispita rade u školama, noseći maske, a ubrzo je zaživela RTS Planeta sa obradom lekcija koji se uopšte nije poklapao sa odvijanjem nastave.

Vesna Jerotijević kaže da je, u trenutku rada sa trećacima na obimu kvadrata, RTS Planeta emitovala sabiranje i oduzimanje do 1.000. A deca su gledala, neretko i na insistiranje roditelja.

"Objašnjenje ministarstva je bilo da je nastavni plan i program za sve isti, ali su udžbenici različito koncipirani i sve je zavisilo od toga koji ste udžbenik koristili. Nisu znali kako da se usaglase, pa su pustili sve od septembra da ide na televiziji. Kad se gradivo sustiglo, deca su gledajući časove govorila da ne mogu da shvate ništa jer se gradivo prelazi jako brzo. Učitelji su pokušavali da odglume interakciju s učenicima, sa sve dramskim pauzama, iako je čas živi interaktivan proces i nikako ne može biti televizijski", napominje ova učiteljica za 021.rs.

Snađite se kako znate

Roditelji su, s druge strane, preuzeli ulogu prosvetnih radnika jer je sa decom i te kako bilo potrebe da se radi kod kuće. Jasmina Mihnjak kaže da situaciju nije olakšalo ad hoc donošenje odluka o različitim kovid merama u prosveti.

"Mislim da smo mi odrasli na početku cele priče bili u mnogo većem problemu nego deca jer se deca brže adaptiraju, naročito na nižem uzrastu. Nama odraslima je poremećena rutina i taj stres smo indirektno prenosili na decu. Najveći problem je bio što su se te odluke o merama donosile preko noći, pa smo pokazali koliko smo nespremni za ove situacije. Vrtići i škole su zatvoreni bez da se razmišljalo ko će biti sa tom decom, ko će raditi s njima, đak prvak ne može da radi onlajn ako tada još uvek ne zna da koristi kompjuter. Roditelj koji treba da radi sa njima ne može da ne ode na posao, a ako radi od kuće treba mu računar - da li u porodicama postoje odvojeni kompjuteri? To je sve za decu bio novi zadatak, ali mi odrasli smo pokazali da nismo baš spremni i odgovorni da tom izazovu izađemo u susret na način da deca ne trpe", smatra Jasmina Mihnjak.

Naša sagovornica i psihološkinja smatra da je deci bilo izuzetno teško da nešto razumeju sa organizovane onlajn nastave, sa i bez rada sa roditeljima.

"Jako teško. U savremeno vreme, moje iskustvo je da roditelji ipak stižu da se bave decom jer mnogi svedoče tome da se njihovi roditelji nisu bavili njima koliko se današnji roditelji bave svojom decom. Roditelji su dosta uključeni u nastavu dece jer su nam deca prilično neujednačena, odeljenja su izuzetno velika, nastava preobimna, a nastavnici nisu svi obučeni da prilagođavaju materiju različitim potrebama dece. Imamo inkluziju koja nije najbolje sprovedena, imamo decu koja dolaze iz različitih vrtića i neka u prvom razredu već čitaju i pišu, a neka ne umeju da drže olovku", kaže naša sagovornica.

A šta su sve roditelji radili kako bi nadomestili iskustvo s učiteljima i nastavnicima svesni su i prosvetni radnici. Naša sagovornica i učiteljica Vesna Jerotijević kaže da su neke porodice bile u izuzetno lošem položaju jer je bilo više dece, malo opreme za rad i vremena koje može da se posveti svakom detetu, što je na neki način i dokazatelj koliko obiman posao imaju prosvetni radnici.

"Roditelji su apsolutno bili prinuđeni da budu prosvetni radnici, bili su na nekom duplom radu, a mislim da su sada shvatili koliko je naš poziv odgovoran i težak. Završili smo tu školsku godinu nekako i pošli u drugu s merama, a to je bio rad u grupama sa decom, sa dvonedeljnom smenom. Imali ste situaciju da deca koja su te 2020. godine krenula u prvi razred nisu znala ko su im drugovi iz odeljenja, pa je bilo da se dve mame sretnu na ulici i vide da su im deca u istom razredu, ali se nisu videli. Najgore su prošla deca koja su sada učenici četvrtog razreda - oni su u prvi razred išli od septembra 2019. do marta 2020, pa su prešli na onlajn, pa su imali podeljena odeljenja i tek u trećem razredu su zapravo normalno krenuli u školu. Da samo čujete agoniju tih učitelja", kaže učiteljica iz Čačka Vesna Jerotijević.

Jasmina Mihnjak smatra da su roditelji bili u situaciji da nešto moraju da zapostave ili da osećaju da tako treba da bude. To naravno nije dobro, ali jeste otvorena i priča o svim manama koje naš obrazovni sistem ima.

"U tim okolnostima se očekivalo i očekuje se da roditelj bude i učitelj i defektolog i logoped, da radi s detetom na popravljanju grafomotorike, što je izuzetno zahtevan zadatak. Mislim da su roditelji najgore prošli jer se sve podredilo novinama u školovanju, stalno smo morali da budemo fleksibilni i da nešto zapostavljamo - posao ili decu, što ne bi smelo da bude tako", stava je naša sagovornica.

Vesnu Jerotijević smo pitali da li onlajn nastava, u nekim idealnim uslovima, može uspešno da zameni klasičnu nastavu u školama.

"Postoje nastavni sadržaji koje apsolutno ne možete da obradite onlajn. To je, na primer, početno pisanje i čitanje. Kad vi u učionici priđete svakom učeniku i započnete slovo u svesku, pa mu kažete odakle da krene, gde ide koja oznaka. Učitelj koji uzme prvake prvih mesec-dva ide od jednog do drugog i započne im slovo. Prvi razred je fizički najzahtevniji razred. Kako ćete to sprovesti onlajn? Nikako, ne možete da radite s decom početno čitanje", napominje ova učiteljica.

Sistem je, zapravo, odavno loš

Prve posledice vanrednog stanja već sada je moguće videti, a u kakve će ljude izrasti mališani koji su imali tu otežavajuću okolnost kovid mera za vreme školovanja?

"Dugoročne posledice su veliki znak pitanja i niko od nas ne može to da zna - ne samo posledice vanrednog stanja, već i ovako lošeg sistema obrazovanja kojem svedočimo svakog dana. Obrazovanje je izuzetno bitna stavka u razvoju svakog pojedinca i društva u celini, ali ovo što se radi u školi uopšte ne prati ono što je savremeni život. Mi ćemo sigurno osetiti neke posledice, a kakve će biti to ćemo videti. Kod kratkoročnih je moje iskustvo pokazalo da se tu u velikoj meri pokazao negativan uticaj na psihološko stanje dece i to treba najviše da nas zabrine, neke rupe u znanju ćemo već nekako nadomestiti, ali psihološke posledice, nedostatak socijalizacije, te promene u načinu organizacije nastave, iznenadnog vraćanja na stari sistem bez ikakvih prilagođavanja... Taj deo smo potpuno zanemarili", napominje naša sagovornica, psiholog i urednica roditeljskog portala "Bebac".

Vesna Jerotijević je stava da su generacije koje su krenule u školu sa početkom pandemije vrlo pogođene svim izmenama.

"Posledice će biti trajne, a tek će se videti koliko su ta deca propustila jer sledeće godine mnogi polaze u peti razred. Kad smo prvi put zaključani, ta deca su bila prvi razred, a kad su se vratili u klupe bili smo svedoci da su učitelji morali da s njima obnavljaju staro gradivo kako bismo uopšte negde mogli da napredujemo s njima. Konkretno, ja sam se sa četvrtacima na svakom času vraćala na gradivo trećeg razreda da bih mogla da sa njima nastavim gradivo četvrtog razreda. Retko koje dete se sećalo bilo čega sa onlajn nastave, skoro niko, ali barem su se sećali da sam im ja bila učiteljica. Bar nešto", kaže Jerotijević.

Naša sagovornica iz čačanske osnovne škole napominje da su prosvetni radnici tokom kovid mera doživeli strašan burnout, odnosno da su toliko toga i dugo radili da su izgarali. Ulagali su svoja lična sredstva poput laptopa i telefona za rad, sopstveni internet, a nisu ni dinara videli od svega toga, niti ih se neko od nadležnih setio.

Tokom kovid mera mogli smo da čujemo argumente da ništa nije bitno osim trenutno sačuvati zdravstveni sistem i ljudske živote. Pitali smo Jasminu Mihnjak da li nešto tako može da se zaključi, a da se sa posledicama odluka koje su donete naknadno suočavamo, kad je možda već i kasno.

"Naravno da je zdravlje uvek iznad svega i mislim da je odluka o prelasku na onlajn nastavu bila, u suštini, ispravna, ali je ona s druge strane zahtevala mnogo bolju organizaciju na svim nivoima, što mi nismo imali. Pokazali smo da nismo spremni za tako nešto i da nemamo sistem koji može da funkcioniše, da nas sačuva i vrati na pravi kolosek kad se ovako nešto desi. Desila se korona, moglo se dogoditi i nešto drugo - na primer, nama se desilo bombardovanje, pa nismo išli tri meseca u školu. Neće biti deci ništa ako ne idu tri meseca u školu, ali moramo da imamo sistemski odgovor na tu opciju kako bismo imali zdravu decu. Sada imamo problem sa samopouzdanjem dece, mnogi počinju da ispoljavaju probleme sa ansioznošću i depresijom i to su mnogo veći problemi od onoga šta će u školi naučiti. Ovo može da ostavi dugoročne posledice na njihovo zdravlje", stava je Jasmina Mihnjak.

Ukoliko vas zanima da o ovoj temi čujete još detalja, poslušajte emisiju iz serijala "Život u vreme i posle kovida" u nastavku.

-------------------------------------------

Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Noda

18.10.2022 • 07:21

Školstvo je urušavano konstantno, a poslednju deceniju je na kolenima. Koliko god su se neki prosvetari trudili, njihov trud nije poštovan. Bolje su napredovali poltroni, neradnici i neznalice. To je naša stvarnost.

4 2 +2
///

18.10.2022 • 07:14

Neponovilo se!!!

0 0 0
Dragan

18.10.2022 • 05:00

Tre

U školama vero učitelji predaju-kosmos ne postoji,Zemlja nije kugla već lplulopta sa gornje strane ravna,Dunce ne izlazi,ne zalazi,Zemlka nije planeta jer se ne kreće,neba neba već nebeski svod.Pa profesori fizike,hemije,biologije pogledajte se u ogledalo šta dozvoljavate u školi.Koliko profesora fizike i Hemine su vernici.Nauke koje su u suprotnosti sa religijama.

1 3 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.