Šta piše Albanijan post koji spominje Vučić: Dogovor Beograda i Prištine do 24. februara

Autor: KoSSev, 021

Info

20.10.2022.

22:42 > 08:26

Albanijan post objavio je novi scenario o mogućem postizanju dogovora između Beograda i Prištine koji predviđa da do 24. februara 2023. dođe do sporazuma.

Šta piše Albanijan post koji spominje Vučić: Dogovor Beograda i Prištine do 24. februara

Foto: Pixabay

Ako do sporazuma ne dođe, ometajućoj strani "sledi batina", prenosi KoSSev.

"Predstavnici Kvinte tražili su kod mene hitan prijem, nadam se da neće doneti predlog iz Albanijan posta. Dosad nam nije data realna šansa, ali čekam da vidim novi predlog", rekao je večeras za TV Prva predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U delu dokumenta koji je objavio Albanijan post navodi se da "ako se postigne dogovor, slede finansijski paketi, a ako se ne postigne, sledi teška batina".

Vučić je rekao da se nada da to nije zvanična poruka, već samo mišljenje nekog autora u albanskoj novini.

Šta tačno piše Albanijan post

List Albanian Post ekskluzivno je objavio scenario za predsporazum Prištine i Beograda, prenosi portal KoSSev. Kako kažu, prvi dogovor mora biti postignut najkasnije do 24. februara. U ovoj fazi Srbija ne mora da menja svoj Ustav. Isto tako, Priština treba da osnuje ZSO, ali bez promene Ustava. Zajednica neće biti nevladina organizacija, ali za sada neće uspostaviti ni novi nivo moći. Ako se postigne dogovor, postoje finansijski paketi. Ako se ne postigne, "teška batina" sledi za ometajuću stranu. Hitnost dogovora je vezana za situaciju u Ukrajini. Čak i ako dve strane odbiju da postanu kooperativni partneri, međunarodna zajednica ima treći način da u drugačijem obliku postigne ono što trenutno traži kroz "šatl diplomatiju".

Međunarodna zajednica je shvatila da je do pomirenja Kosova i Srbije nemoguće doći odjednom i uz opšti konačni dogovor, zbog maksimalističkih pozicija strana u dijalogu, ali i da je i Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću postalo jasno da moraju brzo i definitivno da uđu u ugovorene odnose, jer rešenje problema između njih dvojice nije više samo stvar dve države, piše KoSSev.

Albanijan post je, kako piše KoSSev, ekskluzivno preneo neke tačke scenarija koji bi trebalo da budu konkretizovani bar do februara sledeće godine, kada se obeležava i godišnjica rata u Ukrajini.

Česte posete Miroslava Lajčaka, Gabrijela Eskobara i drugih međunarodnih zvaničnika Prištini i Beogradu upravo su u funkciji raspleta njegovog scenarija.

Šta bi trebalo da se postigne bar do 24. februara?

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Kosovo-Srbija Miroslav Lajčak i zamenik pomoćnika sekretara SAD i američki delegat za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar jasno su stavili do znanja premijeru Kosova i predsedniku Srbije da "temu Prištine i Beograda treba zatvoriti pre godišnjice od početka rata u Ukrajini".

Kako su tačke iznete Albanijan postu, razlog za vanredno stanje je to što "na godišnjici od rata u Ukrajini, savezničke zemlje planiraju da pokažu jedinstvo, spremnost i moć u podršci Ukrajini".

Prema saznanjima Albanijan posta , "ovakva demonstracija označiće prelazak na drugi nivo podrške Ukrajini". Albanijan post navodi i da je ovaj plan izazvao potrebu da se hitno pozabavi ovom temom, pa "rukovodstvo na Kosovu mora dobro da osmisli".

Pitanje se postavlja jasno i jednostavno - "Da li će ono postati deo ove demonstracije jedinstva i snage saveznika ili će je uništiti iznutra?". Od lidera na Kosovu zatraženo je da njihova posvećenost više ne bude deklarativna, već da "delima pokažu da su zaista deo saveznika".

Kako je Eskobar jasno rekao, "ono što se očekuje od strana je saglasnost na sporazum o daljem putu".

Međunarodna zajednica više ne traži "brzo rešenje", već "proces pomirenja", koji se razlikuje od dinamike sadašnjeg dijaloga i zahteva postizanje pomirenja u nekoliko faza. Projekat je pažljivo osmišljen i pronađen je novi put "gde svaka strana održava fatamorganu svoje principijelne pozicije".

Kako piše, "stranke će imati mnogo koristi, na srednji i dugi rok", ako postanu deo ovog novog međunarodnog plana, ali se desilo suprotno, pokazan je "takođe veoma oštar štap", za svakoga ko nije konstruktivan u ovoj fazi.

Kao što je Eskobar takođe rekao na konferenciji za novinare sa Kurtijem, "Kosovo mora da razume regionalne implikacije" koje dolaze sa njihovim pozicioniranjem. Dakle, "izbor je na Prištini i Beogradu" da odluče kojim će putem dalje ići.

Ako se ne promeni Ustav Srbije, u kojoj je Kosovo i dalje deo ove zemlje, to isto neće zahtevati Kosovo za formiranje Zajednice.

"Pošto Srbija ne želi da menja ustav, onda niko nema pravo da traži od Kosova da promeni svoj ustav, da dočeka Zajednicu kao novi nivo vlasti", kaže se na ovom mestu, gde je predviđeno formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom".

Prema onome što je predstavljeno Vladi Kosova, "to neće biti NVO, ali će i dalje biti smeštena u postojeće okvire ustava i zakona Kosova". O tome kakav će to biti model, neke od verzija je Eskobar već predstavio u sredu, predsednici Vjosi Osmani i premijeru Aljbinu Kurtiju.

Ukoliko strane odbiju da se dogovore o daljem scenariju i odbiju da započnu konkretno putovanje ka poslednjoj fazi konačnog pomirenja, međunarodne sile su predvidele i alternativni scenario, gde bi proces preuzele u potpunosti u svoje ruke.

U Prištini i Beogradu je već rečeno da treba da im bude jasno da se "ovaj napor razlikuje od dosadašnje dinamike dijaloga".

Međunarodne sile imaju referencu kako bi mogle da ubrzaju postizanje pomirenja, tako što će udaljiti lidere i pregovaračke timove iz njihove zone komfora i okupiti sve strane na jednom mestu, kako bi u roku od nekoliko dana postigli dogovor.

Kao što je poznato, Dejtonski sporazum (1995) je postignut upravo u takvom obliku, kada i pored toga što su osnovni elementi pomirenja predloženi godinama unazad, sa idejom da se spreči izbijanje rata, ovako nešto nije dogodilo i pregovori su propali.

Prvobitni plan za sporazum bio je ono što je sada poznato kao "Karington-Kutiljero" mirovni plan, nazvan po autorima Lordu Karingtonu i portugalskom ambasadoru Žozeu Kutiljeru. U onome što će kasnije biti poznato kao "neuspeli Lisabonski sporazum", pošto su mu se strane protivile.

Godinu dana kasnije, 1993. godine, međunarodna zajednica je ponovo pokušala da postigne dogovor preko specijalnog predstavnika Ujedinjenih nacija Sajrusa Vensa i predstavnika Evropske zajednice lorda Dejvida Ovena.

Propala je i inicijativa koja je predviđala podelu Bosne na 10 poluautonomnih regiona i koja je trebalo da bude poznata kao "Vans-Ovenov mirovni plan", pošto je, uprkos tome što ju je potpisao lider Republike Srpske u Bosni, poražena u parlamentu. Takvi neuspeli napori proizveli su ideju da se svi lideri okupe na jednom mestu, čime se skraćuje njihov uticaj za pregovore na daljinu i povećava pritisak za brzi dogovor. U Dejtonu, u državi Ohajo, obezbeđeno je područje gde je bilo smešteno više od 800 zvaničnika 21. novembra 1995. godine, strane su postigle sporazum, dok je potpuni i formalni sporazum potpisan u Parizu 14. decembra iste godine.

Teme

kosovo

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

zztop

21.10.2022 • 09:02

I tako ode kosovo- srce srbije , osta ZSO možda - levo mu.o srbije...

5 14 -9
Lane

21.10.2022 • 08:39

Lane

Zar niste do sada svatili da se spremamo za EU? Sve zakone,cene sem primanja su dkoro sprovedeni! Jedino to Kosovo je bilo kao neko sputavanje i razlog kako bi ovi koji nejce EU bili malo zavarani?! Zali boze ovoliko bacenih godina! Bez EU nestajemo u svakom smislu a Kosovo je tudja drzava od 99! Neko mora potpisati AV je i doveden za ovako nesto a usput sta je uvatio,uvatio je i tu je kraj! Samo nebi bio u cipelama clanova sns sekti nizeg ranga jer koliko su besa navukli na sebe platice za sve ako ih AV nepresaltuje u Patrotski Blok kako bi bili nekako zasticeni!!!

4 8 -4
Novi Лиманац

21.10.2022 • 07:40

@Лиманац

Daj ćuti vise leba ti.

6 9 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.