Oni se često vrte u začaranom krugu iz kojeg, bar za sada, još nema izlaska, piše Euronews Srbija. Sa jedne strane poseduju zemlju koja je veća od jednog hektara i od koje nemaju koristi, jer zbog godina u kojima se nalaze, nisu u stanju da je obrađuju, dok sa druge starne, zbog zakonskog limita koji kaže da svi oni koji imaju zemlju veću od jednog hektara nemaju pravo na socijalnu pomoć, oni ne mogu sebi da priušte pristojan život.
Ovim povodom reagovao je i Fiskalni savet koji je predlažio da se taj uslov od jednog hekatara poveća na deset jer bi to, veruju iz saveta, mnogim starijima koji žive na selu olakšalo život. Oni bi tako uspeli da ostvare pravo na novčanu pomoć države. Međutim, konkretnih poteza po ovom pitanju još nema.
Ovim povodom reagovao je i Fiskalni savet koji je predlažio da se taj uslov od jednog hekatara poveća na deset jer bi to, veruju iz saveta, mnogim starijima koji žive na selu olakšalo život. Oni bi tako uspeli da ostvare pravo na novčanu pomoć države. Međutim, konkretnih poteza po ovom pitanju još nema.
Upravo jedna od onih koji se suočavaju sa ovim problemom je 78-godišnja Đurđica Jovanović iz sela Ćelije, podno Suve planine, koja živi sama i trenutno bez ikakvih prihoda. U razgovoru za Euronews Srbija kaže da joj je sin najveća pomoć i da je jedini koji je obilazi i pomaže ali, kako kaže, koliko je i sam u mogućnosti, a to je nekada, dodaje, poprilično oskudno.
"Ja ovako bolesna nikako se ne snalazim. Sad je sin otišao da natovari drva, da otera. Kad ima, pruži mi i donese, kad nema, nema ni za njega, ni za mene", kaže ona i dodaje da joj je suprug nedavno preminuo pa očekuje da će uskoro početi da prima porodičnu penziju ali i to da će joj ona biti jedini izvor prihoda.
"Od 13 hiljada kad odbiju, pa koliko daju, ne znam koliko će tačno biti, ali neće mnogo. To će mi biti sav prihod, jer socijalnu pomoć ne primam. Nemam pravo", dodaje.
Jovanović objašnjava da pravo na pomoć ne može da ostvari zbog nekoliko hektara zemlje koje poseduje ali joj ništa ne vredi, jer kaže sama ne može da je obrađuje, i zbog toga ona stoji tako i ne koristi joj.
"Ništa mi ne vredi, niko je neće. Da bar hoće neko da uzme i da radi. Ne da neće neko da radi, nego nema ko. Selo je izumrlo, nema ljudi. Nema kome da se obratim da je uzme i radi na njoj", objašnjava i dodaje da je posebno težak život starih na selu, pogotovo ukoliko žive sami.
Među tek dvadesetak, uglavnom vremešnih meštana, je i njena komšinica Vinka Grozdanović, koja takođe kaže za Euronews Srbija da živi od skromne porodične penzije i zbog nešto malo zemlje, ne može da dopuni svoj skromni budžet socijalnom pomoći. Zbog toga, zemlja je urasla u krov a ona zbog nje krpi, kaže, kraj sa krajem.
"Ma ko će da obrađuje zemlju, ono je sve uraslo. Nekada se kupovalo, sad ne. Ljudi nema, nas je nekoliko u selu. Deca ne mogu da pomognu, jer rade kod privatnika. Znate kolika je plata kod privatnika. Živim kako znam. Ukoliko mogu sa ovim da guram nekako dobro je, ako ne mogu - trpeću", kaže ona.
Socijalna pomoć za pojedinca od 1. oktobra iznosi nešto više od deset hiljada dinara, a za sagovornice Euronews Srbija, kažu, i to znači.
"Koliko god da dobijem značilo bi. Bar to da mogu da se spasim", kaže Jovanović.
Inače, u opštini Gadžin Han, gde se i nalazi selo Ćelije, stalnu socijalnu pomoć prima blizu 90 ljudi. U Centru za socijalni rad za Euronews Srbija kažu da ih je bar još toliko koji zbog posedovanja više od jednog hektara zemlje ne mogu da ostvare to pravo.
Nephodna izmena Zakona o socijalnoj zaštiti
Danilo Ćurčić iz inicijative A11 kaže da je upravo zakon, koji određuje taj limit od jednog hektara, glavni problem jer, kako objašnjava, institucije onda nisu u stanju da im pomognu ni na koji način. Kako dodaje, upravo je postojeći Zakon o socijalnim kartama doveo je do toga da 22.000 ljudi bude automatski isključeno iz sistema socijalne zaštite što nije fer jer ovaj sistem, prema njegovom mišljenju, ne može da se posmatra izolovano u odnosu na druge oblasti društva.
"Ovo je stari problem o kojem se dugo pričalo. Suštinski, on bi mogao da se reši ukidanjem ovog ograničenja koje onemogućava starija domaćinstva, pre svega onih koji nemaju nikakve prihode, da dobiju socijalnu pomoć. Uvođenje socijalnih penzija bi takođe moglo da bude rešenje. Ono što je problem je postavljenje kriterijuma koji su vrlo neosetljivi na lične okolnosti korisnika. To je nešto o čemu treba da razgovaramo. Tačnije, o tome da se menja Zakon o socijalnoj zaštiti", rekao je Ćurčić.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov govorio je ranije za Euronews Srbija o staračkim domaćinistvima u Srbiji i rekao da kada se o njima govori, misli se na one ljude koji nisu ostvarili pravo na penziju.
"Identifikovali smo oko 24.000 staračkih domaćinstava i pojedinaca u riziku od siromaštva, a svega trećina njih prima novčanu socijalnu pomoć, a razlog za to je što su uslovi za tu pomoć veoma restriktivni u pogledu vlasništva nad zemljištem gde se ne dozvoljava da domaćinstva u ruralnim delovima koja imaju više od jednog hektara zemlje primaju novčanu socijalnu pomoć. Predložili smo nekoliko načina da nadležno ministarstvo razmotri kako bi ovaj uslov mogao da se relaksira, tako da sva ugrožena staračka domaćinstva, naročito u ruralnim delovima zemlje, mogu da ostvare socijalnu pomoć", napomenuo je tada Altiparmakov.
Ceo tekst Euronews Srbija čitajte
OVDE.
.jpg)
Komentari 11
penzioner
Boris
###
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar