Brisel i Vašington odavno pozivaju Beograd na uvođenje sankcija. Ali, iako se retorika Srbije u poslednje vreme počela menjati, Beograd i dalje sedi na dve stolice, zaključuje BBC Rusija, a prenosi
N1.
BBC Rusija konstatuje da je od početka rata u Ukrajini EU već odobrila osam paketa sankcija Rusiji - javnim i privatnim kompanijama, vladinim zvaničnicima i drugima koji su bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
U Srbiji su istovremeno održani novi izbori. Premijerka Ana Brnabić u svom inauguracijskom govoru nije spomenula ni reč o mogućnosti uvođenja sankcija Moskvi - iako je to pitanje postavljao svaki gost koji je u proteklih šest meseci došao u Beograd, kako sa Zapada, tako i s Istoka, piše u tekstu.
Oprezni diplomatski nagoveštaji evropskih partnera odavno su ustupili mesto direktnim apelima.
"Srbija treba da uloži napore u usklađivanje spoljne politike EU i uvede sankcije Rusiji", naveo je u izveštaju evropski poverenik za proširenje Oliver Varhelji.
"Obaveza nije zakonska, već politička i moralna"
Srbija do danas nema formalnu obavezu da usklađuje svoju spoljnu politiku sa stavom Brisela, ocenio je politikolog Petar Milutinović s Instituta za evropske studije u Beogradu.
S druge strane, svaka zemlja koja ima status kandidata za članstvo u EU, a Srbija je pokrenula proceduru za ulazak u Uniju i ima zvanični status kandidata, prvo mora svoju diplomatiju i odbrambenu infrastrukturu da uskladi sa strogim zahtevima Brisela.
Prema odobrenoj proceduri, eventualna neslaganja oko spoljne politike EU i kolektivne evropske bezbednosti rešavaju se naknadno: reč je o šestoj fazi integracijskog procesa, a Srbija u nju formalno još nije stigla.
"Obaveza nije zakonska, već politička i moralna. Jer ako ste već dobili status kandidata, morate deliti stavove i vrednosti zajednice kojoj želite da pripadate", kaže Milutinović.
Brisel je razvio poseban model pregovora za potencijalne zemlje članice, objašnjava politikolog. "Revidirana metodologija", kako ju nazivaju evropske birokrate, izgrađena je kao sistem nagrada i kazni za političke poteze u jednom ili drugom smeru.
Ako proces određene države krene u nepovoljnom smeru, ta bi država mogla dobiti "batinu" pre pristupanja u obliku pristupa evropskim fondovima za razvoj poljoprivrede ili zapošljavanje, koji su obično dostupni samo državama članicama.
Ako napredak države nije očigledan, EU može da prekine finansiranje zajedničkih projekata ili čak prekine pregovore o prijemu zemlje u Uniju.
"Ako Srbija i dalje bude sedela na dve stolice, Beograd se izlaže riziku da se evropski partneri umore od toga i da zamrznu pregovarački proces", izjavila je Nataša Vunš, profesorka evropskih integracija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Parizu.
No, Milutinović smatra da će Brisel teško prekinuti pristupne pregovore, čak i ako se Beograd ne pridruži zapadnim sankcijama.
"Dugoročno gledano, zamrzavanje pregovora nikome ne ide u korist", objašnjava on.
Ipak, Milutinović upozorava da se na geopolitičkoj sceni događaju tektonske promene te Srbija ne sme "ponovo prespavati pad Berlinskog zida". Nad Evropom se spušta nova "gvozdena zavesa", nastaje blok zemalja potpuno odvojen od Rusije i Belorusije, kaže Milutinović.
Cilj osmog paketa sankcija EU je što je više moguće izolovati Rusiju od ostatka sveta. Stoga je i sama Evropa prisiljena da traži druge vrste i izvor snabdevanja energentima. I Srbija će morati da reši isti problem.
Šta ako Beograd razočara Moskvu?
Sredinom oktobra zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je da bi Moskva bila razočarana ako bi joj Srbija uvela sankcije te otvoreno poručio da "svaka vlada koja se vodi nacionalnim interesima ne bi preduzela takav politički korak".
Ipak, tokom njegovog boravka u Beogradu, srpske vlasti o tome nisu rekle ni reči, primetio je list Komersant.
"Strogi zahtevi Zapada su, očito, imali učinka. Srbija je prošle nedelje podržala rezoluciju UN kojom se osuđuje Ruska Federacija zbog održavanja referenduma i aneksije četiri ukrajinske regije. Promenila se i retorika srpskih lidera", dodaje se u listu.
List takođe primećuje da su u saopštenju o susretu ovog puta izostala uobičajena uveravanja da protiv "bratske Rusije" neće biti uvedene sankcije.
Potencijalna odluka o tome da Srbija uvede sankcije imala bi široke implikacije.
"Ako Vučić odluči da uvede sankcije, Rusija i dalje ima mogućnost da podigne proputinovski talas u Srbiji, okrećući stanovništvo protiv Vučića", kaže Džejd Mekglin, vojna istraživačica na "King's College" u Londonu koja proučava kulturu sećanja i vojnu propagandu u savremenoj Rusiji.
Smatra da bi Rusija mogla na neki način da kazni Srbiju odluči li se za sankcije, a takvi bi potezi mogli Vučiću uzrokovati glavobolju. No, dodaje da ne smemo zaboraviti da Rusija više nije tako jaka u privrednom, geopolitičkom i bezbednosnom smislu.
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
.jpg "Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra")
Komentari 7
ДОРЧОЛАЦ
Milica
Preambula
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar