To važi bez obzira na to kojom količinom i apoenskom strukturom kovanog novca obavljaju plaćanje, uz naplatu provizije za takvu transakciju koja je u skladu sa poslovnom politikom banke, objašnjavaju iz Narodne banke Srbije (NBS) za
Biznis.rs.
Pored navedenog, primarno je da se kovani novac koristi za ono za šta je namenjen, odnosno za gotovinske transakcije prilikom plaćanja roba i usluga, samostalno ili sa odgovarajućim apoenima novčanica, u odgovarajućem ekvivalentu vrednosti tih roba i usluga.
"Nema zakonskih smetnji da se robe i usluge plaćaju većom količinom kovanog novca, ali smatramo da to nije neophodno, imajući u vidu raspoloživu apoensku strukturu novčanica i kovanog novca izdanja NBS. I pored toga, ukoliko se klijenti obrate NBS u vezi sa problemom oko zamene/ukrupnjavanja kovanog novca za novčanice, naši zaposleni kontaktiraju neku od banaka i u komunikaciji sa bankom i klijentom rešavaju problem", ističu za Biznis.rs sagovornici iz NBS.
Jedna od takvih situacija bila je i u oktobru 2018. godine, kada je građanin iz Subotice skupio 600.000 dinara u kovanicama od po 20 dinara, i kome se tada zbog specifičnosti situacije izašlo u susret i zamena je izvršena u jednoj od banaka u Subotici.
"Ukoliko se govori o nekoj uplati ili kupovini proizvoda, način na koji će da se vrši plaćanje je izbor i volja potrošača. Ograničavanje tog prava izbora nije u redu. Ipak, naša iskustva se više odnose na to da su potrošači iz nekog revolta ili šale pokušavali da plate nešto u kovanicama. To je, recimo, bila praksa plaćanja kazni Parking servisu, kojem potrošači donesu kesu kovanica, na šta imaju pravo", izjavio je za Biznis.rs pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Marko Dragić.
NBS u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije upravlja tokovima gotovine snabdevanjem banaka novčanicama i kovanim novcem i preuzimanjem od banaka novčanica i kovanog novca.
"Saglasno važećim propisima, NBS ne vrši zamenu apoenske strukture novčanica i kovanog novca fizičkim i pravnim licima u svojim filijalama. Odlukom o upravljanju tokovima gotovine propisan je način upravljanja tako da NBS, na osnovu zahteva banaka za isplatu i uplatu gotovog novca, isplaćuje i prima gotov novac u traženoj apoenskoj strukturi. Tom odlukom nije propisana obaveza banaka da vrše zamenu apoenske strukture novčanica i kovanog novca (ukrupnjavanje ili usitnjavanje)", naglašeno je iz NBS za Biznis.rs.
Tehnički problemi sa kovanicama
Ekonomista Danilo Šuković naveo je u razgovoru za Biznis.rs da problema oko plaćanja kovanicama ne bi trebalo da bude, jer država garantuje da će novac koji izdaje nesmetano da se kreće u prometu i da su sve institucije dužne da ga primaju.
"Ako im ne odgovara sitan novac, bilo da je reč o trgovini ili nekom drugom mestu, oni su dužni da ga prime, pa da odu u banku i pretvore ga u apoene koji im odgovaraju. Sve drugo smatram da je kršenje propisa i nanošenje štete onima koji su taj novac štedeli. S druge strane, to je tužan signal da smo zapali u visoku inflaciju, kada je novac toliko obezvređen da neće da ga uzimaju", ocenio je sagovornik Biznis.rs.
Šuković smatra da tu jedino nastaju izvesni tehnički problemi, koji možda mogu da imaju veze sa nekim sitnim troškovima, usled čega trgovine žele da izbegnu primanje sitnog novca. Takođe, napominje da svi apoeni treba da budu jednako tretirani.
Već 15 godina bez apoena manjih od jednog dinara
Narodna banka Srbije je još 2007. godine povukla iz opticaja i poslednji apoen manji od jednog dinara. Prema njenoj odluci, ako se račun završava iznosom od jedne do 50 para, zaokruživanje se vrši na nižu vrednost, a ako se završava iznosom od 51 do 99 para, račun treba zaokružiti na viši iznos. Ipak, naš sagovornik smatra da pare ne treba ukinuti, već da cene treba izražavati što preciznije.
"Ne treba ukinuti pare kao niže apoene, treba pustiti da se odvija taj proces postepenog prelaska na bezgotovinsko plaćanje, što je neminovnost, pa neka se kovani novac ugasi sam od sebe. Sve se manje plaća u gotovini, a više elektronski. Iz te perspektive nema potrebe za tolikim štampanjem sitnog novca. Gotovinski mogu da se zaokruže iznosi na malo veću sumu, ali tako da to ide 50 odsto na račun onoga ko zaokružuje i 50 procenata na račun onoga ko plaća. Delovanjem zakona velikih brojeva to bi se izjednačilo", ocenio je Šuković.
Prema njegovim rečima, predviđanja su i da će još više zaživeti bitkoin, da će moći da se plaća čak i pogledom, kao i da rastu tehničke mogućnosti. Kako tehnologija napreduje, tako i novac menja svoj način primene.
Zabluda u izražavanju cena
Kada je reč o cenama koje se izražavaju za paru manje, poput 999,99 i slično, Šuković je ocenio da to ne utiče na kupce što se tiče gubitaka, već da je više reč o psihološkom načinu privlačenja njihove pažnje.
Iako se pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Marko Dragić slaže sa time da je reč o psihološkom momentu, ističe i da trgovci tako mogu da ostvare dodatnu dobit.
"Mi smo jedina zemlja koja iskazuje cenu u apoenima koje nemamo. Paru kao apoen nemamo i uvek smo u obavezi, što je neko nepisano pravilo, da zaokružujemo na veći iznos. To dovodi do psihološkog momenta da potrošač drugačije gleda na tu cenu. Ako se i zaokružuje, to nije neki veliki iznos, ali svakako ne bi trebalo niti smelo da dolazi do toga da se potrošači dovode u zabludu", naglasio je Dragić.
Dragić je istakao da, ukoliko bi se uzeo prosek potrošača koji kupuju na dnevnom nivou i to pomnožilo sa mesečnim i godišnjim kupovinama, došlo bi se do značajnog priliva novca koji trgovci neosnovano zarade.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Sa tribine ProGlasa: Režimu su se desili studenti i đaci koji neće da budu beskičmenjaci")
.jpg "Đukić Dejanović: Studenti izmanipulisani, ja sam čitav svoj radni vek provela sa studentima")
Komentari 19
Ekonomija
Recimo ne možete ništa kupiti ni za jednu hrvatsku kunu, češku krunu, hongkonški i tajvanski dolar, koreanski von, niti za jednu švedsku ili norvešku krunu, rusku rublju, mađarsku forintu, islandsku krunu ili japanski jen. Dovoljno? Vrednost jedinice valute nema skoro nikakve veze sa vrednošću same valute niti je pokazatelj snage ekonomije te zemlje.
V5
pera kalenić
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar