To je za 133,8 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za 2022. godinu.
Poreski prihodi planirani su, kako je navedeno u soapštenju, u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika.
U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 50,5 milijardi dinara, što je 2,7 odsto ukupnih prihoda.
Predlogom budžeta za 2023. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara.
Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države smanjuje se i do kraja 2023. godine zadržava na nivou od 56,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi se u saopštenju.
Očekuje se da rast BDP-a sledeće godine bude 2,5 odsto.
Na današnjoj sednici usvojene su izmene Zakona o elektronskom fakturisanju, kojim se preciziraju postojeće odredbe i dodatno usklađuju sa postojećim zakonskim okvirima, kako bi sistem e-faktura još bolje funkcionisao.
Vlada Srbije danas je usvojila i izmene Zakona o porezima na imovinu kojim je izvršeno usaglašavanje predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava sa vrstama nepokretnosti koje mogu biti predmet prometa, zbog čega se obuhvata i prenos prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu i preciziranje nastanka poreske obaveze u specifičnim slučajevima.
Usvojene su izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Predvđeno je povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 dinara na 21.712 dinara mesečno, smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 na 24 odsto i uređivanje oporezivanja fizičkih lica koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem.
Vlade je usvojila i izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kako bi bio usklađen sa odredbama zakona koji uređuju porez na dohodak građana, fiskalizaciju, kao i odredbama zakonika koji uređuje krivični postupak i uvođenje novih krivičnih dela koja su od značaja za suzbijanje izbegavanja plaćanja javnih prihoda.
Takođe, usvojene su i izmene zakona o penzijskom osiguranju, kojim je predložena izmena načina usklađivanja iznosa penzija.
Predviđeno je da se način obračuna procenta usklađivanja penzija određuje u zavisnosti od odnosa visine isplaćenih penzija i novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju prema visini bruto domaćeg proizvoda.
U zavisnosti od visine tog odnosa predlaže se da se penzije od januara naredne godine usklađuju na jedan od tri načina: prema kretanju zarada, kretanju potrošačkih cena ili tako da se uzima u obzir polovina procenta promene zarada i polovina procenta promene potrošačkih cena.
Kako je obrazloženo, na ovaj način obezbeđeno je da rast penzija prati rast zarada u periodima kada je niže učešće rashoda za penzije i novčani iznos kao uvećanje uz penziju u bruto domaćem proizvodu, a u periodima kada je to učešće veće obezbeđuje se zadržanje kupovne moći penzija njihovim usklađivanjem prema potrošačkim cenama.
Na sednici su usvojeni izmenjeni i dopunjeni predlozi Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o fiskalizaciji, kao i Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Vlada je usvojila i izmenu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini kojom je budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za ovu godinu uvećan za 16,5 milijardi dinara i iznosi 78,5 milijardi dinara, a što predstavlja gotovo 5,3 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije.
Za direktna plaćanja koja se odnose na premiju za mleko, osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i podsticaje u stočarstvu obezbeđeno je dodatnih 7,7 milijardi dinara, a za mere ruralnog razvoja 2,87 milijardi dinara.
Na sednici su usvojene izmene Uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godine koje treba da obezbede finansijsku podršku poljoprivrednim proizođačima kako bi se očuvala stabilnost njihovog dohotka.
Imajući u vidu kretanje cena suncokrata na tržištu i njihov negativan uticaj na dohodak proizvođača, kao i visoke troškove proizvodnje, obezbeđena su sredstava u iznosu od 4,86 milijardi dinara koja će se koristiti za realizaciju Programa finanijske podrške poljoprivrednim proizvođačima ove uljarice za 2022. godinu.
Članovi vlade doneli su Odluku o privremenoj zabrani izvoza evro dizela EN 590 kako bi se sprečila kritična nestašica tog derivata prouzrokovana svetskim i regionalnim poremećajem na tržištu, a u cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja tržišta Srbije.
Vlada Srbije usvojila je i izmenjenu Uredbe o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Srbije za 2022. godinu i u tu svrhu opredeljeno je 1,08 milijardi dinara.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 6
Dejan
aleksandar
dinar
direktnih investicija nema, 40% trgovine sa EU.
Spoljnji dug nikad veci. Ljudi nikad manje.
Kreditni rejting pao toliko da samo arapske derikoze pruzaju ruku nasim politicarima da spasu kozu a dobiju za dzabe zemlju i ostalo.
Od 2008 kad je pukla Beogradska berza nista se nije ni za dlaku pomaklo na bolje.
Nema direktnih stranih investicija od 2012. drzava je stalno na gubitku zbog subvencija.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar