Nivo aflatoksina je trebalo da bude spušten sa trenutnih 0,25 na maksimalnih 0,05 mikrograma po litru, koliko je u Evropskoj uniji. Ipak, to je odloženo za godinu dana – do 1. decembra 2023. godine.
Aflatoksin u mleko stiže prvenstveno preko kukuruza, koji se koristi za proizvodnju stočne hrane, a stvara ga buđ. Zato je jedno od rešenja koje stručnjaci navode omogućavanje adekvatnog sušenja kukuruza pre skladištenja.
Predsednik Udruženja Agroprofit
Čedomir Keco kaže za
Biznis.rs da država može da donese odluku o količini, odnosno kvalitetu proizvoda, do one granice do koje ta popustljivost ne ugrožava zdravlje građana.
"To je logično ukoliko nemamo materiju za kvalitetniju proizvodnju. Ako sada imamo kukuruz koji se koristi u ishrani, a količina aflatoksina se zdravstveno uklapa u standarde, onda je logična odluka države da ne bi ostala bez proizvodnje. Sve drugo nije prihvatljivo bez obzira na to koliku ekonomsku štetu imamo, jer je u pitanju zdravlje pre svega najmlađih - dece", obrazložio je sagovornik biznis portala.
On smatra da je država ovu odluku verovatno donela zbog izuzetnih poteškoća koje proizvođači ove godine imaju u proizvodnji kukuruza.
"Bila je velika suša i u pojedinim regionima javio se aflatoksin. Kontrola ulazaka kukuruza na skladištenje nije svuda bila ista, niti je moguće izvršiti tretman na brzinu, kako bi se ova materija eliminisala. Država je sada praktično reagovala prema uslovima koje imaju proizvođači stočne hrane i korisnici kukuruza kao osnovne sirovine, jer oni ne mogu postići drugačiji kvalitet u ovom trenutku", naglasio je Keco.
Ipak, ovakva odluka mogla bi da utiče na izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije, pošto je Agencija za hranu i veterinu Severne Makedonije već u petak povukla sa tržišta jedan jogurt srpskog proizvođača.
"Vraćanje isporuke znači da se proizvod nije uklopio u standarde države u koju je otišao. Mi inače nemamo mnogo izvoznika, pa nas nemogućnost izvoza u pojedine zemlje ne pogađa posebno", ocenio je Keco.
Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Biznis.rs nije dobio odgovor na pitanje zbog čega je odlučeno da se promena maksimalnog dozvoljenog nivoa aflatoksina odloži za godinu dana.
Prilika da država pooštri kontrolu kukuruza
Adekvatno sušenje kukuruza i drugih žitarica moglo bi da bude jedno od rešenja za eliminisanje pojave aflatoksina. Tako Čedomir Keco smatra da je sada ključno da li Srbija može da razvije veću kontrolu ove materije nego što sada postoji u domaćoj proizvodnji.
"To je neophodno kako se ne bi potkrale stvari pod izgovorom da se sačuva ekonomija - da se pušta pokvaren kukuruz u preradu i da se onda dobijaju mleko ili meso sa toksinima. Ovo je povod da država pooštri kontrolu u domaćem prometu", naglasio je isti sagovornik Biznis.rs.
Keco je podvukao da do ovoga nije došlo zbog neodgovornosti ratara.
"Tu jednostavno nije bila moguća zaštita i sada je sve na skladištarima. Neke stvari su mogle da budu sprečene, ali je pitanje koliko bismo onda imali kukuruza bez oštećenja", smatra Keco.
Nema dobrog mleka bez adekvatnog skladištenja
Predsednica Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski kaže za Biznis.rs da je pomenuti pravilnik na snazi već oko četiri do pet godina, i da svake godine u ovom periodu ističe, a Vlada Srbije ga produžuje.
"Da skladištari kukuruz skladište na adekvatan način i da svoja skladišta adekvatno čiste i tretiraju, onda bi i mlekari verovatno imali daleko manji rizik od nastajanja aflatoksina. Dokle god je stočna hrana problem, kukuruz pre svega, nama će biti problem da proizvodimo mleko bez aflatoksina", kaže Bugarski, ali i napominje da, prema njenim saznanjima, "ne postoji nijedna studija koja je dokazala negativan uticaj aflatoksina na ljude".
Evropska unija se, kako ističe, ogradila od uvoza lošeg kukuruza i ostalih žitarica u kojima može da nastane aflatoksin. Bugarski smatra da je to pametna odluka, iako većina država članica EU nema problem sa aflatoksinom.
"Ovo prolongiranje roka za smanjenje dozvoljenog nivoa aflatoksina u Srbiji uticaće na proizvođače i potrošače isto kao i do sada. Ukoliko proizvođači stočne hrane poštuju pravilnike biće sve u redu i neće rasti nivoi aflatoksina. Takođe, ako raste nivo aflatoksina mlekare i mlečni proizvođači takvo mleko neće otkupljivati. Najveći problem su skladištari. Ako se država pozabavi njima i načinom na koji skladište komponente, biće daleko bolja situacija", zaključila je Bugarski.
.jpg "Švajcarci se usred Beograda slikali pokazujući dvoglavog orla: Jedan uhapšen, za drugim se traga")
.jpg "I Beograđani skupljaju krv za povređene u nesreći kod Železničke stanice u Novom Sadu")
Komentari 21
Čovek iz laboratorij
Stocar
Samo jedno pitanje za vas
Posto se u Poljskoj i drugim zemljama EU ishrana stoke vrsi sa GMO sirovinama, sta mislite da li mleko i meso koje dolaze na trziste Srbije sadrzi u sebi GMO ili ne?
Toliko o zdravlju ...
Agroekonomista
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) je još 1988. godine stavila aflatoksin B1 (direktni proizvod plesni Aspergillus flavus) na listu kancerogenih supstanci.
Koleginicu Sanju, stvarno više nema smisla komentarisati.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar