Od momenta kada se pojave prvi simptomi bolesti do uspostavljanja konačne dijagnoze prođe više meseci, pa i godinu dana. Izabrani lekari u domovima zdravlja kažu da trpe stalni pritisak od nezadovoljnih pacijenata jer nema slobodnih termina za zakazivanje pregleda kod urologa, endokrinologa, neurologa... Ono što u državnom nije moguće mesecima, kod privatnika može odmah, a pregledaju lekari koji pre podne rade u državnim bolnicama, popodne kod njih.
I preventivni pregledi, koje je država uvela za rano otkrivanje pojedinih karcinoma, na taj način su potpuno obesmišljeni. Možda je najilustrativniji primer rani pregled na karcinom debelog creva. Lekari opšte prakse u domovima zdravlja ukazuju da nakon laboratorijskog pregleda stolice i kada se u njoj utvrdi prisustvo krvi, jedina pouzdana metoda za otkrivanje maligniteta je kolonoskopija. Međutim, oni ne mogu da zakažu pacijentu pregled kod gastroenterologa već moraju najpre da "uhvate" slobodan termin kod interniste, koji onda zakazuje pregled kod gastroenterologa sa kojim se utvrđuje termin za kolonoskopiju. A sve to znači višemesečno čekanje.
Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije kaže da je on zakazan u državnom zdravstvu kod gastroenterologa za godinu dana.
"
Dobio sam termin da na pregled kod gastroenterologa idem za godinu dana. Znam da nisam jedini koji je tako prošao", priča Pilipović za
Euronews Srbija.
Na brzu dijagnostiku u državnom zdravstvu ne može se računati, te zbog toga ne čudi što privatne ordinacije imaju sve više posla. U poslednjih deset godina posete privatnim lekarima drastično su porasle u Beogradu. Najveći trend rasta beleži se u specijalističkim službama, gde je broj prvih poseta porastao tri puta, a broj ukupnih poseta 2,4 puta. Tako je u 2011. godini kod lekara specijaliste u privatnoj praksi bilo 347.824 pregleda, dok je u 2020. godini bilo 847.377, od toga obavljeno je 219.018 prvih pregleda.
Dr Nikolić: Najveći problem dijagnostika
Dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine Srbije - UZPIDOMS, kaže da je najveća muka danas doći do specijaliste u bolnicama i kliničkim cebntrima, jer nema termina za zakazivanje. Praksa je da se termini izbacuju početkom meseca (do 5. u mesecu) i ukoliko lekar u tom periodu nije uspeo da zakaže, ne preostaje ništa drugo nego da se pokuša ponovo tek za mesec dana.
"Treba otvoreno reći da dijagnostika pacijentima nije dostupna. Čak i kada neko dođe do specijaliste u bolnici postala je praksa da ne dobije ništa od dijagnostike, već samo spisak šta treba da uradi od analiza, snimaka. Onda se oni vraćaju kod nas u domove zdravlja. To je apsurdno. Zakon je vrlo jasan i on kaže da kompletnu dijagnostiku mora da obavi onaj koji je predlaže. Međutim, problem je što se ne poštuje zakon. Izabrani lekar u domu zdravlja ne može pacijenta da uputi ni na jednu dijagnostičku metodu koja se radi van doma zdravlja. Pacijenti su onda prinuđeni da to rade privatno", navela je Nikolić Urošević za Euronews Srbija.
Čak i preventivni pregledi na karcinom debelog creva gube svaki smisao, jer pacijent kod koga postoji sumnja na bolest gubi dragoceno vreme u zakazivanju. Nikolić Urošević priča da je kod pozitivnog laboratorijskog rezultata iz stolice "zlatni standard" za uspostavljanje dijagnoze kolonoskopija i to svi lekari znaju.
"Međutim, izabrani lekar vama ne može da zakaže kod gastroenterologa. Čak i da postoje slobodni termini, oni su za nas nevidljivi, jer je sistem tako napravljen. Mi pacijentu prvo preko IZIS-a moramo da nađemo slobod termin i da zakažemo kod interniste. A onda internista da mu traži slobodan termin i zakaže kod gastroenterologa. Pacijenti gube dragoceno vreme u tom lutanju", pojasnila je ona.
Od prve sumnje do dijagnoze nekada prođe i više meseci pa i godinu dana. Zbog toga ne čudi što se u Srbiji pacijenti sve češće sreću u odmakloj fazi bolesti. Na taj problem ukazao je i Forum pacijenata Srbije koji su pokrenuli kampanju "Nema čekanja". Kažu da je vreme za onkološke pacijente u Srbiji i dalje nepremostiv protivnik, jer se dešava da provedu više meseci u procesu dijagnostike, brojnih pregleda, konzilijuma, laboratorija, uputa, komisija...
Nikolić Urošević navodi da je bila "šokirana" kada je pre dve nedelje za pacijenta sa sumnjom na karcinom testisa pokušala da zakaže pregled kod urologa u UKCS i da nije mogla da nađe nijedan slobodan termin.
"To je bila sredina meseca. KCS ima 27 urologa i niko nije imao termin za zakazivanje. Zakon je regulisao da svako od urologa mora imati 30 pregleda nedeljno, a regulisano je da od 30 pregleda mora da bude 80 odsto prvih. To znači da bi morao svako od njih da da 24 termina nedeljno za zakazivanje prvih pregleda. Na mesečnom nivou to je 120 pregleda pacijenata. To znači da bi 27 urologa mogli za mesec dana da pregledaju 3.200 pacijenata. Od toga 2.500 novih pacijenata. Onda niko ne bi išao u privatnu praksu. To je objašnjenje zašto nema termina", izričita je ona.
Navodi da su pacijenti očajni, ali i lekari u domovima zdravlja sa njima. Pokušali su i sa kreiranjem uputa bez termina, ali da ih vraćaju jer primaju samo pacijente koji su zakazani. Smatra i da se to može vrlo jednostavno rešiti ukoliko postoji volja za to.
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović kaže da je na pregled kod gastroenterologa bukvalno zakazan za godinu dana i da će svaki pacijent koji dobije takav termin otići u privatnu praksu na pregled.
"Ti pregledi kod privatnika su relativno dostupni većem broju građana, koštaju 6.000, 7.000 dinara. Pacijent dobije više vremena da popriča sa lekarom. Posle korone imamo ekspanziju kardiovaskularnih bolesti, karcinoma. Najduže se čeka na skener i magnetnu rezonancu u državnom zdravstvu. Tu je najteža situacija jer nema dovoljno aparata", naveo je on za Euronews Srbija.
Kaže da se Udruženje zalaže da se lekari odluče za privatno ili državno zdravstvo, da rad u jednom i drugom sektoru nije dobar ni za lekare, ni za pacijente.
"A da bi se odlučio lekar da ostane u državnom zdravstvu, mora dramatično da se povećaju plate. Mi danas imamo situaciju da vodoinstalater zarađuje više nego lekar u srpskom zdravstvu. To je neodrživo. Zbog toga lekari pre podne rade u državnom, popodne u privatnom zdravstvu. Ima i onih koji to zloupotrebljavaju, ali takvi nisu većina. Sada imamo situaciju da pacijente operišu hirurzi koji rade po 12 sati", priča on.
I nova ministarka zdravlja Danica Grujičić zalaže se da ko radi u državnoj službi ne treba da radi u privatnim ordinacijama, što nije naišlo na odobravanje nekih njenih kolega. Smatra da je takav rad izvor korupcije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Sa tribine ProGlasa: Režimu su se desili studenti i đaci koji neće da budu beskičmenjaci")
Komentari 43
Vladan
Evo ja očekujem da svoj posao obavljaš kvalitetno i savesno, a ne da otaljavaš posao na dva pa čak i tri mesta istovremeno. To ti je uostalom u lekarskoj zakletvi, ne znam da li si primetio...
neko iz komsiluka
Zdravstveni radnik
Koliko se placa apanaza grobaru,koliko ima agencija,koliko zaradjuju notari,izvrsitelji i ostala izmisljena zanimanja?
Meni dete od 14 godina kaze da nece u medicinu,jer se "ne isplati tolko strebanja za male pare".
Najbolji vise ne zele na taj fakultet.
Situacija u zdravstvu je neodrziva.
Raspitajte se ko su stvarni vlasnici privatnih zdr.ustanova.Ljubazni jesu,a da li su potrebni toliki lekovi i analize tih "fensi "doktora?
Ne postoje vise stari ,dobri doktori,koji ce Vas saslusati,detaljno pregledati i dalje uputiti samo ako je neophodno.
Sadasnji profesori medicine,nece ni da Vas vide bez magneta,ct...
Sustina se izgubila.
Kazu da se i hitna privatizuje,da li ste sigurni da nam to odgovara?
Ne pluvajte doktore,nego vlast.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar