Veliki broj učesnika je napisao da su zbog inflacije primorani da preskaču obroke.
Dominantan je i stav da se o ovim problemima još uvek malo priča u javnosti, posebno imajući u vidu njihov realan značaj, piše
JUGpress.
Od ukupnog broja učesnika u anketi čak 81,4 odsto je odgovorilo da od svoje plate ne može da živi dostojanstveno, dok je 96,3 odsto izrazilo mišljenje da sveopšti porast cena koji trenutno proživljavamo ne prati podjednak porast plata.
Na osnovu rasprostranjenosti ovakvih odgovora može se pretpostaviti da se sveopšti kvalitet života većine ispitanika znatno pogoršao usled sve gore ekonomske situacije u zemlji i svetu.
JUGpress je pitao čitaoce da li se i potrošnja njihovog domaćinstva promenila pod uticajem inflacije, a čak 85 odsto učesnika anketnog istraživanja je odgovorilo potvrdno.
Na molbu da podele svoje iskustvo o kvalitetu te promene dobijeni su raznovrsni odgovori, ali mogu se svrstati u nekoliko grupa: "kupujemo jeftinije/nekvalitetnije proizvode", "kupujemo manje nego ranije", "kupujemo samo neophodne namirnice", dok veliki broj odgovora svedoči o nemogućnosti građana da priušte čak i osnovne životne namirnice, ističući kako su zbog inflacije primorani da preskaču obroke, navodi
JUGpress.
Čak 78,5 odsto ispitanika je odgovorilo da u situaciji rapidnog povećanja cena češće nego ranije čeka da stvari koje su im neophodne budu na sniženju, kako bi mogli da ih kupe, a čak 85 odsto njih je istaklo da sebi mora češće nego što je to ranije bio slučaj da uskrati neke stvari isključivo zbog cene.
U kojoj meri problemi u ekonomskoj sferi utiču na kvalitet života građana najslikovitije govori podatak da je 81,3 odsto njih reklo da je inflacija izuzetno česta tema njihovih svakodnevnih razgovora. Na osnovu ovakvih odgovora možemo uvideti u kojoj meri ekonomska baza oblikuje i duševno stanje.
Kakvu budućnost građani predviđaju?
Poražavajuće je da čak 81,3 odsto smatra da će u budućnosti biti još gore, dok manje od jedne petine ispitanika (18,7 odsto) smatra da je budućnost svetlija od trenutnog stanja.
Na pitanje da obrazlože svoj odgovor, najveći deo onih koji budućnost vide kao negativnu odgovorilo je da imaju takvo mišljenje jer dosta čitaju o trenutnoj situaciji kod nas i u svetu, kao i da im životno iskustvo govori da uskoro neće biti bolje.
Građani koji smatraju da nam predostji svetlija budućnost kao razlog za takav stav najčešće iznose da su po prirodi optimisti, da trenutno rade na unapređenju svoje ekonomske situacije, ili da rade za inostranu kompaniju i da im primanja ne zavise od ekonomskog stanja u Srbiji.
Kontrast koji se između najčešćih potvrdnih i negativnih odgovora može videti na površni pogled deluje najjednostavnije objašnjivo insistiranjem na ličnim razlikama između ljudi: neko je pesimista, neko je optimista, šta se tu može… Ipak, upadljiva razlika jeste da u svim odgovorima koji izražavaju zabrinutost za budućnost možemo uočiti da se radi o stavovima vezanim za društvo (državu, region, Evropu ili ceo svet) i posmatranje kolektivne budućnosti, dok je većina optimističnih odgovora govorila o budućnosti isključivo iz lične, individualne perspektive.
Malo više od polovine učesnika (njih 56 odsto) bili su muškarci. Najveći deo učesnika i učesnica pripada grupaciji koja ima između 35 i 65 godina (72 odsto), za njima slede osobe do 35 godina starosti (19,6 odsto), a najmanje je bilo starijih od 65 godina (8,4 odsto).
.jpg "Švajcarci se usred Beograda slikali pokazujući dvoglavog orla: Jedan uhapšen, za drugim se traga")
.jpg "I Beograđani skupljaju krv za povređene u nesreći kod Železničke stanice u Novom Sadu")
Komentari 39
Antibot
Milos
Nimbus
E tu dolazimo do jos jednog, velikog problema. Ljudi kod nas imaju pomeren sistem vrednosti. Zaduzice se za auto, firmirana odeca i obuca, iPhone u Gucci tasni, manikir, pedikir, frizura... a frizideri prazni, ili zive kod mame i tate. Fasada!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar