Bilo da se radi o prevari kilometraže, skrivenim štetama ili čak o starom voznom parku koji povećava šanse kupaca da dobiju mašinu lošeg kvaliteta – transparentnost na tržištu polovnih vozila često nedostaje.
Prema podacima CarVertical-a, situacija u različitim delovima Evrope varira, što se može objasniti ekonomskom situacijom i regionalnim karakteristikama tržišta.
Platforma za izveštavanje o istoriji vozila carVertical sprovela je istraživanje kako bi utvrdila zemlje u kojima je kupovina polovnih automobila najrizičnija.
Da li je tržište polovnih automobila u Srbiji transparentno?
Srbija se nalazi na 16. mestu od 23 zemlje na CarVertical-ovom indeksu transparentnosti tržišta, pored zemalja poput Hrvatske, Poljske i Bugarske.
Jedan od devet automobila u Srbiji ima vraćenu kilometražu. Prosečna vrednost vraćanja je 54.603 km. Na ovaj način, kupac može preplatiti vozilo i, na osnovu lažnih očitavanja, može imati problema sa planiranjem njegovog održavanja.
Takođe, 75 odsto vozila u Srbiji se uvozi iz inostranstva. Kada automobil pređe granicu, veći je rizik da su prevaranti smanjili značajan deo njegove kilometraže. Podaci pokazuju i da je 31,5 odsto polovnih vozila proverenih na carVerticalu u Srbiji oštećeno, što sugeriše da možda nisu bezbedna za vožnju i da imaju skrivene nedostatke.
Zemlje zapadne Evrope su transparentnije
Prema istraživanju CarVertical-a, tržište polovnih vozila u zapadnoj Evropi je transparentnije nego u istočnoj Evropi. Takođe ne bi trebalo da bude iznenađenje da se većina vozila na istoku uvozi iz zemalja poput Nemačke, Francuske ili Italije.
Velika Britanija je najtransparentnija zemlja od 23 rangirana na Indeksu tržišne transparentnosti.
Međutim, to ne znači da je britansko tržište polovnih vozila oslobođeno problema. Od svih automobila koje je carVertical proverio u Velikoj Britaniji, 14,5 odsto je imalo vraćenu kilometražu, a 21 odsto je bilo oštećeno u nekom trenutku, što sugeriše da kupci ne bi trebalo slepo da veruju prodavcima.
Međutim, Velika Britanija ima najmanji procenat uvezenih automobila – 10,7 odsto. Nemačka je rangirana na drugom mestu sa 12,6 odsto kompromitovanih merača kilometraže i 21,3 odsto oštećenih vozila. Dok je Nemačka najveći proizvođač automobila u Evropi, 26,8 procenata polovnih vozila u zemlji uvozi se iz inostranstva.
Italija ima najmanji procenat oštećenih automobila na Indeksu – 16,6 odsto. Procenat kompromitovanih automobila je takođe relativno nizak – 11 odsto, a samo 32,1 odsto vozila u zemlji se uvozi.
Kazne za prevaru u vezi sa kilometražom u Francuskoj su i do 10 puta veće nego u nekim istočnim zemljama, što rezultira malim brojem automobila sa taktom - 9,6 odsto. Međutim, 28,5 odsto automobila na putevima u zemlji je oštećeno, što je značajna brojka. Zemlja uvozi 54 odsto svojih polovnih vozila, što je najveći broj među najbolje rangiranim zemljama.
Srednjeevropske zemlje poput Hrvatske, Češke, Mađarske i Slovačke su rangirane u sredini CarVerticalovog indeksa transparentnosti tržišta. Ove zemlje imaju visok procenat uvoza, uz veliki broj oštećenih vozila.
Polovina polovnih automobila u Češkoj se uvozi iz inostranstva. Oko 51 odsto automobila je oštećeno, a 11,4 odsto ima vraćenu kilometražu.
Susedna Slovačka ima još više uvezenih automobila – 58,5 odsto. Čak 57,7 odsto vozila je oštećeno, a jedno od devet ima vraćenu kilometražu.
Slična situacija je i na tržištu polovnih automobila u Mađarskoj, sa 52,6 odsto uvezenih automobila, 55 odsto oštećenih, a 12,7 odsto - sa lažnom kilometražom. Dok je procenat ovih vozila jedan od najnižih baš u Hrvatskoj (10,3 odsto), ova država ima značajan broj uvezenih automobila (69,3 odsto) i 56,4 odsto oštećenih vozila.
Istočna Evropa ima najmanje transparentno tržište
Kupovina polovnih automobila u Letoniji, Litvaniji, Ukrajini ili Rumuniji je rizičan posao, jer mnoga vozila imaju skrivena oštećenja, promenjene kilometraže i još mnogo toga. Prevare su uobičajene i mnogi kupci su postali njihove žrtve.
Najmutnije tržište automobila je u Letoniji, gde 23,6 odsto svih vozila proverenih na carVertical ima vraćenu kilometražu. Slična je situacija i u ostalim istočnoevropskim zemljama: Rumunija ima 19,6 odsto automobila sa ovom vrstom obmane, Ukrajina – 15,6 odsto, a Litvanija – 18,1 odsto.
Ukrajina je šampion po uvozu automobila – preko 80 odsto vozila u zemlji stiže iz inostranstva. Ipak, Letonija (75,5 odsto), Rumunija (67,2 odsto) i Litvanija (75,3 odsto) ne zaostaju mnogo.
Mnoga vozila iz zapadne Evrope stižu oštećena, zatim se popravljaju i prodaju kao nova. Zbog toga je procenat oštećenih automobila u istočnoj Evropi veoma visok. U Litvaniji je oštećeno 59 odsto vozila, Letoniji – 57,5 odsto, Rumuniji – 57 odsto i Ukrajini – 46,7 odsto.
Kako prodavci lažiraju podatke i na koji način izbeći prevaru?
Prilikom prodaje polovnih automobila, prodavci se neretko dosete da vrate kilometražu, kako bi stanje automobila prividno izgledalo što bolje, a samim tim i njegova vrednost porasla. I dok se nekad ova manipulacija izvodila ručnim vraćanjem brojčanika, sada je to digitalizovano i samim tim znatno lakše.
U vreme elektronike brojač spada u funkcije modula instrument-table, a podatak o pređenoj kilometraži nalazi se u EPROM (Erasable Programmable Read-Only Memory) memoriji. Ova memorija se može brisati, odnosno reprogramirati skidanjem instrument table.
Lakši način za izmene je priključivanje dijagnostičkog uređaja kablom na dijagnostički priključak OBD (On-Board Diagnostic) sistema. Proces vraćanja kilometraže traje svega 30 sekundi.
Ipak, neki automobili podatke o pređenoj kilometraži čuvaju u više različitih modula na vozilu. Recimo, kod vozila na kojima se za otključavanje i zaključavanje koristi elektronski ključ, broj pređenih kilometara zabeležen je u memoriji ključa.
Kako se zaštititi od ove prevare?
Ipak, ako želite da kupite polovni automobil, a sumnjate da postoji manipulacija kilometražom, odvezite automobil do servisa da vam uporede stanje kilometraže sadržane u memoriji modula i na brojaču.
To je važno da uradite pre nego što obavite kupovinu, jer, kako objašnjava Nemanja Lazarević iz Auto analize, naknadno je teško pronaći ko je tačno kilometražu vratio.
S obzirom da je ova praksa protivzakonita, sagovornik list
Danas objašnjava na koji način prodavac pronađe servis koji će izmanipulisati brojačem.
"Prodavac koji želi da lažira brojke, za mesto na kome može promeniti brojke saznaje uglavnom preko prijatelja, na preporuku. Ipak, ima servisa i koji se sami oglašavaju da vraćaju kilometražu", objašnjava Lazarević.
Da vraćanje kilometraže na vozilima danas predstavlja veoma jednostavnu proceduru dokazuje i činjenica da se u internet oglasima mogu pronaći univerzalni uređaji za korekciju, po ceni od oko 30.000 dinara. S druge strane, za određene marke vozila, oni koštaju znatno manje – oko 5.000.
Kako ističe, oni to rade pod krinkom "upisivanja kilometraže na satu".
"Kada ih pitate zbog čega to rade, pravdaju se time da je klijent stavio drugi sat na automobil, jer prvobitni nije bio ispravan – pa su zbog toga ukucali kilometražu sa starog sata", kaže sagovornik beogradskog lista, podsećajući da servisi to ne bi smeli da rade, kako zbog kršenja zakona, tako i iz etičkih razloga.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 8
Sremac
NaQ7
Ti isti Nemci su smislili i automobil. Ne možeš pravdati sopstveni lopovluk time što je još neko lopov.
p6ke
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar