Takođe, tu su i zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom i prevare u službi i zaključenja restriktivnog sporazuma, dok ih istražuju profesionalci iz privatnog i javnog sektora, kaže za
Biznis.rs predsednica srpskog ogranka Međunarodnog udruženja sertifikovanih istražitelja prevara (ACFE) Maja Matić.
Sagovornica biznis portala ističe da je u Srbiji tokom prošle godine podneto najviše prijava za zloupotrebu službenog položaja – tačno 1.971, dok je u razvijenim ekonomijama pronevera imovine najčešći slučaj koji prijavljuju sertifikovani istražitelji prevara širom sveta.
"Radi se o proneveri imovine koja uključuje krađu od strane zaposlenog ili zloupotrebu sredstava i resursa poslodavca, pa 86 odsto slučajeva spada u ovu kategoriju. Međutim, ove šeme prevara obično izazivaju najmanji prosečni gubitak za organizaciju. S druge strane, šeme prevare u finansijskim izveštajima, u kojima počinilac namerno prouzrokuje značajno pogrešno prikazivanje ili propust u finansijskom izveštaju organizacije, su najmanje uobičajena prevara koja se pojavljuje u devet odsto šema, ali zato nanosi najviše štete samoj organizaciji", objašnjava Matić.
Treća kategorija – korupcija, koja uključuje krivična dela kao što su mito, sukob interesa i iznuda, spada u sredinu i po učestalosti i po gubicima, a pojavljuje se u polovini slučajeva. Očekuje se, međutim, da će rasti broj prevara u vezi sa blockchain tehnologijom i kriptovalutama, a za sada se kriptovalute pojavljuju u "samo" osam odsto prevara.
"Sigurno je da će ovaj procenat rasti u narednim godinama. Među ovim slučajevima, najčešći načini na koje se kriptovaluta koristila bili su davanje mita, povratna plaćanja u kriptovaluti (48 odsto) ili pretvaranje nezakonito prisvojene imovine u kriptovalute (43 odsto)", ističe Matić za Biznis.rs.
Na pitanje da li kompanije i državne institucije angažuju istražitelja prevara tek kada se "opeku" ili i preventivno, sagovornica Biznis.rs konstatuje da se "nažalost reaguje uvek reaktivno, a ne preventivno".
"To je loše i po reputaciju organizacije ili državne institucije i samo poslovanje, kao i zbog štete koja se prouzrokuje po profit, odnosno budžet", ističe i objašnjava da o značaju brzog otkrivanja prevara govore podaci globalnog istraživanja ACFE za 2021. godinu.
"Pokazalo se da od početka prevare do njenog otkrivanja u proseku prođe 12 meseci kada se radi o proneverama. Kada se radi o lažnom fakturisanju, neovlašćenom plaćanju ili isplatama, kao i prevarama u finansijskim izveštajima i prevarama sa platnim spiskom, one obično traju godinu i po dana pre nego što budu otkrivene", kaže Matić i naglašava da duže trajanje prevare nosi i veći finansijski gubitak.
Ceo tekst Biznis.rs čitajte
OVDE.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 11
JKP
Sabahudin
Marko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar