Takođe, tu su i zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom i prevare u službi i zaključenja restriktivnog sporazuma, dok ih istražuju profesionalci iz privatnog i javnog sektora, kaže za
Biznis.rs predsednica srpskog ogranka Međunarodnog udruženja sertifikovanih istražitelja prevara (ACFE) Maja Matić.
Sagovornica biznis portala ističe da je u Srbiji tokom prošle godine podneto najviše prijava za zloupotrebu službenog položaja – tačno 1.971, dok je u razvijenim ekonomijama pronevera imovine najčešći slučaj koji prijavljuju sertifikovani istražitelji prevara širom sveta.
"Radi se o proneveri imovine koja uključuje krađu od strane zaposlenog ili zloupotrebu sredstava i resursa poslodavca, pa 86 odsto slučajeva spada u ovu kategoriju. Međutim, ove šeme prevara obično izazivaju najmanji prosečni gubitak za organizaciju. S druge strane, šeme prevare u finansijskim izveštajima, u kojima počinilac namerno prouzrokuje značajno pogrešno prikazivanje ili propust u finansijskom izveštaju organizacije, su najmanje uobičajena prevara koja se pojavljuje u devet odsto šema, ali zato nanosi najviše štete samoj organizaciji", objašnjava Matić.
Treća kategorija – korupcija, koja uključuje krivična dela kao što su mito, sukob interesa i iznuda, spada u sredinu i po učestalosti i po gubicima, a pojavljuje se u polovini slučajeva. Očekuje se, međutim, da će rasti broj prevara u vezi sa blockchain tehnologijom i kriptovalutama, a za sada se kriptovalute pojavljuju u "samo" osam odsto prevara.
"Sigurno je da će ovaj procenat rasti u narednim godinama. Među ovim slučajevima, najčešći načini na koje se kriptovaluta koristila bili su davanje mita, povratna plaćanja u kriptovaluti (48 odsto) ili pretvaranje nezakonito prisvojene imovine u kriptovalute (43 odsto)", ističe Matić za Biznis.rs.
Na pitanje da li kompanije i državne institucije angažuju istražitelja prevara tek kada se "opeku" ili i preventivno, sagovornica Biznis.rs konstatuje da se "nažalost reaguje uvek reaktivno, a ne preventivno".
"To je loše i po reputaciju organizacije ili državne institucije i samo poslovanje, kao i zbog štete koja se prouzrokuje po profit, odnosno budžet", ističe i objašnjava da o značaju brzog otkrivanja prevara govore podaci globalnog istraživanja ACFE za 2021. godinu.
"Pokazalo se da od početka prevare do njenog otkrivanja u proseku prođe 12 meseci kada se radi o proneverama. Kada se radi o lažnom fakturisanju, neovlašćenom plaćanju ili isplatama, kao i prevarama u finansijskim izveštajima i prevarama sa platnim spiskom, one obično traju godinu i po dana pre nego što budu otkrivene", kaže Matić i naglašava da duže trajanje prevare nosi i veći finansijski gubitak.
Ceo tekst Biznis.rs čitajte
OVDE.
.jpg "Vesić i zvanično podneo ostavku: Odlazim čiste savesti i ponosan na rezultate")
Komentari 11
JKP
Sabahudin
Marko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar