Prema pisanju Fajnenšl tajmsa, potraga južnokorejskih vlasti za čovekom koji se suočava sa optužbama za prevaru i kršenje zakona o tržištu kapitala seže do Srbije, zbog čega nastoje da ostvare saradnju sa vlastima u Beogradu.
Britanski list se u članku objavljenom 12. decembra poziva na izjave južnokorejskih tužioca.
Ministarstvo pravde Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nisu odgovorili na upit
Radija slobodna Evropa (RSE) da li su ih kontaktirali nadležni organi Južne Koreje povodom ovog slučaja i zatražili lociranje, hapšenje ili izručenje njihovog državljanina.
Odgovor je izostao i od Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koje bi bilo prva adresa u slučaju da se Južna Koreja obratila Srbiji o ovom slučaju.
Ambasada Južne Koreje u Beogradu takođe nije odgovorila na upit RSE da li su se organi te države obratili nadležnim institucijama u Beogradu.
Južna Koreja i Srbija inače nemaju sporazum o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kojim se reguliše izručenje, ali su obe zemlje pristupile Evropskoj konvenciji o izručenju (ekstradiciji).
Ko je Do Kvon?
Do Kvon je 2019. u Forbsovu listu 30 najuspešnijih ljudi u Aziji ispod 30 godina starosti. Na sajtu se navodi da je jedan osnivača kompanije Teraform Labs. Kompaniju je osnovao, navodi Forbs, koristeći blokčejn tehnologije "kako bi razvio efikasniji sistem plaćanja".
"Istoimena kripto valuta sa fiksnom cenom (stablecoin, prim. aut.) privukla je 40 miliona korisnika kada je lansirana u januaru 2018. godine", navodi se u kratkoj biografiji Do Kvona na sajtu Forbsa.
Nakon što su u maju 2022. njegove dve kriptovalute Terra i Luna, doživele potpuni krah, a vrednost im se spustila skoro do nule i nanela finansijsku štetu investitorima od oko 40 milijardi dolara, vlasti u Seulu su u septembru izdale nalog za njegovo hapšenje.
Nalog je izdat pod optužbom za prevaru i kršenje zakona o tržištu kapitala.
Na Interpolovoj crvenoj poternici
Kvon se ubrzo po izdavanju naloga za njegovo hapšenje u Južnoj Koreji na zahtev Seula našao na Interpolovoj crvenoj poternici.
Prema Interpolu, kada se osoba nađe na 'crvenoj poternici' ta međunarodna policijska organizacija obaveštava organe za sprovođenje zakona širom sveta da lociraju i privremeno uhapse begunca, a zatim da ga izruče njegovoj matičnoj zemlji.
To znači da, ukoliko bi Kvon bio uhapšen van teritorije Južne Koreje, obaveza vlasti te zemlje bi bila da ga izruči.
Sam Kvon je negirao da je kriv za krah kriptovaluta koje je lansirala njegova kompanija, ali i da beži od pravde. Nakon što je izdat nalog za njegovo hapšenje u postu na Tviteru je naveo:
"Nisam 'u begu' niti bilo šta slično - za bilo koju vladinu agenciju koja je izrazila interesovanje da komunicira, mi smo spremni da u potpunosti sarađujemo i nemamo ništa da krijemo", naveo je Kvon 17. septembra.
RSE je Kvonu poslao pitanja o navodima preko društvenih mreža, ali do objave teksta odgovori nisu stigli.
Slučajevi "begunaca od pravde" u Srbiji
Ukoliko se Kvon zaista nalazi u Srbiji, to ne bi bio prvi put da su 'begunci od pravde' pokušali svoje utočište da nađu na teritoriji Srbije.
Vlada Srbije je 2019. dodelila državljanstvo bivšoj premijerki Tajlanda Jingluk Šinavatri, koja je u svojoj zemlji osuđena na pet godina zatvora, zbog čega je u bekstvu.
Državljanin Bugarske, biznismen Cvetan Vasilev, u svojoj zemlji optužen zbog sumnje da je proneverio novac i doprineo najvećoj bankarskoj krizi u toj zemlji, prema navodima bugarskog tužilaštva 2014. godine pobegao je u Srbiju.
Nekadašnji predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, 2016. osuđen u Crnoj Gori na zatvorsku kaznu zbog višemilionskih malverzacija, takođe je našao utočište u Srbiji.
Protiv bivšeg pripadnika ukrajinske bezbednosne službe Andrija Naumova, koga vlasti u Ukrajini potražuju zbog sumnji za zloupotrebu službenog položaja, pred Višim sudom u Nišu vodi se postupak o izručenju.
Komentari 12
Seljak
Dobrivoje
Ivko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar