Hiljadu dinara danas i pre deset godina: Koliko (ne) možemo da kupimo?

Pre deset godina za hiljadu dinara mogli smo kupiti 14 litara pasterizovanog kravljeg mleka, dok danas možemo svega 6,7 litara.
Hiljadu dinara danas i pre deset godina: Koliko (ne) možemo da kupimo?
Foto: 021.rs
Kako piše list Danas, poslednji put je dvocifrena inflacija bila pre tačno deset godina i ona je do januara 2013. godine porasla na 12,8 odsto. Danas je inflacija 15,1 odsto.
Cene po gradovima znaju prilično da se razlikuju, a u ovom tekstu se porede prosečne maloprodajne cene u Srbiji iz 2012. i 2022. godine koje prikuplja Republički zavod za statistiku.
Meso
 
Za hiljadu dinara je pre deset godina moglo da se kupi 1,9 kilograma junetine sa kostima, dok danas jedva koji gram više od kilograma.
 
U odnosu na junetinu, svinjetina je manje poskupela. Pre deset godina se moglo kupiti 2,2 kilograma, dok se danas može kupiti svega kilogram i po.
 
Piletina je u jesen 2012. godine izuzetno poskuplela, te je cena sa ispod 300 dinara za kilogram bataka i karabataka s početka godine skočila na više od 430 dinara u septembru, što je skuplje nego danas.
 
Ako uzmemo prosečnu cenu za 2012. godinu, mogli smo za hiljadu dinara da kupimo 2,8 kilograma pilećih bataka, a danas manje od 2,5 kilograma.
 
I jaja su poskupela, pa umesto 80 komada pre deset godina, danas sa jednom crvenom možemo kući da donesemo 50 jaja.
 
Mleko i mlečni proizvodi
 
Litar pasterizovanog kravljeg mleka je poskupeo sa 70 na skoro 150 dinara. Tako umesto 14 litara pre deset godina, danas za hiljadu dinara možemo da kupimo 6,7 litara mleka.
 
I jogurtu se cena skoro udvostručila pa 1.000 dinara danas vredi 6,4 litra jogurta umesto nekadašnjih 11,3 litra.
Povrće
 
Cena povrća je takođe skočila, te smo pre deset godina za hiljadu dinara mogli da kupimo džak krompira od 20 kilograma i da nam ostane kusur od dvesta dinara, dok danas za te pare možemo da kupimo svega 10,6 kilograma.
 
Slično je i sa crnim lukom, čija se količina za deset godina smanjila sa 25 na 13,5 kilograma za istu sumu novca.
 
I pirinač je skoro duplo poskupeo, pa se za hiljadarku u septembru 2012. godine moglo kupiti 7,3 kilograma pirinča, a deset godina kasnije - 3,7 kilograma.
 
Ostatak analize pročitajte na sajtu Danasa.
  • Ekonomija

    20.12.2022 10:30
    Posmatrač@ Razlog za ovo je suštinski veoma jednostavan: upravo ti veze sa ekonomijom nemaš. Da imaš ikakve veze sa ekonomijom znao bi da BDP nije sastavljen samo od plata koju primaju građani u radnom odnosu i da je ovo izjaviti upravo vrhunac lupetanja. Ovakvi kao ti su najopasniji, uvereni ste da znate sve o ekonomiji kao i drugim naukama i štaviše napadate i optužujete druge da "nemaju veze" a upravo vi nemate ni najmanjeg pojma. Tako uvek imamo ovde "vrhunske" ekonomiste, arhitekte, epidemiologe i hirurge i svakom je zajedničko da ste potpuno uvereni da ste popili svu pamet sveta. Tražite onda da se plate vrate na nivo iz 2012. ako vam je tako bilo bolje.
  • Posmatrač

    20.12.2022 00:49
    @Ekonomija
    Vidi se da veze sa ekonomijom nemaš. Ovakve analize služe tome da ilustruju inflaciju u određenom periodu. To "povećanje plata" od 70%, bolje da nisi ni pominjao. BDP po glavi stanovnika je u Srbiji porastao sa nekih 6.000 USD u 2012., na nekih 9.000 USD, što je povećanje od 50%, ako ne računamo inflaciju. Odakle onda rast plata od 70%? Na stranu to što je lavovski deo tog povećanja BDP-a u oblastima izgradnje infrastrukture, za koji se ova država DEBELO zadužila u proteklih par godina. Sa nekih 17 milijardi USD u 2012., na skoro 31 milijardu danas i još se zadužujemo. Na žalost, podaci sa kojima radi MMF i SB se u velikoj meri oslanjaju na podatke koje im dostavlja Republika Srbija, pa i to treba uzeti sa velikom dozom rezerve, s obzirom da je danas Država = SNS, a poznato je koliko su oni dosledni istini.
  • Ekonomija

    19.12.2022 20:49
    Ovo je ono što Englezi zovu "cherry picking", biranje samo onih podataka koji odgovaraju narativu a ignorisanje svega ostalog. Uzima se fiksan iznos valute i poredi u periodu od 10 godina, kao da je dinar jedini koji je izgubio na vrednosti za to vreme i kao da inflacija postoji samo u Srbiji. Za tih istih 10 godina, a gledano u evrima, prosečna plata je porasla za 70% odnosno nominalno 76%. Isto kao što je opala kupovna moć cele Evrope tako je opala i nama zbog visoke inflacije u poslednjih godinu i više dana, ali se nije prepolovila kao što ovaj tekst insinuira. Svakako je i za naše proizvođače dobro da se cene više-manje izjednače sa ostatkom Evrope, samo tako možemo dovesti do povećanja zarada i jačanja ekonomije. Nije poenta da budemo najjeftiniji u Evropi pa da svako može da nas kupi za šaku evra za koju potom od njih nećemo moći kupiti baš ništa jer će za nas sve njihovo biti preskupo.
    A naročito su opasni ludaci koji uporno podmeću ideju kako se "lažira kurs", samo neko ko je potpuno lud veruje da se ekonomija zemlje oporavlja uništavanjem valute, onemogućavanjem dugoročnog planiranja i izazivanjem nestabilnosti dok svi trče da dinar prodaju za stabilnije valute čime mu još više obaraju vrednost zbog povećane tražnje deviza a što izaziva dalje propadanje valute i višecifrenu inflaciju što je siguran put u siromaštvo i bedu. Bilo je vreme kada jesmo bili "bogati" i svi redom milijarderi, neki su izgleda zaboravili kako to izgleda.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija