Novinar Marjan Melonaši, žrtva koju opisujemo terminom – nestao, imao je 24 godine kada je u dva sata popodne, 9. septembra 2000. godine, završio je polučasovnu emisiju u srpskom desku Radio Kosova. Izašao je iz studija u centru Prištine i ušao u narandžasti taksi. To je poslednje što porodica zna o Marjanu Melonašiju, prenosi
Bezbedninovinari.rs.
Marjan je prethodno bio zaposlen u švajcarskoj organizaciji "Medija ekšn internešenal" (Media Action International). Malo do njegovog dolaska, u toj organizaciji radio je još jedan novinar čije će ime dve godine biti na listi nestalih, a zatim će se saznati da je ubijen.
Novinar i prevodilac Aleksandar Simović Sima, kidnapovan je zajedno sa prijateljem Albancem 21. avgusta 1999. godine u Prištini. Oteli su ih "ljudi u crnim uniformama sa crvenim oznakama na rukavima i odveli ih u nepoznatom pravcu", zabeležiće UNMIK. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su 2001. godine u šumi kod Glogovca.
Imena dva mlada novinara su deo tragične liste zločina koji nikada nisu istraženi. Dok su obavljali novinarski posao, između 1998. i 2005. godine – 20 Albanaca i Srba, novinara i medijskih radnika, kao i tročlana ekipa nemačkog magazina Štern su ubijeni, kidnapovani ili nestali na Kosovu.
Samo jedan od tih zločina, ubistvo profesora i prevodioca Šabana Hotija, koji je zarobljen kao deo ruske novinarske ekipe, procesuiran je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Kako su institucije reagovale?
Ubistva, otmice i nestanci novinara su zločini koji su se dogodili u vreme rata na Kosovu između 1998. i 1999. godine, i nakon dolaska NATO snaga i Ujedinjenih nacija (UN), juna 1999. godine.
Tokom novinarskog istraživanja ustanovljeno je da međunarone snage na Kosovu nisu sprovele efikasne istrage, niti su preuzeli odgovornost prema vladavini prava i porodicama žrtva. Bilo je puno indikatora da su istrage ometane, ali nedovoljno glasova da pitaju da li postoji i šta je sa institucionalnom odgovornošću.
Istraga ovih slučajeva je bila pod direktnim mandatom misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), koja je imala izvršnu vlast u okviru Rezolucije 1244 do 2008. godine, a policija i pravosudni organi bili su u potpunosti u rukama misije UN.
Od 2008. godine, izvršna vlast vladavine prava, a samim tim i odgovornost za istrage i krivično gonjenje zločina je u rukama Misije Evropske unije za vladavinu prava (Euleks). Od 2014. Euleks će u fazama predavati izvršni mandat u oblasti istrage i pravosuđa kosovskim vlastima.
U okviru novinarskog istraživanja, međunarodne institucije zadužene ili povezane sa vladavinom prava na Kosovu odgovorile su i da nisu imale ili nisu znale gde se nalazi moguća dokumentacija u vezi sa zločinima nad novinarima i medijskim radnicima.
UNMIK će na kraju objasniti da oni koji su danas tamo zaposleni ne znaju šta je rađeno pre nekoliko godina i "iz nekog razloga, oni koji su tada bili odgovorni nisu radili dobar posao".
Pravo na život
Kada neko nestane, nadležna policija je dužna da otvori istragu, preduzme korake da osobu pronađe: razgovaraće sa ljudima koje je nestali poznavao, pogledaće dostupne snimke sa nadzornih kamera, uzeće DNK uzork i ostalo.
Nedostatak efikasne istrage UNMIK policije u slučaju nestanka novinara Marjana Melonašija je detaljno opisan u mišljenju Savetodavne komisije za ljudska prava (HRAP). Obrazlažući sve propuste, u zaključku Komisija od šefa UNMIK-a traži da javno prizna odgovornost za kršenje ljudskih prava, izvini se porodici Marjana Melonašija i zatraži od nadležnih na Kosovu da preduzmu sve moguće za nastavak krivične istrage i izvođenje počinioca pred lice pravde.
Međunarodno priznati advokat u oblasti ljudskih prava Marek Novicki, tokom karijere angažovan i kao ekspert pri direkciji Saveta Evrope za ljudska prava i Venecijanskoj komisiji, kao i bivši predsedavajući HRAP-a, podseća da je pravo na život osnovno ljudsko pravo i da njegovo očuvanje takođe zahteva adekvatan odgovor u slučaju smrti.
Zaključujući misiju na Kosovu 2016. godine, HRAP je ocenio da su žalioci u dva navrata bili žrtve postupanja UNMIK-a. Novicki, koji je od 2000. do 2005. godine bio međunarodni ombudsman na Kosovu, pojašnjava:
"Oni su dvostruke žrtve u smislu da su poginuli od ruku ubica, a potom su njihove porodice postale žrtve izostanka adekvatnog odgovora organa za sprovođenje zakona i, kao rezultat toga, nisu, barem do sada, dobile suštinsku pravdu, odgovornost počinilaca zločina ili bilo kakvo obeštećenje. Ne znaju ni okolnosti ubistava", rekao je on.
Novinar i predsednik UO Fonda B92 Veran Matić deset godina je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji. Od 2018. godine, to telo se bavi i istragama ubistava i nestanaka novinara na Kosovu koji su se dogodili u periodu pre dolaska međunarodnih snaga.
"Imao sam uvid u podatke srpskih institucija o ubistvima novinara i medijskih radnika u tom periodu. Utisak je da nije bilo istraga, slučajevi su samo registrovani, bilo je površnog policijsko-sudskog uviđaja na mestu zločina i ništa više. O nekim slučajevima nema podataka ili nisam mogao do njih da dođem. Negde smo uspeli da dođemo do naznaka mogućih dokaza, ali nisu stvoreni institucionalni okviri za efikasne istrage", ističe Veran Matić.
Dugogodišnji borac za bezbednost novinara podvlači da "generalno, ne postoji želja i volja da se naša društva suočavaju sistemski sa zlom prošlošću, sa zločinima koji su činjeni u naše ime, u ime određenog naroda".
U anketi OEBS-a, u decembru 2001. godine, 78 odsto novinara na Kosovu izjavilo je kako se ne osećaju slobodno da se bave istraživačkim novinarstvom, a narednih skoro deceniju i po, tema ubijenih i nestalih novinara polako će nestati sa agende misije OEBS-a na Kosovu.
"Na Kosovu u periodu 1998. do 2005. godine imamo najveći broj nerešenih slučajeva ubistava i kidnapovanja novinara. To je porezna činjenica i za Ujedinjene nacije i za Evropsku Uniju i sve velike sile, i naravno za Srbe i Albance i našu novinarsku zajednicu. Likvidacije novinara nisu tretirane kao drastično ugrožavanje slobode govora i medija", podvlači Veran Matić.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar