Kazne za roditelje nasilnih učenika: Da li su oni odgovorni i da li će kazne imati efekta?

Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović kaže da povećanje minimalnih novčanih kazni za roditelje čija deca počine nasilje u školi neće ništa promeniti.
Kazne za roditelje nasilnih učenika: Da li su oni odgovorni i da li će kazne imati efekta?
Foto: Pixabay
Ona za Danas objašnjava da koliko god da se povećaju kazne, u okviru propisanih granica iz Zakona o prekršajima, to neće dati rezultat. 
Radna grupa za prevenciju i sprečavanje nasilja u obrazovnim ustanovama je nedavno kao jednu od mera najavila je izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tačnije članova koji predviđaju kazne za roditelje.
Prema predlogu Radne grupe, predviđeno je povećanje minimalnih novčanih kazni za roditelje ukoliko njihova deca prekrše zakonske članove koji definišu zabranu nasilja i zlostavljanja, kao i zabranu ponašanja koje vređa ugled, čast i dostojanstvo - sa 30.000 na 40.000 dinara.
 
Takođe je najavljeno povećanje minimalne kazne sa 5.000 na 10.000 dinara ako roditelj načini povredu obaveza iz člana koji reguliše odgovornost roditelja.
 
Koja je svrha povećanja novčanih kazni?
 
Nikolina Janković, predstavnica Sindikata obrazovanja Srbije u Radnoj grupi, kaže da na sastanku nije bilo komentara o ovom predlogu, ali da su se svi sindikati o njemu pozitivno izjasnili.
 
"Iz prakse znamo da ima problema da se kažnjavanje roditelja sprovede jer se dešava da sudije u postupku pripišu školi da nije preduzela sve odgovarajuće mere i postupke, te da postoji objektivna odgovornost škole", navodi ona.
 
Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu ranije je za Danas kazala da u praksi nije bilo primera da se zbog nasilja koje učenici izvrše u školi, podnose zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka.
 
Iskustvo Prekršajnog suda pokazuje da se ovakvi zahtevi podnose samo u slučaju izostajanja dece iz škole, ali je i tu broj pokrenutih postupaka mali.
 
"Roditelj je zakonski zastupnik deteta, ali u trenutku kada dete uđe u školu dužan nadzor nad njim vrši škola, a ne roditelj. Ne može se pripisati odgovornost roditelju ukoliko on nije bio u mogućnosti da vrši nadzor nad detetom za vreme dok je u obrazovnoj ustanovi. Ako razmišljamo logički, roditelj bi u tom slučaju trebalo da odgovara zato što nije lepo vaspitao svoje dete, ali je onda svejedno gde se nasilje dešava, jer učenik može nasilno da se ponaša na ulici ili bilo gde van škole", rekla je Ristanović.
 
Da bi roditelj eventualno mogao da odgovara zbog toga što je njegovo dete vršilo nasilje moralo bi da se dokaže da on nije izvršio dužan nadzor.
 
"Postoji čitav niz radnji koje bi olakšale dokazni postupak, od toga da je škola ukazivala roditelju na detetovo ponašanje, da su obavljani razgovori kod psihologa, pedagoga i nastavnika sa kojim postoji problem, da je vođen disciplinski postupak i da o svemu postoje zapisnici, odnosno nekakav pisani trag. Ako je škola sve to preduzela, dokumentovala da je ukazivala roditelju da se dete neprimereno ponaša i na kraju podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, onda se detetovo ponašanje može pripisati roditelju na teret jer je propustio dužan nadzor", navela je Ristanović.
 
Ona kaže da povećanje minimalnih novčanih kazni neće dati rezultat i da je svejedno koliki su iznosi u pitanju.
 
"Ono što može dati rezultat jeste izvesnost od kažnjavanja. Najbitnije je da roditelji budu svesni da postoji izvesnost procesuiranja, a broj zaheva koji sada imamo i broj predmeta je takav da roditelji uopšte nemaju svest da postoji mogućnost da oni odgovaraju za postupke svoje dece", objasnila je ona. 
Kako dalje kaže Ristanović, da bi sud postupao zahtev za pokretanje prekršajnog postupka mora da bude uredan, a šta to znači detaljno je propisano u članu 181 Zakona o prekršajima.
 
"Ako podnosilac zahteva ne uredi taj zahtev, sud nema procesnu mogućnost da vodi postupak, jer bi u tom slučaju vodio postupak po neurednom zahtevu, a to ide na štetu okrivljenog. Prava okrivljenog moraju da se poštuju, sud o tome mora da vodi računa po službenoj dužnosti", navodi sagovornica Danasa.
  • Kako ne shvatate?

    31.12.2022 12:04
    Roditelji su neuki
    Da su znali bolje, roditelji bi uradili bolje. Treba i njima pomoć, a ne da rade 2 posla ili da se odvajaju od porodice i rade u inostranstvu, u smenama, vaspitaju na daljinu… Zato mora biti veći broj škola u gradovima, boravak organizovati do 11 godina, zaposliti više pedagoga, psihologa i učitelja da rade u boravcima… Više angažovanja dece da volontiraju za ekologiju, hunanitarne svrhe i da mnooogo više čitaju…. Besplatan ili jeftin kuvani obrok za decu do 11 godina pa da ne mora da se juri kući ili da se bake i deke angažuju u svojim 70-im i 80-tim godinama da pripaze decu. Sistem ne valja i to je to.
  • NS

    31.12.2022 09:46
    Smijesno
    Roditelj je odgovoran za vaspitanje djeteta i njegovo ponasanje, bilo u kuci,bilo van kuce / i u skoli/.
    Zato, minimalna kazna roditeljima,za nasilje njegovog djeteta prema drugim licima ili zivotinjama, treba da bude bar 50000din,a maksimalna np.100000 din. Uz to, dijete treba np.citav ljetni raspust da provede u ustanovi kazneno popravnog karaktera. Tada bi sva djeca zaboravila na nasilje i izivljavanje nad drugim.
  • Milan

    31.12.2022 08:49
    Amnezija
    Volim kada ljudi komentarišu, a zaborave neke stvari. Nije škola bila sjajna do "uvođena dečijih prava", a onda se sve raspalo. Raspalo se devedesetih, a "dečija prava" su samo dobar izgovor da nastavnici okrenu glavu i prave se da problem ne postoji pa samim tim ne moraju ništa da rade da bi ga rešili.
    Škole i nastavnici danas imaju mnogo više formalnih obaveza u sprečavanju i rešavanju vršnjačkog nasilja, ali u praksi ne rade skoro ništa, jer, sa jedne strane, to zahteva neko angažovanje, a sa druge strane, mogu da se zamere nekom budži ili nadrdanom roditelju (kod nas je najveći problem bio sin prosvetne inspektorke). Lakše je problem zataškati, umanjiti, nalaziti izgovore. Ko će da sedi po komisijama, sarađuje sa socijanom službom ili policijom, to problematično dete će, pre ili kasnije, da ode i biti tuđi problem.
    Iz mog iskustva, najveći problem jesu roditelji koji ne žele da prihvate da dete ima problem, nalaze razne izgovore i opravdanja, često i prete, ali svaka budala može da bude roditelj, a nastavnik mora da bude profesionalac i da štiti i drugu decu i sebe na sve dozvoljene načine, a ne da se povlači i izmišlja opravdanja za svoj nerad.
    Ne znam da li su novčane kazne rešenje, ali rešenje jeste da problematično dete postane "problem" svojih roditelja, a ne svih ostalih. Nadzor socijalnih službi, obavezne pojedinačne i porodične posete psihijatru/psihologu, edukacije, radionice, društveno koristan rad za celu porodicu...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija