Danas je Božić - Hristos se rodi!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Danas je Božić - Hristos se rodi!
Foto: 021.rs
Božić danas slave pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. Pored Srpske pravoslavne crkve (SPC), između ostalih, to su i ruska i gruzijska crkva, jerusalimska pravoslavna patrijaršija i Sveta gora.
Prema Zakonu o državnim i verskim praznicima Božić je u Srbiji neradni dan.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva.
 
Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada se slavi rođenje Hristovo i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.
 
Običaji za Božić
 
Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju. Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu.
 
Za Božić se priprema zajednički ručak i daruju ukućani. Dolazak položajnika, muškog deteta ili uspešnog mladića, u dom kao čestitara praznika - još je u praksi.
 
Pozdravlja se rečenicom "Mir Božji, Hristos se rodi", a odgovora "Vaistinu se rodi". Praznik odlikuju božićna sveća, tek ozelenela pšenica, božićni kolač, pečenica i bogata trpeza.
 
U česnicu se stavlja novac, a za onoga ko ga dobije veruje se da će biti uspešan cele godine. Česnica se negde seče, negde lomi, u Vojvodini je ona zapravo suva pita, dok je u južnim delovima načinjena kao pogača.
 
Ranije, ako su prijatelji ili članovi porodice bili daleko jedni od drugih, slali su božićne čestitke kupljene u pravoslavnim hramovima. Poslednjih godina, prijatelji uglavnom Božić čestitaju porukom upućenom preko mobilnog telefona ili e-maila.
 
Kako se Božić slavi u drugim zemljama
 
U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.
 
U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo se zove "kutja". Večera se priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra "svetom večerom", a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju. U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.
 
U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, "diduh" je prustan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.
 
U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je "Hristov hleb" ("hristopsomo"), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso i to jagnjetina i prasetina.
 
U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač - "banica". Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.
 
U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Večera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne načine, sarmi, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino. Posebnost rumunske božićne trpeze čini "kozonaći" - kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.
U Severnoj Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje "badnika" na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.
 
U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.
 
Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše - najčešće kadaif. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.
 
Crkve koje koriste novi, gregorijanski kalendar, proslavile su Božić 25. decembra.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Лиманац

    07.01.2023 17:38
    Ваистину се роди!
    Срећан Божић!
  • sd

    07.01.2023 17:03
    Danas je 30 godina otkako nema procesuiranja za Masakr u Kravici na Bozic 1993.godine. Sem činjenice da je poražavajuće da se stite zlocinci ovog zločina u kojem je najmlađa žrtva imala 4 godine, još gore je što niko ne piše o ovome evropskim predstavnicima i ne urgira da se pokrene krivični postupak.
  • Neko iz Novog Sada

    07.01.2023 16:13
    .
    Ovako se Hristovo rođenje neslavi!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija