Danas je Božić - Hristos se rodi!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Foto: 021.rs
Božić danas slave pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. Pored Srpske pravoslavne crkve (SPC), između ostalih, to su i ruska i gruzijska crkva, jerusalimska pravoslavna patrijaršija i Sveta gora.
Prema Zakonu o državnim i verskim praznicima Božić je u Srbiji neradni dan.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva.
Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada se slavi rođenje Hristovo i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.
Običaji za Božić
Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju. Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu.
Za Božić se priprema zajednički ručak i daruju ukućani. Dolazak položajnika, muškog deteta ili uspešnog mladića, u dom kao čestitara praznika - još je u praksi.
Pozdravlja se rečenicom "Mir Božji, Hristos se rodi", a odgovora "Vaistinu se rodi". Praznik odlikuju božićna sveća, tek ozelenela pšenica, božićni kolač, pečenica i bogata trpeza.
U česnicu se stavlja novac, a za onoga ko ga dobije veruje se da će biti uspešan cele godine. Česnica se negde seče, negde lomi, u Vojvodini je ona zapravo suva pita, dok je u južnim delovima načinjena kao pogača.
Ranije, ako su prijatelji ili članovi porodice bili daleko jedni od drugih, slali su božićne čestitke kupljene u pravoslavnim hramovima. Poslednjih godina, prijatelji uglavnom Božić čestitaju porukom upućenom preko mobilnog telefona ili e-maila.
Kako se Božić slavi u drugim zemljama
U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.
U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo se zove "kutja". Večera se priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra "svetom večerom", a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju. U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.
U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, "diduh" je prustan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.
U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je "Hristov hleb" ("hristopsomo"), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso i to jagnjetina i prasetina.
U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač - "banica". Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.
U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Večera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne načine, sarmi, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino. Posebnost rumunske božićne trpeze čini "kozonaći" - kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.
U Severnoj Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje "badnika" na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.
U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.
Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše - najčešće kadaif. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.
Crkve koje koriste novi, gregorijanski kalendar, proslavile su Božić 25. decembra.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Čovek iskočio kroz prozor stana i motkom nasrnuo na učenike
22.01.2025.•
5
Učenici Grafičko-medijske škole u Beogradu objavili su snimak na kom se vidi kako je na njih nasrnuo čovek sa drvenom motkom u rukama.
AFP o "generalnom štrajku": Najveći pokret nezadovoljstva koji je Srbija videla poslednjih godina
22.01.2025.•
0
Agencija Frans pres danas je prenela vest o pozivu studenata, koji nedeljama protestuju u Srbiji zbog korupcije, na generalni štrajk u petak.
.jpg "Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra")
Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra
22.01.2025.•
3
Tragedija u domu za stare u Barajevu upućuje na neadekvatno institucionalno postupanje i propuste, kažu iz Inicijative za unapređenje stanja u sistemu socijalne zaštite.
Mreža organizacija za decu Srbije: Pretnje prosvetnim radnicima povećavaju tenzije u društvu
22.01.2025.•
0
Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) ocenila je danas da "pretnje primenom represivnih mera protiv nastavnika i učenika zbog obustave nastave, ne doprinose ostvarivanju prava na obrazovanje".
.jpg "Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji")
Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji
22.01.2025.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas kako su joj sindikati u Elektroprivredi Srbije (EPS) potvrdili da nema govora o štrajku zaposlenih u EPS.
Sindikat u RTS-u zahteva emitovanje preciznih izveštaja sa studentskih protesta
22.01.2025.•
5
Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih na RTS-u zahteva emitovanje izveštaja sa studentskih protesta u informativnim emisijama i učešće predstavnika protesta u programu ove kuće.
Dijana Hrkalović osuđena na 16 meseci zatvora
22.01.2025.•
59
Bivša državna sekretarka u MUP-u osuđena je zbog zloupotrebe uticaja na 16 meseci zatvora, u šta se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Školska godina bi mogla da bude produžena
22.01.2025.•
26
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da bi školska godina mogla da bude produžena.
Studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk u petak
22.01.2025.•
37
Studenti u Srbiji koji učestvuju u blokadi fakulteta pozvali su građane da se u petak, 24. januara, pridruže generalnom štrajku.
Ministarstvo: U Srbiji nema sumnje na zarazne bolesti slinavka i šap
22.01.2025.•
1
Ne postoji sumnja, niti je potvrđen slučaj zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naprednjački srednji prst: Može i bednije, ali ne baš mnogo
22.01.2025.•
37
Srednji prst koji pokazuje krvava šaka - to je najnovija poruka Srpske napredne stranke građanima Srbije.
Đukić Dejanović: 86 odsto škola radi, deca bila osramoćena
22.01.2025.•
24
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da u ovom trenutku 86 odsto škola u Srbiji radi najnormalnije, i da će inspekcija nastaviti da obilazi škole koje ne rade.
Koalicija NADA pozvala sve građane da se priključe generalnom štrajku u petak
22.01.2025.•
9
Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, pozvali su građane da učestvuju u generalnom štrajku najavljeno za petak, 24. januar.
DNEVNI KVIZ: Ko smišlja ovih 10 pitanja?
22.01.2025.•
7
Kviz znanja 021.rs stiže i ove srede pred vas.
Danas izricanje presude Dijani Hrkalović - tužilac tražio pet godina robije
22.01.2025.•
48
Specijalni sud zakazao je za danas izricanje presude nekadašnjoj državnoj sekretarki ministarstva unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović optuženoj za trgovinu utricajem.
AMSS upozorava na poledicu
22.01.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je vozače na opasnost od poledice u jutarnjim i večernjim satima.
Dan žalosti u Srbiji zbog tragedije u staračkom domu
22.01.2025.•
17
Na teritoriji Srbije danas je Dan žalost zbog stradanja osam osoba u požaru u domu za stara lica u Barajevu.
I snimatelji traže od RTS-a da obustavi emitovanje njihovih dela
21.01.2025.•
6
Članovi Srpske asocijacije snimatelja zahtevaju od RTS-a da ne emituje dela njihovih članova.
VIDEO: Đaci beogradske gimnazije crtali cveće preko crvenih šaka sa srednjim prstom
21.01.2025.•
4
Sinoć nešto pre ponoći, grupa mladića sa kapuljačama iscrtala je po dvorišu Trinaeste beogradske gimnazije u Beogradu crvene šake sa srednjim prstom.
VIDEO: Aktivisti napadnuti dok su skidali transparent crvene šake sa srednjim prstom
21.01.2025.•
24
Na Mostarskoj petlji u Beogradu došlo je do incidenta, kada su dvojica aktivista skinula transparent crvene šake sa ispruženim srednjim prstom, koju članovi SNS dele i po društvenim mrežama.
Komentari 24
Лиманац
sd
Neko iz Novog Sada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar