Iz Udruženja Auto servisi Srbije, na Dan vozača i auto-mehaničara, podsećaju da je problem sa nedostatkom kvalitetnih majstora sve izražajniji, ali i da oni danas ostvaruju prihode veće čak i od, recimo, profesora ili lekara.
Iako ima samo 15 godina Nikola Jovanović iz Obrenovca već tri godine "peče" zanat u jednom auto-servisu.
"Mogu da kažem da ljubav prema automobilima datira još do malena. Imao sam mnogo autića dok se nije desila poplava 2014. u Obrenovcu. Moj otac ima dosta prijatelja koji drže servise i kada god bi on išao da se vidi sa njima, išao sam i ja. Tako mi je mehanika ušla pod kožu", počinje za RTS priču Nikola Jovanović, najmlađi serviser u Srbiji.
Dan vozača i automehaničara ustanovljen je 15. januara 1960. godine kada je tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito postao počasni član Saveza vozača i automehaničara Jugoslavije.
"Svi bi voleli da budu direktori firme, da su čisti i da ništa ne rade. Ovo je posao koji je malo fizički zahtevniji i jeste da se čovek malo upralja, ali prihodi mogu da budu kao da ste direktor u nekoj firmi. Ne znam zašto se ljudi stide ovog zanata. Ja se prvi ne stidim, a ono što je najvažnije ovo je pošten posao. Nije me sramota da u radnom odelu svratim u kafić, da odem do prodavnice...", ističe Jovanović.
Nelojalna konkurencija oterala kvalitetne servisere iz zemlje
U Udruženju Auto servisi Srbije kažu da je Nikola jedan od retkih primera da se mladi iskreno interesuju za zanate. Auto-mehaničar je, navode, deficitarno zanimanje.
"Nažalost, to je trend koji se dešava sa svim zanatima. Prema nekim procenama Srbiji nedostaje između 60 i 70 hiljada kvalifikovanih zanatlija. Što se tiče auto-servisa teško je proceniti, jer je stanje u branši prilično neuređeno. Podaci pokazuju da preko 60 posto auto-servisa funkcioniše nelegalno i to je i dovelo do toga da majstori nedostaju", kaže Aleksandra Đurišić, menadžerka UASS.
Ovaj trend je, objašnjava, posebno izražen u malim sredinama.
"Naše kolege ističu da su zbog postojanja velikog broja nelegalnih servisa prinuđeni da spuštaju cene svojih usluga da bi bili konkurentni. U manjim gradovima ima na desetine servisa koji funkcionišu u garažama, a samo dva ili tri koja su legalna i to je mnoge majstore oteralo iz zemlje. Odlazili su tamo gde se zanat mnogo više ceni i plaća", kaže ova sagovornica.
"U velikim sredinama poput Beograda i Novog Sada situacija je drugačija, tu se dobro naplaćuje rad i znanje, ali i dalje nedostaje veliki broj zanatlija", dodaje Đurišić.
Zbog predrasuda, pre svega, roditelja prema zanatima, deca sve manje upisuju tehničke i mašinske škole.
"Poslednjih 10-20 godina je sve veći trend da deca upisuju gimnazije i škole posle kojih se odlazi na fakutete. Sa razvojem tehnike i tehnologije se i deci i roditeljima čini da će bolje zarađivati kao menadžeri, bankari, advokati... zanatlije su smatrane za neznalice, za ljude koji ne zarađuju puno", kaže menadžerka UASS.
Auto-industrija se, objašnjava, jako brzo razvija.
"Paradoksalno je da je sve manje ljudi koji znaju da popravljaju automobile kako treba, a automobili su sve komplikovaniji i sofisticiraniji. Čak i deca koja upisuju tehničke i mašinske škole ne dobijaju adekvatna znanja. Uče na starim modelima, uče o karburatorima koji se više ne ugrađuju automobile. Imamo hibridna i električna vozila, a u Srbiji nemamo nijedan obrazovni profil koji školuje decu koja će sutra da popravljaju tu vrstu vozila. U Beogradu su se ugasila sva odeljenja limara, farbara", ističe sagovornica RTS-a.
Serviseri su ovaj problem prepoznali i već godinama ukazuju na njega.
"Sigurno nam nedostaje 10.000 kvalifikovanih majstora koji se bave servisiranjem vozila. Čak i da danas svi upišu kvalitetan smer i počnu da dobijaju adekvatna znanja prve rezultate možemo da vidimo tek za četiri godine. Zato kao udruženje pokušavamo da podržimo sve kako bi se poboljšao trenažni proces u školama. To podržavaju i kompanije, jer prepoznaju problem manjaka majstora", ističe sagovornica RTS-a.
Činjenica je, podseća, da majstori sve više i sve bolje mogu da naplate svoj rad i svoje znanje.
"Vrlo dobro se zna ko je dobar majstor ne samo u malom gradu, već i u velikim. Dobri majstori u Beogradu imaju platu 1.200-1.300 evra...naravno, početnici ne mogu da dobiju tako veliku platu. Ali, one su 70.000, 80.000 dinara... Što više majstori znaju, više i zarađuju. Mnogo se ulaže u opremu, dijagnostiku... Ovo je sada mnogo čistiji posao nego pre 30-40 godina kada je nastala serija Majstorska radionica", kaže Đurišić.
Obrazovni sistem ne prati ubrzani razvoj autoindustrije
Da obrazovni sistem Srbije nije adekvatno odgovorio na ubrzani razvoj auto-industrije slaže se i Ljubiša Tjupa, nastavnik u ETŠ Mija Stanimirović iz Niša.
"Do pre 30-ak godina vozila nisu bila tako tehnički napredna i automehaničari i auto-električari su se zasebno školovali i zasebno su radili. Svako ko je vozio je znao da li je u pitanju mehanika ili elektrika. Sa razvojem elektronike, inforamtike, novih zakonskih propisa o bezbednosti i zaštiti, kao i o izduvnim gasovima, počeo je nagli prodor elektronike u vozila. I tu se javio problem kako dalje održavati to vozilo. Mehaničari i električari su bili zbunjeni", kaže Ljubiša Tjupa.
Škola u Nišu je to prepoznala pa je đake počela da edukuje za zanimanje Tehničar za elektroniku na vozilima koji objedinjuje poslove auto-mehanike, auto-elektrike, auto-elektronike, dijagnostike i programiranja kod vozila.
"Samo stručnjak koji sve to savlada tokom školovanja može da popravlja savremena vozila. Mnogi to ili nisu želeli da prihvate ili nisu imali informacije ili su možda bežali od nove tehnologije i zadržali su stara zanimanja. Tako da je tu došlo do raskoraka. Zato poslodavci imaju veliku zamerku da ne mogu da nađu dovoljno kvalitetnu radnu snagu", objašnjava sagovornik RTS-a.
Ceo tekst RTS-a možete pročitati
OVDE.
Komentari 20
Steva
S
15.01.2023 • 09:55
Siromašnoj Srbiji nedostaju majstori koji u normalnim državama i nema.
Bila sam kod ćerke u Danskoj. 80% Danaca vozi Teslu ili hibride i to je realnost. Tekst je izvor RTS zato je nakaradan i pripada delu kojem odgovara vraćanje u prošlost.
Srbija je leglo dizelaša starih 15 i više godina. Novac je nažalost presudan zašto je to tako.
Šta to znači leglo dizalaša ? Alo ,gospođo Srbija nije Holandija,Srbija je bila u ratovima,bila je bombardovana i godinama smo živeli pod sankcijama i zar sad očekuješ da sa platom od 400-500 evra vozimo Tesla automobile ?
rale1
MileMi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar