Curenje informacija iz institucija: Niko nije bezbedan
Ukoliko se primena biometrijskog nadzora u potpunosti ne zabrani, pre nego što se instalira infrasturktura, biće veoma teško sprečiti posledice.
Takođe, niko nije zaštićen od curenja informacija iz institucija, jer nadležni ne reaguju čak ni kada se vaša fotografija iz lične karte nađe na naslovnoj strani gde ste označeni kao član kriminalnog klana. Ovo su bile ključne teme prvog dana u okviru "Nedelje privatnosti" koju organizuje organizacija Partneri Srbija.
Prošle godine u Srbiji je bilo nekoliko ozbiljnih inicijativa i zakonodavnih procesa koji su povod da razgovaramo o zaštiti prava na privatnost, kaže izvršna direktorka Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.
"Počela je primena Zakona o socijalnoj karti koji predviđa da algoritam obrađuje oko 140 različitih vrsta podataka o građanima i pravi procenu da li su oni mogu da budu kroisnici socijalne pomoći. Već u prvih šest meseci je oko 20.000 ljudi isključeno iz socijalne pomoći bez bilo kakve transparetnosti kako taj algoritam izgleda, kakva je njegova logika", kaže Toskić Cvetinović.
Ona navodi i da je drugi put pokušano da se kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predvidi pravni osnov za biometrijski nadzor, kao i da je bilo nekoliko hakerskih napada koji su potencijalno ugrozili podatke građana.
"Uz sve to, nastavljena je i praksa zloupotrebe ličnih podataka od strane medija zarad profita", kaže Toskić Cvetinović.
Dodaje da bi u narednom periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti obradi podataka od strane javnog sektora, kroz različite vrste elektronskih usluga koje se razvijaju i primene veštačke inteligencije.
Takođe, treba raditi na zaštiti privatnosti najosetljivijih grupa na kojima se, i u Srbiji i globalno, testiraju modeli obrade podataka i praćenja.
Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica
Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su prvog panela "Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica - evropska perspektiva".
Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska.
"Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali", kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.
Pre skoro dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor.
"Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice", kaže Rodeli.
Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.
Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.
Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea.
"Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave", kaže on.
Međutim kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno. On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.
Pokretači i infrastruktura curenja podataka u medije
Podaci najčešće cure iz policije, a neretko završe i na naslovnim stranama tabloida. Međutim, nadležni ne reaguju na kršenje privatnosti u medijima pa tako pojedine redakcije neprestano dobijaju informacije iz insitucija.
Igor Vukotić, žrtva povrede privatnosti kome je u dnevnim novinama "Blic" objavljena fotografija u okviru šeme škaljarskog klana objašnjava da su posledice toga osetitli i on i njegova porodica.
"Prvo je usledio je šok kada su mi javili da kupim novine. Video sam da nije fotografija sa Fejsbuka, već biometrijska fotografija u boji", kaže Vukotić.
Dodaje da ispravka nikada nije objavljena, a da je od "Blica" dobio odštetu od 200.000 dinara, kao i da trenutno vodi tužbu protiv N.N. lica iako je dobio informacije da je to osoba iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Vukotić kaže da nije naišao na razumevanje državnih insitucija, a da se objavljivanje fotografije nastavilo i nakon više meseci.
"Kada sam došao da prijavim policiji, tu je tužilac rekao da tu nema ništa za njih. Svaki put sam tražio da mi napišu potvrdu da sam bezbedan", kaže Vukotić.
Ovakvu vrstu potvrde nikada nije dobio, a kaže da od kada je fotografija objavljena ima i zdravstvene probleme. Jedina institucija koja je odgovorila na upit Vukotića bio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja.
"Poverenik je sproveo inspekcijih nadzor nad Ministarstvo unutrašnjih poslova i podeo krivičnu prijavu. Trenutno je sve na tužilaštvu koje treba da uradi svoj deo posla", kaže šef odseka u Sektoru za nadzor and zaštitom podataka o ličnosti iz institucije Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ivan Trišović.
On dodaje i da curenje informacija iz instituvija vrlo teško dokazati, ali i da treba vagati kada je u pitanju ograničavanje medijskih sloboda.
"Vrlo je diskutablino na neki način ograničavati medije. U slučaju Vukotića je jasno šta se desilo, ali inače treba vagati, da li je nešto otkriveno u svrhe istraživanja", ističe Trišović.
Na pitanje iz kojih insitucija informacije najčešće cure, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, koja je učestvovala u nekoliko istraživanja koje se bave ovom problematikom kaže da se čini da su najčešće u pitanju policija ili BIA.
"Postoje ozilbjne indicije da neke redakcije imaju svoje ljude u poliicji koji im dostavljaju čim je nešto zanimljivo", kaže Kleut.
Dodaje da postoje i ozbiljni problemi sa centrima za socijalni rad.
"Imali smo nekoliko delikatnih slučajeva koji su se ticali dece, gde oni nisu radili dovoljno da zaštite svoje korisnike, decu ili majke", napominje ona.
"Javni interes mora da bude ispred i medijskoj intesa ili bilo kog klika", ističe novinarka Jelena Zorić.
Ona daje primer istraživanja koje je objavila, a koje se bavi lažnim dijagnozama psihijatra.
"Po cenu toga da niko ne poveruje, nismo imenovali nijednog pacijneta koji je bio ugrožen. Davali smo im nadimke. Nismo pokazali dokumentaciju i čitaoci su morali da nam veruju na reč", kaže Zorić.
Ona zaključuje da curenje informacija ne bi sprečile toliko represivne mere koliko veća transparentnost i komunikacija sa policijom i tužilaštvom.
"Curenje informacija ubedljivo najviše opada sa transparetnošću, a to u Srbiji nažalost nemamo jer imamo hermetički zatvorene institucije", kaže Zorić.
"Nedelja privatnosti" se organizuje povodom obeležavanja Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti i traje do 26. januara.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Advokati danas odlučuju da li će na duže obustaviti rad - ako budu, dve opcije u igri
02.02.2025.•
0
Vanredna skupština Advokatske komore Srbije (AKS) zakazana je za danas, 2. februar, a na njoj će se odlučivati o dva predloga.
Srbija za dva miliona franaka od Švajcarske kupila tehnologiju za špijuniranje
02.02.2025.•
0
Švajcarska je prodala Srbiji tehnologiju za nadzor telefona za skoro dva miliona franaka.
.jpg "Automobilom udario šestogodišnje dete u Novom Pazaru: Mališan teže povređen")
Automobilom udario šestogodišnje dete u Novom Pazaru: Mališan teže povređen
02.02.2025.•
0
Policija u Novom Pazaru podneće krivičnu prijavu protiv M. K. (24) zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
VIDEO: Vučić radnicima beogradske "Čistoće" odneo dve pune kese pljeskavica
02.02.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je sinoć radnike JKP "Gradska čistoća" u Beogradu, doneo im dve pune kese pljeskavica i poručio da je ponosan što može provesti neko vreme u njihovom društvu
FOTO Podrška studentima iz Praga: Danas bismo rado bili sa studentima u našoj Srbiji
01.02.2025.•
0
Srpska dijaspora u Pragu i studenti koji se školuju u tom gradu pružili su podršku studentima u Srbiji i odali pomen stradalima u novosadskoj tragediji.
Naknada za kašnjenje leta: Evo ko može da je dobije i na koji način
01.02.2025.•
1
Naknada za kašnjenje leta je pravo putnika da dobije kompenzaciju ukoliko let kasni više od određenog vremenskog perioda.
Udruženje tužilaca Srbije: Tužilaštvo pokušava da ugasi požar, a suštinske promene još nema
01.02.2025.•
8
Predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić kaže da angažovaniji rad tužilaštva posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i masovnih studentskih protesta predstavlja "gašenje požara".
Marina Abramović: Srpski studenti su heroji današnjice
01.02.2025.•
10
U danu kada su u Novom Sadu organizovane blokade tri mosta povodom tri meseca od pogibije 15 ljudi u padu nadstrešnice, Marina Abramović poručila je da su srpski studenti heroji današnjice.
SNS napao RTS zbog izveštavanja sa protesta u Novom Sadu
01.02.2025.•
62
Srpska naprеdna stranka tvrdi da jе Radio-tеlеvizija Srbijе izveštavanjem sa blokade tri mosta u Novom Sadu prekršila sva pravila novinarstva.
Lekarska komora Srbije osudila napad na lekare u Palmotićevoj: Nasilje ne sme da bude tolerisano
01.02.2025.•
1
Lekarska komora Srbije osudila je, kako su naveli, "brutalan čin nasilja i napada na lekare u Beogradu" koji se dogodio u petak u Palmotićevoj ulici.
Građani blokirali dva mosta u Čačku: "Nije Tanasko branio topove da vi sada branite lopove"
01.02.2025.•
1
Nekoliko hiljada prosvetnih radnika, studenata, maturanata i građana blokirali su dva mosta preko Zapadne Morave u Čačku, od 15 do 16 časova.
Predsednik ima glavobolju, zapretio i lokalnim funkcionerima: Šta je vama teško da saslušate građane
01.02.2025.•
45
Predsednik Srbije Alekandar Vučić je, tokom razgovora sa građanima u Aleksandrovcu, uputio oštre kritike predstavnicima lokalnih vlasti, a nekima je i zapretio da će ostati bez funcije.
FOTO: U Leskovcu protestna povorka studenata i građana, beli baloni za poginule
01.02.2025.•
0
Puštanjem u vazduh belih balona i tišinom od 17 minuta u Leskovcu su studenti Tehnološkog fakulteta, srednjoškolci, profesori, nastavnici i građani odali počast poginulima u Novom Sadu i u regionu.
Osnovan Sindikat sudske vlasti, slede sastanci sa zaposlenima u pravosuđu
01.02.2025.•
2
Novoosnovani Sindikat sudske vlasti najavio je da će sastanke sa zaposlenima u svim pravosudnim organima organizovati "u predstojećim nedeljama".
Tužilaštvo najavilo žalbu na presudu Kecmanovićima
01.02.2025.•
0
Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović potvrdio je da je tužilaštvo primilo pisani otpravak presude Višeg suda u Beogradu u predmetu "Ribnikar" i da će u zakonskom roku uložiti žalbu.
Vučević: Za nijansu bliže novoj vladi nego izborima, nema kontramitinga naprednjaka tokom blokada
01.02.2025.•
52
Predsednik Vlade u tehničkom mandatu Miloš Vučević izjavio je da će se u narednih desetak dana videti da li će biti nove vlade ili izbora.
Novi dan, novo Vučićevo obećanje: Probaćemo da obezbedimo besplatne udžbenike u celoj Srbiji
01.02.2025.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će dati sve od sebe da se od septembra obezbede besplatni udžbenici na teritoriji cele Srbije.
Dačić: Protiv smo vanrednih izbora
01.02.2025.•
12
Ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić izjavio je da je ta stranka uvek protiv vanrednih izbora.
Šabić: Novi postupak protiv Katarine Petrović preteća poruka svim državnim službenicima
01.02.2025.•
3
Advokat Rodoljub Šabić kaže da je pokretanje još jednog disciplinskog postupka protiv majorke policije Katarine Petrović preteća poruka svim zaposlenima u državnim organima koji podržavaju studente.
Đilas: Opozicija treba da se povuče i podrži vođstvo studenata
01.02.2025.•
40
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izjavio je da je opozicija odigrala ključnu ulogu u pokretanju protesta, ali sada, treba da se povuče i da podrži vođstvo studenata.
Prosvetni radnici najavili blokadu mostova u Čačku: Podrška studentima i đacima
31.01.2025.•
1
Prosvetni radnici Čačka najavili su da će u subotu, 1. februara, blokirati mostove u tom gradu od 15 do 16 časova pod parolom "Nastavnici su uz studente" i pozvali građane da im se pridruže.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar