Curenje informacija iz institucija: Niko nije bezbedan
Ukoliko se primena biometrijskog nadzora u potpunosti ne zabrani, pre nego što se instalira infrasturktura, biće veoma teško sprečiti posledice.
Takođe, niko nije zaštićen od curenja informacija iz institucija, jer nadležni ne reaguju čak ni kada se vaša fotografija iz lične karte nađe na naslovnoj strani gde ste označeni kao član kriminalnog klana. Ovo su bile ključne teme prvog dana u okviru "Nedelje privatnosti" koju organizuje organizacija Partneri Srbija.
Prošle godine u Srbiji je bilo nekoliko ozbiljnih inicijativa i zakonodavnih procesa koji su povod da razgovaramo o zaštiti prava na privatnost, kaže izvršna direktorka Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.
"Počela je primena Zakona o socijalnoj karti koji predviđa da algoritam obrađuje oko 140 različitih vrsta podataka o građanima i pravi procenu da li su oni mogu da budu kroisnici socijalne pomoći. Već u prvih šest meseci je oko 20.000 ljudi isključeno iz socijalne pomoći bez bilo kakve transparetnosti kako taj algoritam izgleda, kakva je njegova logika", kaže Toskić Cvetinović.
Ona navodi i da je drugi put pokušano da se kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predvidi pravni osnov za biometrijski nadzor, kao i da je bilo nekoliko hakerskih napada koji su potencijalno ugrozili podatke građana.
"Uz sve to, nastavljena je i praksa zloupotrebe ličnih podataka od strane medija zarad profita", kaže Toskić Cvetinović.
Dodaje da bi u narednom periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti obradi podataka od strane javnog sektora, kroz različite vrste elektronskih usluga koje se razvijaju i primene veštačke inteligencije.
Takođe, treba raditi na zaštiti privatnosti najosetljivijih grupa na kojima se, i u Srbiji i globalno, testiraju modeli obrade podataka i praćenja.
Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica
Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su prvog panela "Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica - evropska perspektiva".
Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska.
"Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali", kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.
Pre skoro dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor.
"Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice", kaže Rodeli.
Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.
Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.
Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea.
"Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave", kaže on.
Međutim kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno. On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.
Pokretači i infrastruktura curenja podataka u medije
Podaci najčešće cure iz policije, a neretko završe i na naslovnim stranama tabloida. Međutim, nadležni ne reaguju na kršenje privatnosti u medijima pa tako pojedine redakcije neprestano dobijaju informacije iz insitucija.
Igor Vukotić, žrtva povrede privatnosti kome je u dnevnim novinama "Blic" objavljena fotografija u okviru šeme škaljarskog klana objašnjava da su posledice toga osetitli i on i njegova porodica.
"Prvo je usledio je šok kada su mi javili da kupim novine. Video sam da nije fotografija sa Fejsbuka, već biometrijska fotografija u boji", kaže Vukotić.
Dodaje da ispravka nikada nije objavljena, a da je od "Blica" dobio odštetu od 200.000 dinara, kao i da trenutno vodi tužbu protiv N.N. lica iako je dobio informacije da je to osoba iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Vukotić kaže da nije naišao na razumevanje državnih insitucija, a da se objavljivanje fotografije nastavilo i nakon više meseci.
"Kada sam došao da prijavim policiji, tu je tužilac rekao da tu nema ništa za njih. Svaki put sam tražio da mi napišu potvrdu da sam bezbedan", kaže Vukotić.
Ovakvu vrstu potvrde nikada nije dobio, a kaže da od kada je fotografija objavljena ima i zdravstvene probleme. Jedina institucija koja je odgovorila na upit Vukotića bio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja.
"Poverenik je sproveo inspekcijih nadzor nad Ministarstvo unutrašnjih poslova i podeo krivičnu prijavu. Trenutno je sve na tužilaštvu koje treba da uradi svoj deo posla", kaže šef odseka u Sektoru za nadzor and zaštitom podataka o ličnosti iz institucije Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ivan Trišović.
On dodaje i da curenje informacija iz instituvija vrlo teško dokazati, ali i da treba vagati kada je u pitanju ograničavanje medijskih sloboda.
"Vrlo je diskutablino na neki način ograničavati medije. U slučaju Vukotića je jasno šta se desilo, ali inače treba vagati, da li je nešto otkriveno u svrhe istraživanja", ističe Trišović.
Pročitaj još
Na pitanje iz kojih insitucija informacije najčešće cure, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, koja je učestvovala u nekoliko istraživanja koje se bave ovom problematikom kaže da se čini da su najčešće u pitanju policija ili BIA.
"Postoje ozilbjne indicije da neke redakcije imaju svoje ljude u poliicji koji im dostavljaju čim je nešto zanimljivo", kaže Kleut.
Dodaje da postoje i ozbiljni problemi sa centrima za socijalni rad.
"Imali smo nekoliko delikatnih slučajeva koji su se ticali dece, gde oni nisu radili dovoljno da zaštite svoje korisnike, decu ili majke", napominje ona.
"Javni interes mora da bude ispred i medijskoj intesa ili bilo kog klika", ističe novinarka Jelena Zorić.
Ona daje primer istraživanja koje je objavila, a koje se bavi lažnim dijagnozama psihijatra.
"Po cenu toga da niko ne poveruje, nismo imenovali nijednog pacijneta koji je bio ugrožen. Davali smo im nadimke. Nismo pokazali dokumentaciju i čitaoci su morali da nam veruju na reč", kaže Zorić.
Ona zaključuje da curenje informacija ne bi sprečile toliko represivne mere koliko veća transparentnost i komunikacija sa policijom i tužilaštvom.
"Curenje informacija ubedljivo najviše opada sa transparetnošću, a to u Srbiji nažalost nemamo jer imamo hermetički zatvorene institucije", kaže Zorić.
"Nedelja privatnosti" se organizuje povodom obeležavanja Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti i traje do 26. januara.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Olivera Zekić: Studenti nisu nadležni da biraju REM niti da gase RTS
20.04.2025.•
9
Portparolka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić izjavila je da studenti nisu nadležni da biraju članove tog tela ni da gase Radio-televiziju Srbije (RTS).
Brnabić: "Blokada RTS je krivično delo, blokaderi su sadisti koji maltretiraju žene"
20.04.2025.•
9
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić, izjavila je da je blokada Radio-televizije Srbije (RTS) "krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora".
Novi ambasador SAD u Srbiji Mark Brnović proslavio Uskrs u pravoslavnoj crkvi
20.04.2025.•
2
Novoimenovani ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Mark Brnović proslavio je sa porodicom Uskrs u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Finiksu.
VIDEO Šesti dan blokade zgrade RTS-a: Građani pristižu sa hranom, praznična atmosfera u Takovskoj
20.04.2025.•
4
Studenti u blokadi i građani koji ih podržavaju nastavili su da blokiraju zgrade Radio televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.
Policija podnela krivičnu prijavu protiv motocikliste: Jurio 200 na sat - nasilnička vožnja
20.04.2025.•
1
Policija je zaustavila i isključila iz saobraćaja P.M. koji je na motoputu Valjevo-Lajkovac vozio motocikl brzinom od 202,2 kilometra na čas, na delu puta gde je ograničenje 80 kilometara na čas.
AMSS: Mali broj vozila na putevima širom Srbije, na granicama nema gužvi
20.04.2025.•
0
Uslovi za vožnju su dobri, a na putevima je veoma slab intezitet saobraćaja što je uobičajeno za Vaskrs, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Protesti zahvatili veći deo Balkana, pa utihnuli: Studenti u Srbiji najistrajniji u zahtevima
20.04.2025.•
8
Prvih nekoliko meseci ove godine na Balkanu, obeležili su masovni protesti građana i studenata.
Posle Uskrsa pojačan saobraćaj na svim putnim pravcima
20.04.2025.•
0
Javno preduzeće "Putevi Srbije" saopštilo je da se "nakon Vaskrsa očekuje pojačan intenzitet saobraćaja na svim putnim pravcima u zemlji".
Đukanović (SNS): Zatvoriti Pravni fakultet ako je istina da studenti traže izbore
20.04.2025.•
51
Narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović smatra da Pravni fakultet u bepgradu "treba zatvoriti" ukoliko je tačno da je studentski plenum izglasao da je "neophodno održati parlamentarne izbore u junu".
Samo pet odsto studenata na onlajn nastavi Medicinskog fakulteta u Nišu
20.04.2025.•
6
Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta u Nišu objavili su da je u onlajn nastavi na tom fakultetu učestvovalo "svega pet odsto studenata".
Politika se pridružila Juronjuzu i provladinim medijima u osudi blokade RTS
20.04.2025.•
5
Nakon provladinih medija i saopštenja Juronjuz-a (Euronews) u kojem osuđuju blokadu RTS-a, a od kojeg se drugim saopštenjem ogradila grupa novinara te televizije, blokadu RTS osudio je list Politika.
Zbor radnika RTS: Hitno raspisati konkurs za članove REM
20.04.2025.•
6
Radnici Radio televizije Srbije (RTS) zatražili su, nakon održanog zbora, hitno raspisivanje konkursa za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Ministar Bratina: Pad RTS-a bio bi državni udar
20.04.2025.•
10
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina kaže da bi trebalo ispitati "sve okolnosti koje blokiranje njihovog funkcionisanja prate", navodeći da bi "pad RTS imao smisao državnog udara".
Doskorašnji predsednik SANU ispred RTS-a: Odnos vlasti prema akademskoj zajednici - autokanibalizam
20.04.2025.•
2
Doskorašnji predsednik Srpske akademije i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić nazvao je danas "autokanibalizmom vlasti" njen odnos prema Univerzitetu i akademskoj zajednici.
Ko zapravo blokira RTS?
20.04.2025.•
18
Blokada zgrada RTS u Takovskoj i na Košutnjaku, koju studenti i građani sprovode već šesti dan, odraz je velikog nepoverenja u javni servis, kao i dugogodišnjeg neprofesionalnog i politički pristrasn
Rod pojedinih voćki skoro potpuno propao: Kojih i da li nas očekuje poskupljenje?
20.04.2025.•
4
U Srbiji bi prinosi kajsije, breskve, trešnje, rane sorte višnje i šljive zbog poznih prolećnih mrazeva i niske temperature mogli biti manji od 30 do 90 odsto, a negde čak i do 100 procenata,
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja u danu odmora
20.04.2025.•
6
Nadamo se da odmarate, a 021.rs vam donosi dnevni kviz znanja.
"Pozdrav, bavimo se prodajom falš evra i dinara": Preko društvenih mreža trguju lažnim novcem
20.04.2025.•
7
Falsifikatori novca koriste društvene mreže kao što su Instagram i Telegram za prodaju lažnih novčanica ljudima u Srbiji.
VIDEO: Šesti dan blokade RTS-a - studenti i građani ne odstupaju
20.04.2025.•
7
Studenti u blokadi i građani nastavili su da blokiraju zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.
Kardinal Nemet u poruci na Uskrs: Ne proglašavajmo jedni druge neprijateljima
20.04.2025.•
3
Kardinal Ladislav Nemet poručio je da je potrebno razgovarati, umesto da jedni druge proglašavamo neprijateljima, i pozvao sve da preispitaju svoje delovanje, misli i način govora.
Patrijarh Porfirije u Uskršnjoj poslanici: Duboki nesporazumi su zahvatili našu zemlju
20.04.2025.•
14
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije pozvao je "sve aktere društvenog života da, radi dobra i napretka naroda, grade mir, međusobno poštovanje i dijalog".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar