Curenje informacija iz institucija: Niko nije bezbedan
Ukoliko se primena biometrijskog nadzora u potpunosti ne zabrani, pre nego što se instalira infrasturktura, biće veoma teško sprečiti posledice.
Takođe, niko nije zaštićen od curenja informacija iz institucija, jer nadležni ne reaguju čak ni kada se vaša fotografija iz lične karte nađe na naslovnoj strani gde ste označeni kao član kriminalnog klana. Ovo su bile ključne teme prvog dana u okviru "Nedelje privatnosti" koju organizuje organizacija Partneri Srbija.
Prošle godine u Srbiji je bilo nekoliko ozbiljnih inicijativa i zakonodavnih procesa koji su povod da razgovaramo o zaštiti prava na privatnost, kaže izvršna direktorka Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.
"Počela je primena Zakona o socijalnoj karti koji predviđa da algoritam obrađuje oko 140 različitih vrsta podataka o građanima i pravi procenu da li su oni mogu da budu kroisnici socijalne pomoći. Već u prvih šest meseci je oko 20.000 ljudi isključeno iz socijalne pomoći bez bilo kakve transparetnosti kako taj algoritam izgleda, kakva je njegova logika", kaže Toskić Cvetinović.
Ona navodi i da je drugi put pokušano da se kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predvidi pravni osnov za biometrijski nadzor, kao i da je bilo nekoliko hakerskih napada koji su potencijalno ugrozili podatke građana.
"Uz sve to, nastavljena je i praksa zloupotrebe ličnih podataka od strane medija zarad profita", kaže Toskić Cvetinović.
Dodaje da bi u narednom periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti obradi podataka od strane javnog sektora, kroz različite vrste elektronskih usluga koje se razvijaju i primene veštačke inteligencije.
Takođe, treba raditi na zaštiti privatnosti najosetljivijih grupa na kojima se, i u Srbiji i globalno, testiraju modeli obrade podataka i praćenja.
Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica
Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su prvog panela "Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica - evropska perspektiva".
Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska.
"Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali", kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.
Pre skoro dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor.
"Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice", kaže Rodeli.
Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.
Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.
Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea.
"Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave", kaže on.
Međutim kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno. On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.
Pokretači i infrastruktura curenja podataka u medije
Podaci najčešće cure iz policije, a neretko završe i na naslovnim stranama tabloida. Međutim, nadležni ne reaguju na kršenje privatnosti u medijima pa tako pojedine redakcije neprestano dobijaju informacije iz insitucija.
Igor Vukotić, žrtva povrede privatnosti kome je u dnevnim novinama "Blic" objavljena fotografija u okviru šeme škaljarskog klana objašnjava da su posledice toga osetitli i on i njegova porodica.
"Prvo je usledio je šok kada su mi javili da kupim novine. Video sam da nije fotografija sa Fejsbuka, već biometrijska fotografija u boji", kaže Vukotić.
Dodaje da ispravka nikada nije objavljena, a da je od "Blica" dobio odštetu od 200.000 dinara, kao i da trenutno vodi tužbu protiv N.N. lica iako je dobio informacije da je to osoba iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Vukotić kaže da nije naišao na razumevanje državnih insitucija, a da se objavljivanje fotografije nastavilo i nakon više meseci.
"Kada sam došao da prijavim policiji, tu je tužilac rekao da tu nema ništa za njih. Svaki put sam tražio da mi napišu potvrdu da sam bezbedan", kaže Vukotić.
Ovakvu vrstu potvrde nikada nije dobio, a kaže da od kada je fotografija objavljena ima i zdravstvene probleme. Jedina institucija koja je odgovorila na upit Vukotića bio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja.
"Poverenik je sproveo inspekcijih nadzor nad Ministarstvo unutrašnjih poslova i podeo krivičnu prijavu. Trenutno je sve na tužilaštvu koje treba da uradi svoj deo posla", kaže šef odseka u Sektoru za nadzor and zaštitom podataka o ličnosti iz institucije Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ivan Trišović.
On dodaje i da curenje informacija iz instituvija vrlo teško dokazati, ali i da treba vagati kada je u pitanju ograničavanje medijskih sloboda.
"Vrlo je diskutablino na neki način ograničavati medije. U slučaju Vukotića je jasno šta se desilo, ali inače treba vagati, da li je nešto otkriveno u svrhe istraživanja", ističe Trišović.
Na pitanje iz kojih insitucija informacije najčešće cure, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, koja je učestvovala u nekoliko istraživanja koje se bave ovom problematikom kaže da se čini da su najčešće u pitanju policija ili BIA.
"Postoje ozilbjne indicije da neke redakcije imaju svoje ljude u poliicji koji im dostavljaju čim je nešto zanimljivo", kaže Kleut.
Dodaje da postoje i ozbiljni problemi sa centrima za socijalni rad.
"Imali smo nekoliko delikatnih slučajeva koji su se ticali dece, gde oni nisu radili dovoljno da zaštite svoje korisnike, decu ili majke", napominje ona.
"Javni interes mora da bude ispred i medijskoj intesa ili bilo kog klika", ističe novinarka Jelena Zorić.
Ona daje primer istraživanja koje je objavila, a koje se bavi lažnim dijagnozama psihijatra.
"Po cenu toga da niko ne poveruje, nismo imenovali nijednog pacijneta koji je bio ugrožen. Davali smo im nadimke. Nismo pokazali dokumentaciju i čitaoci su morali da nam veruju na reč", kaže Zorić.
Ona zaključuje da curenje informacija ne bi sprečile toliko represivne mere koliko veća transparentnost i komunikacija sa policijom i tužilaštvom.
"Curenje informacija ubedljivo najviše opada sa transparetnošću, a to u Srbiji nažalost nemamo jer imamo hermetički zatvorene institucije", kaže Zorić.
"Nedelja privatnosti" se organizuje povodom obeležavanja Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti i traje do 26. januara.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja da testirate znanje
31.03.2025.•
4
Nova radna nedelja je pred nama, a tu je i 021.rs dnevni kviz znanja.
Protest akademske zajednice u Nišu: Ne možemo nazad u simuliranu realnost "ćacilenda"
31.03.2025.•
0
Studenti, profesori i građani okupili su se oko 20 sati ispred Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu kako bi podržali dekanku Filozofskog fakulteta Nataliju Jovanović koja je juče napadnuta nožem.
Vučić tvrdi da su Rusi stigli, nije siguran da li će doći FBI
31.03.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da nije siguran da li će predstavnici FBI-a doći u Srbiju, po molbi Beograda, a zbog navoda da je 15. marta na protestu upotrebljen zvučni top.
Konsultacije o novoj Vladi: Deo parlamentarne opozicije ne ide kod Vučića
31.03.2025.•
0
Poslanici dela opozicije saopštili su da neće ići na konsultacije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o novoj Vladi.
Zagorka Dolovac novoizabranim tužiocima: Postupajte po Ustavu i zakonu
31.03.2025.•
0
Javni tužioci koji su prvi put izabrani na tu funkciju, položili su zakletvu pred predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić i vrhovnom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac.
Istraga o "zvučnom topu": FSB je, kažu, stigao - FBI ne komentariše navode da je pozvan
31.03.2025.•
0
"Američki FBI odbija da komentariše navode da je pozvan da se uključi u istragu moguće upotrebe zvučnog oružja u Beogradu", navodi nedeljnik Vreme.
Akademska zajednica u blokadi sutra predaje pismo EU protiv projekta Jadar
31.03.2025.•
0
Akademska zajednica u blokadi će sutra, 1. aprila u 13.30 časova predati pismo studenata Evropskoj komisiji protiv inicijative za proglašenje projekta "Jadar" strateškim projektom Evropske unije.
Više javno tužilaštvo u Nišu još nije predložilo pritvor za ženu koja je nožem napala dekanku
31.03.2025.•
0
Viši sud u Nišu nije odlučivao o određivanju pritvora 69-godišnjoj ženi osumnjičenoj da je u nedelju nožem napala dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, Nataliju Jovanović.
"Der Standard": Srpski režim nastavlja kampanju mržnje, a EU politiku popuštanja
31.03.2025.•
0
Dnevnik Štandard (Der Standard) u nemačkom izdanju piše da "srpski režim nastavlja kampanju mržnje prema učesnicima masovnih protesta, a Evropska unija svoju politiku podilaženja vlastima u Beogradu".
VIDEO: Bob Geldof podržao studentske proteste u Srbiji
31.03.2025.•
1
Čuveni britanski muzičar, aktivista i pokretač Live Aida, Bob Geldof, putem video poruke objavljene na društvenim mrežama Exita, uputio je podršku studentskim protestima u Srbiji.
Beogradska filharmonija prekida štrajk: Taoci smo loših zakona i još gorih uredaba
31.03.2025.•
0
Nakon više od tri nedelje štrajka, Beogradska filharmonija se vraća koncertnim aktivnostima, u petak, 4. aprila, iako njihovi zahtevi nisu ispunjeni, dok iz ministarstva obećavaju nastavk razgovora.
Narodni pokret Srbije dostavio Vučiću platformu za Vladu narodnog poverenja
31.03.2025.•
1
Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je da je ta stranka dostavila "platformu za formiranje Vlade narodnog poverenja" predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
VJT: Policija nije dostavila izveštaj o napadu na policajca Baćića ispred RTS-a
31.03.2025.•
4
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da MUP još nije dostavio izveštaj o napadu i povređivanju policajca Lazara Baćića na protestu ispred RTS-a 10. marta 2025. godine.
Ministarstvo prosvete: Nastava se odvija u 97 odsto škola, pojedine završile nadoknadu
31.03.2025.•
3
"Nastava se odvija u 97 odsto škola, a pojedine škole koje su nekoliko dana bile u obustavi - završile su nadoknadu časova", kažu u Ministarstvu prosvete.
Golman Partizana o incidentu sa policijom, oglasio se i klub
31.03.2025.•
3
Golman i kapiten FK Partizan Aleksandar Jovanović skrenuo je pažnju javnosti na sebe nakon što su se na društvenim mrežama proširili snimci incidenta u kojem je učestvovala policija.
Oštetili 11 firmi za 20 miliona dinara: Uzeli robu i prodali je na crno
31.03.2025.•
2
A. Ć. (42) i N. N. (29) iz Kraljeva uhapšeni su zbog prevare u obavljanju privredne delatnosti.
"Kako mali Perica zamišlja pravo": Država nezakonito umanjila plate univerzitetskim profesorima
31.03.2025.•
10
Dok studenti u svim univerzitetskim centrima blokiraju fakultete već četiri meseca, njihovi profesori - koji ih podržavaju od samog početka protesta - ostali su bez značajnog dela februarske plat
_sudnica.jpg "Ukinuta presuda Belivukovim dilerima, naloženo da se ponovi suđenje")
Ukinuta presuda Belivukovim dilerima, naloženo da se ponovi suđenje
31.03.2025.•
7
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu kojom je 18 osoba osuđeno na ukupno 73 godine i devet meseci zatvora zbog preprodaje droge na teritoriji Beograda.
Istraživanje pokazalo: Skoro polovina građana smatra da je korupcija u porastu
31.03.2025.•
6
Istraživanje o percepciji korupcije pokazalo je da 27 odsto građana misli da je nivo korupcije veoma povećan, 23 odsto ispitanika kazalo je da je malo povećan, 35 odsto smatra da nije bilo promena.
Pernat: Policija me zvala na razgovor jer sam prijavila zdravstvene probleme posle 15. marta
31.03.2025.•
6
Poslanica poslaničke grupe "Pokret radnika sloga - struka" Sonja Pernat rekla je da je pozvana na informativni razgovor u policiju u Zrenjaninu.
Suprug napadnute dekanke Natalije Jovanović tužio Vučića
31.03.2025.•
2
Zbog optužbi izrečenih na televiziji o njemu i njegovoj supruzi, dekanki Filozofskog fakulteta Nataliji Jovanović, političar Branislav Jovanović podneo je tužbu protiv Aleksandra Vučića.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar