DRI: Trošenje novca za pomoć najugroženijima niko ne kontroliše, troši se i za limarske radove

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

26.01.2023.

14:14 > 17:25

Ministarstvo za rad ne zna, niti se trudi da kontroliše kako je proteklih godina jedinicama lokalne samouprave podelilo 1,9 milijardi dinara u svrhu socijalne zaštite.

DRI: Trošenje novca za pomoć najugroženijima niko ne kontroliše, troši se i za limarske radove

Foto: 021.rs

Državna revizorska institucija upravo je objavila detaljan izveštaj iz kontrole raspodele i trošenja namenskog novca, koji iz državnog budžeta iz godine u godinu ide za više usluga socijalne zaštite.

Nalazi revizora su poražavajući - novac se deli nepravično i bez jasnih kriterijuma, a ne postoji kontrola trošenja, što znači da nadležni organi uopšte ne znaju da li oni koji su najugroženiji zapravo dobijaju pomoć za koju je novac namenjen.

Namenski transferi postoje u socijalnoj zaštiti kako bi se sa vrha vlasti na lokalne nivoe preneo novac za različite usluge socijalne zaštite. Državni revizor je analizirao celokupnu dokumentaciju o ovim sumama, kome su dodeljene i kako su pravdane, da li Ministarstvo za rad poštuje zakon i da li ima kontrolu nad trošenjem novca - a došao je do zaključka da ministarstvo nema čak ni svoju bazu svih korisnika usluga i generalno usluga koje finansira u socijalnoj zaštiti, a uhvatio je nadležne i u par laži.

Nepravična raspodela novca na lokalu

DRI je ustanovila da resorno ministarstvo, koje je nadležno za namenske transfere, nema efikasnu raspodelu novca po kriterijumima ugroženosti gradova i opština. To znači da manje razvijene opštine, iako na papiru treba da dobiju veće sume za socijalnu zaštitu, iste ne dobijaju, a među većim dobitnicima novca su neretko i razvijeniji gradovi.

Umesto da ima svoje podatke i baze o korisnicima, ministarstvo koristi podatke Republičkog zavoda za statistiku u kombinaciji sa sopstvenom, ali upitnom bazom. Međutim, kako je revizor ustanovio, podaci koje ministarstvo ima i za koje tvrdi da potiču iz Zavoda za statistiku i zvanični podaci Zavoda uopšte nisu isti, odnosno ne poklapaju se.

Uočene su drastične razlike u broju korisnika prava i usluga, pa tako obračun pokazuje da je 2020. godine u bazi bilo 3.070 korisnika usluga socijalne zaštite u Kučevu, a u 2021. godini samo 232 korisnika. U Prijepolju je 2020. godine u bazi bilo 4.694 korisnika, a naredne godine samo 456 osoba.

Apsolutne razlike su ogromne i u Kruševcu, gde je 2020. godine bilo 23.640 korisnika, a naredne godine 6.051 korisnik. Budući da se ovi podaci koriste za određivanje suma koje će biti prebačene opštinama, jasno je da je rizik od grešaka ogroman.

Revizor je ustanovio i jednu neverovatnu grešku. Ministarstvo za rad se, prilikom obračuna suma, koristi pomenutom brojkom korisnika usluga. Ali u situaciji kad nije imalo potpune podatke o korisnicima u pojedinim opštinama, Ministarstvo se nije potrudilo da to sazna - već je računalo da korisnika usluga uopšte nema.

Na pitanje DRI čije podatke u ovim slučajevima koriste, nadležni u ministarstvu su revizoru servirali neistinu, rekavši da koriste podatke iz prethodnih izveštaja.

"Takođe, utvrdili smo da je Ministarstvo za rad, i kada su mu bili dostupni podaci iz izveštaja o utrošku sredstava, nije koristilo taj podatak, već je isključivalo broj korisnika savetodavno terapijskih usluga", navodi se u nalazu revizora.

U toku revizije utvrđeno je da namenskim transferima u socijalnoj zaštiti nisu finansirane usluge koje su morale da budu obuhvaćene: inovativne usluge, usluge od posebnog značaja za Republiku Srbiju, kao ni usluge socijalne zaštite u jedinicama lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze ustanove za domski smeštaj u transformaciji, uključujući i troškove transformacije tih ustanova.

Inače, usluge socijalne zaštite od posebnog značaja za Republiku Srbiju su usluge kojima se vrši podrška i doprinos očuvanju prirodne porodice i ostanku dece u porodicama, kao i podrška starijim licima od 65 godina u ruralnim sredinama i slabo naseljenim mestima. Ove ugrožene grupacije uopšte nisu bile ni u planovima ministarstva za finansiranje.

Troši kako hoćeš, ne pravdaj

DRI je zaključila da Ministarstvo za rad ne kontroliše kako je potrošen novac koji je dodelilo lokalnim samoupravama.

"Analizom podataka Ministarstva za rad utvrdili smo da u 2019. godini 55 odsto jedinica lokalnih samouprava koje su dobile sredstva nisu dostavile izveštaj o utrošku namenskih transfera, a nisu ni snosile posledice zbog nedostavljanja izveštaja, odnosno dostavljanja nepotpunih i nepouzdanih izveštaja", u nalazu je revizora.

Na pitanje DRI zašto je tako, predstavnici Ministarstva za rad su naveli da je uzrok pandemija kovida "i ograničeni kadrovski kapaciteti Ministarstva, ali da je u toku izrada analize u okviru projekta 'Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe'".

Ministarstvo je značajno ugrožavalo kvalitet usluga socijalne zaštite time što, kao nadležno, godinama nije izdavalo licence za ustanove koje pružaju mnoge bitne usluge ugroženim građanima. Takve ustanove su i dalje radile.

U periodu 2019–2021. godine, Opština Negotin je uslugu pomoći u kući obezbeđivala putem Centra za socijalni rad. Centar za socijalni rad Negotin podneo je zahtev za izdavanje licence za ovu uslugu još davnog 25. maja 2016. godine, ali ni više od šest godina od podnošenja zahteva Ministarstvo za rad nije izdalo licencu.

Takođe, Opština Priboj je usluge socijalne zaštite pružala u ustanovi koja nije imala čak ni podnet zahtev za licencu, iako su predstavnici opštine u svojim izveštajima u trošenju novca uredno naveli da su zahtev podneli. Ministarstvo nije ove navode ni proveravalo.

Dok je revizija bila u toku, Ministarstvo za rad je u junu 2022. godine obrazovalo Radnu grupu čiji je zadatak da sagleda i razmotri potrebu redefinisanja bližih uslova za izdavanje licence.

"Predstavnici Ministarstva za rad su naveli da u postupku raspodele i korišćenja postoji problem nedovoljne saradnje sa jedinicama lokalne samouprave (JLS), počev od toga da se u proteklom periodu pojedine JLS nisu pojavile na potpisivanju ugovora, što za sobom povlači pitanje obezbeđenja usluga socijalne zaštite, do kašnjenja u izveštavanju o utrošku namenskih transfera. Sa druge strane, kao problem u komunikaciji JLS su navodile da nisu dobijale odgovore na pitanja postavljena Ministarstvu za rad, koja se odnose na planiranje i trošenje sredstava namenskih transfera", navodi revizor u svom izveštaju.

Ustanovljeno je da neki gradovi i opštine uopšte nisu vraćali neutrošen novac u budžet, zbog čega se Ministarstvo za rad uopšte nije stresiralo. Dokazano je da su pojedine opštine nezakonito trošile ovaj novac, pa je tako Senta prvobitno propustila da dostavi pravdanje trošenja transfernog novca za socijalnu zaštitu, ali je na zahtev DRI dostavila - i saznalo se da je novac potrošen za isplatu jednokratne pomoći.

Još drastičniji primer je iz Bele Crkve, opštine koja je deo novca namenjenog socijalnoj zaštiti utrošila za građevinski materijal i limarske radove, kako su naveli u izveštaju. Posledice, pak, nadležni nisu snosili.

Sve manje novca za socijalnu zaštitu

Prema podacima Ministarstva za rad, ukupan iznos opredeljen za namenske transfere u socijalnoj zaštiti smanjuje se iz godinu u godinu. Godine 2019. su namenski transferi iznosili 752 miliona dinara, u 2020. je suma za socijalnu zaštitu bila 605 miliona dinara, a u 2021. godini ovi namenski transferi iznosili su 556 miliona dinara.

Mnogi koji dobiju novac ne stignu ni da ga utroše na neke dobre ideje jer su procedure toliko spore i neefikasne, što kao rezultat ima propuštene prilike da se pomogne naugroženijima. Naime, neke opštine dobiju novac vrlo kasno u toku godine, a budući da imaju rok do kraja godine da realizuju planove, mnogi od njih samo ostaju na papiru.

Tako su zbog procedura novac propustili da iskoriste Irig, Čoka, Bačka Topola i Aranđelovac, o čemu su obavestili nadležne u Ministarstvu za rad.

"Dosadašnja praksa sprovođenja namenskih transfera nije predviđala praćenje efekata potrošnje sredstava, niti je postajao mehanizam koji bi pokazao u kojoj meri su zadovoljene potrebe korisnika iz lokalnih zajednica koje su korisnice transfera", poručuje DRI, kojem je ova činjenica bila razlog za kontrolu u Ministarstvu za rad.

Godine 2019. je namenski transfer dobilo 144 gradova i opština, a u 2020. i 2021. godini je bilo po 146 transfera. Najviše novca odlazi u Šumadiju i Zapadnu Srbiju (34 odsto), 25 odsto ide u Vojvodinu, 28 odsto u Južnu i Istočnu srbiju, a 13 odsto u opštine na KiM.

Ministarstvo za rad je određene korake da ispravi svoje propuste napravilo tokom revizije. Sada ima rok od 90 dana da revizoru dostavi odazivni izveštaj i obavesti o svemu što je učinjeno da se navedeni propusti isprave.

Teme

SOCIJALNA ZAŠTITA ministarstvo za rad

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

Saša

27.01.2023 • 09:16

Sistem

Ovde je najstrašnije što uopšte nema podataka. Nema sistema jer posao rade nekompetentni ljudi a sve za naše novce. Nema ni sistema odgovornosti, da mogu da se kazne. Zato ovde ima komentara sa gomilom grešaka u pisanju od očajnih ljudi koji nisu nepismeni nego im motorika i vid u lošem stanju od bolesti. A sami, nesposobni daleko su ispod očiju javnosti. Na žalost svakoj vlasti je samo rejting bitan!

4 1 +3
BoeserWolf

27.01.2023 • 08:04

pojeo vuk magarca, odgovornosti nema. jugoslovenska tradicija druge polovine 20. veka. Narod magarac, a partija vuk. I pre neki dan su sebe nazivali vukovima kad su podržavali svog predsednika.

3 3 0
R49

27.01.2023 • 04:55

DNO nije ni na vidiku

Dobro lažu, a još bolje kradu. Dve najvažnije karakteristike vlasti u ekonomskom tigru.

10 8 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.