Podneta inicijativa nadležnima: Definisati neplaćeni ženski rad i regulisati im staž i doprinose

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

31.01.2023.

14:31 > 16:33

Nevladina organizacija "Akademija ženskog preduzetništva" podnela je lokalne i republičke inicijative da se pravno reguliše neplaćeni rad žena kod kuće.

Podneta inicijativa nadležnima: Definisati neplaćeni ženski rad i regulisati im staž i doprinose

Foto: Pixabay

Ova inicijativa epilog je istraživanja o neplaćenom radu na teritoriji sedam vojvođanskih lokalnih samouprava, razgovora sa ženama i kalkulacije posledica koje neplaćeni rad ima na žene.

"Otkriveni podaci su alarmantni. Naime, neplaćeni kućni rad ženama ne oduzima samo vreme, već i snagu. Pored toga što na njega troše i po šest (a, nekad i više) sati dnevno, na posao odlaze umorne, često odustaju od zaposlenja i preduzetništva zbog nemogućnosti da sve što im se stavlja na spisak obaveza postignu. Izračunata je novčana vrednost poslova koje žene obavljaju besplatno, tako što se došlo do podataka koliko te iste poslove naplaćuju osobe koje ih rade za novac. Množenjem ovih cena sa satima rada žene u kući, suma od 72.000 dinara mesečno je dobijena kao vrednost kojom žene doprinose porodici i zajednici", navodi se u zaključcima ove organizacije.

Neplaćeni rad, kako naglašavaju, vrše i muškarci, ali ga žene obavljaju dvostruko više.

Iz ovih razloga, Akademija ženskog preduzetništva je donela preporuke mera da se ženama pomogne, a pojedine su predate lokalnim, pokrajinskim i republičkim institucijama u vidu predloga za naredne korake.

"Naime, kako bi se briga o deci ravnomernije rasporedila na obaveze oba roditelja, moguće je uvesti u nekoj meri i obavezno odsustvo radi nege deteta za očeve. Trenutno su očevi korisnici ove mogućnosti u neznatnoj meri, dok majke često daju i otkaz na poslu da bi se posvetile bebi, što je naročito čest slučaj ukoliko imaju više dece. Potrebno je uvesti praksu vrednovanja neplaćenog ženskog rada kao indirektnog rada kojim je žena doprinela domaćinstvu oslobađajući partnera velikog tereta obaveza, tako mu omogućivši da zarađuje i napreduje na poslu više. U poslovima koje žene rade neplaćeno (kuvanje, spremanje, čišćenje, peglanje, nabavke…) puno bi značilo pokretanje privatnog preduzetništva nekih žena koje bi ovo radile za novac i iskoristile veštine koje imaju smanjujući pritisak na žene koje to teško postižu", poručuju u ovoj organizaciji.

Ovo je naročito slučaj u manjim sredinama gde, dodaje se, brojne takve usluge ne postoje.

Istraživanje je pokazalo još i i neadekvatnost i nedovoljnu dostupost vrtića, zbog koje teret brige o deci čiji roditelji rade preuzimaju opet pretežno žene, odnosno bake.

Lokalnim samoupravama: Subotici, Somboru, Baču, Kuli, Vrbasu, Beočinu i Bačkoj Palanci, predat je pismeni predlog da usvoje dokument o ekonomskoj vrednosti neplaćenog ženskog rada izrađen na osnovu istraživanja Akademije ženskog preduzetništva, te da nađu način da ženama kojima zatreba priznavanje neplaćenog kućnog rada izdaju potvrde o tome.

Takođe, od svih njih je zatraženo da uzmu udruženja žena kao moguće saveznike u podršci ženama i nađu model da ih na tom putu finansijski potpomognu.

Na pokrajiskom nivou, inicijative su upućene Savetu za rodnu ravnopravnost, Komisiji za rodnu ravnopravnost, Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku i Zavodu za ravnopravnost polova. Zatraženo je da se sprovede istraživanje o neplaćenom ženskom radu na teritoriji cele Vojvodine, da se nađe model i počne sa izdavanjem uverenja o neplaćenom ženskom radu, da se finansijski potpomognu udruženja koja se bave ekonomskim osnaživanjem žena i otvore fondovi za podršku za pokretanje biznisa od strane žena i mladih.

Na republičkom nivou inicijative su predate Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, Koordinacionom telu rodnu ravnopravnost, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvu pravde, kao i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Konkretni predlozi odnose se na preciziranje definicije neplaćenog kućnog rada, definicije indirektnog rada, prilagođavanje u penzionom sistemu i predviđanje povećanje dodatka na osiguranje staža žena na osnovu neplaćenog kućnog rada.

Teme

neplaćeni rad

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Klebezabla

02.02.2023 • 10:20

@Zaposlena žena-
Da gledamo svoja posla.

1 0 +1
Zaposlena žena

01.02.2023 • 07:35

Nerealna priča

Ja sam zaposlena žena, koja radi osam sati dnevno za 45000 dinara i kad se vratim kući radim sve ono što rade nezaposlene žene, samo imam duplo manje vremena za to i već sam umorna kad počnem sa kućnim poslovima. Jel to znači da ja treba da dobijem još 72000 mesečno od države ili znači da radim duplo veći i teži posao od nezaposlenih žena. A šta ćemo sad?

4 2 +2
Nadzirac

31.01.2023 • 20:29

. . .

Ma sta kazete, zenama je teze?

Pa ako je tako, zasto onda po zvanicnoj statistici zive 5-6 god. duze od muskaraca?!?!?!

Balkanske zene vec vise od pola veka rade krace od muskaraca a primaju iste, ako ne i vece penzije za isto placen posao, jer im PIO Fond u obracun penzije uvodi nesto sto se eufemisticki zove "dodati staz za zene".

Sve u svemu, zenama je toliko lose, da u proseku 10-tak godina duze uzivaju penziju od muskaraca.

10 25 -15

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.