Zašto su krađe na pruzi "Soko" voza toliko česte?

Autor: Danas. K1

Info

09.02.2023.

14:55 > 15:44

Osnovni razlog zbog čega su krađe infastrukture na železnici učestale je kontraproduktivno smanjenje broja zaposlenih, smatra stručna javnost.

Zašto su krađe na pruzi "Soko" voza toliko česte?

Foto: 021.rs

Kako piše Danas, dugi niz godina više ne postoji služba takozvanih ophodara (čuvara pruge), što je lopove ohrabrilo u krađama kojima ne samo da nanose veliku materijalnu štetu već i ugrožavaju bezbednost železničkog saobraćaja.

Preduzeće Infrastruktura železnice Srbije saopštilo je da je, zbog nove krađe delova kontaktne mreže na delu pruge između Nove Pazove i Stare Pazove, ponovo prinuđeno da na toj deonici uvede lagane vožnje i smanji brzinu vozova. Umesto 200 kilometara na sat, na ovom delu pruge vozovi saobraćaju svega 30 kilometara na sat.

Predsednik Sindikata železničara Srbije Dragan Ranđelović kaže da su železničari svojevremeno upozoravali nadležne da se ovakvi problemi mogu pojaviti i da je to jedan od razloga što je neprihvatljivo da se pod firmom racionalizacije smanji broj zaposlenih, među njima i onih koji su bili zaduženi da čuvaju železničku infrastrukturu.

"Tako je 2016. godine ukinuta služba ophodara, odnosno čuvara koji su obilazili pruge i vodili računa o bezbednosti. Samo njihovo prisustvo je psihološki delovalo na lopove koji su zazirali od pokušaja krađe. Jednostavno bili su svesni da tokom činjenja tog krivičnog dela mogu da se susretnu sa čuvarima pruge. Sada ta služba više ne postoji i ovakve krađe koje predstavljaju veliku materijalnu štetu i ugrožavaju bezbednost železničkog saobraćaja na žalost više nema ko da spreči", navodi Ranđelović i dodaje da je upozoravao nadležne da segment fizičkog obezbeđenja pruge nikako ne treba zanemariti ali sluha za te apele nije bilo.

Prema njegovim rečima, pruga između Beograda i Novog Sada je pokrivena kamerama ali očito da taj vid zaštite nije dovoljan da bi se sprečile drske krađe kontaktne mreže.

"Kada snimke kamera železničari zaduženi da ih prate predaju policiji ona umesto da koristi taj materijal za pronalaženje kradljivaca ispituje te železničare da li ima njihove odgovornosti u krađi. Isto tako problem je i to što policija kasni sa uviđajima pa se dodatno otežava mogućnost da se nađu počinioci", ističe Ranđelović.

On naglašava da treba ponovo uspostaviti čuvarsku službu na železnici jer praksa pokazuje da je potrebna te da bi uticala na smanjenje broja krađa.

"S obzirom na sporost MUP-a u rešavanju slučajeva krađe kontaktne mreže trebalo bi osnovati posebnu železničku policiju koja bi se isključivo bavila kontrolom i fizičkim obezbeđenjem infrastrukture. To bi u pozitivnom smeru promenilo aktuelnu situaciju u kojoj mi uporno zamenjujemo ukradene delove mreže, ali lopovi naknadno opet kreću u svoj pohod i odnose ih. Efekat bi proizvelo i to kada bi se znatno pooštrile kazne za krađu železničke infrastrukture kako bi se kradljivci demotivisali da i u buduće čine takva krivična dela", kaže Ranđelović.

Advokat Branko Pavlović ističe da je veoma loše to što nadležni pokušavaju krađu železničke infrastrukture da predstave kao "višu silu" sa kojom se teško može izboriti.

"Stvara se problem tamo gde on u principu ne postoji. Naime, u uslovima kada je elektronski nadzor toliko napredovao ne postoji razlog da se železnička mreža na deonicama gde dolazi do krađa u potpunosti ne pokrije ne samo kamerama već i senzorima. Istovremeno, kazne za krađu na železnici bi znatno trebalo pooštriti. Krivično delo ne bi trebalo da bude samo krađa na železnici već i neovlašćeni boravak na njenoj infrastrukturi. Istovremeno, nužno je ogranizovati i službu fizičkog obezbeđenja pruga koja može da bude i privatna. Elektronski nadzor bi alarmirao da se neko neovlašćeno nalazi na pruzi, a obezbeđenje bi bilo raspoređeno na nekoliko punktova kako bi moglo brzo i pravovremeno da reaguje i spreči počinioce u krađi. Troškove obezbeđenja bi naravno trebalo ugraditi u sredstva koja država inače izdvaja za nesmetano funkcionisanje železničkih preduzeća u Srbiji. S obzirom na ukupnu visinu te sume deo utrošen na obezbeđenje bio bi potpuno zanemarljiv", smatra Pavlović.

Stanisavljević: Kontrole sa policijom

Nenad Stanisavljević iz "Infrastruktura železnice Srbije" rekao je za televiziju K1 da su, zbog učestalih krađa, Infrastrukture uvele kontrole sa policijom koje, kako kaže, već daju rezultate.

"Naročito na brzoj pruzi gde su brzine 200 km/h uveli smo redovnu kontrolu i obilazak pruge pre prolaska prvog brzog voza. Ono što nam se juče dogodilo na brzoj pruzi Beograd-Novi Sad primetila je dežurna ekipa Infrastruktura u pratnji predstavnika MUP koji su pre prolaska prvog voza obišli prugu i videli da je olabavljena ta kontaktna mreža i reagovali. Pošto se krađe najčešće dešavaju noću, ideja nam je da prugu proverimo rano ujutro, pre polaska prvog voza", objasnio je Stanisavljević.

Dodaje da su prošle godine na srpskim prugama ukradene 222 čvrste tačke.

"Sve što se ukrade, prema našim procenama, verovatno se prodaje kao staro gvožđe, kao sekundarna sirovina. Za nas kao Infrastrukturu nabavna cena te jedne čvrste tačke je oko 100.000 dinara, a oni ih prodaju dva do tri puta jeftinije, dakle po ceni od 30.000 do 50.000 dinara. Sve krađe na delovima elektrotehničke infrastrukture, kada se dodaju i krađe na kolosečnom delu, prave nam štetu od oko 100 miliona dinara godišnje. Ogromna je to cifra, ali najopasnije je to što se ugrožava bezbednost ljudi", kazao je Stanisavljević.

Kazao je i da je procedura prijavljivanja krađa promenjena od oktobra prošle godine.

"Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je osnovalo radnu grupu za borbu protiv ovakvih krađa u kojoj su predstavnici Ministarstva, Infrastrukture, Tužilaštva… Od oktobra prošle godine svaku ovakvu krađu koja utiče na bezbednost železničkog saobraćaja u prijavama karakterišemo kao teško krivično delo i kao teško delo protiv bezbednosti železničkog saobraćaja. To je dalo efekat i u drugim evropskim železnicama, jer i one u većoj ili manjoj meri, kubure sa istim problemima. Bugarska i Italija su karakterisanjem tih krivičnih dela kao teških i strožom kaznenom politikom preventivno delovale i broj krađa je smanjen. U Italiji su ovakvi slučajevi bili karakterisani i kao teroristički akt i tada su kazne drakonske", navodi Stanisavljević.

Teme

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

Grn

10.02.2023 • 09:54

Možda se te krađe i nisu dogodile ali su zgodne za 'pokrivanje' nekih drugih nedostataka.

6 11 -5
Ha

10.02.2023 • 06:01

Bolje vrabac u ruci

Nego Soko na šInama.

4 8 -4
Goki

09.02.2023 • 23:14

nazadnjacke metode

A da se lopovi uhapse i osude za terorizam? Sta mislite da li bi to pomoglo. Ili je bolje ovako, nikoga ne kaznjavati i kukati po medijima.

11 2 +9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.