Beleži se pad cena poljoprivrednog zemljišta, jer je u prvoj polovni prošle godine cena hektara prelazila 40.000 evra, piše Dnevnik.rs.
Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na opštini Stara Pazova (Stari Banovci) po ceni od 18 evra za metar kvadratni za parcelu površine 2,6 hektara. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u četvrtom kvartalu 2022. godine prometovano je u Novom Bečeju, po ceni od 605.000 evra za 50,2 hektara.
Minimalna cena u Južnobačkom okrugu u četvrtom kvartalu je 2.500 za hektar. U Severnom i Srednjebanatskom okrugu zemlja je najjeftinija, pa je tako minimalna cena hektara 1.200, a maksimalna 17.500 evra.
U Južnobačkom okrugu prosečna cena nije prelazila 14.400 evra za hektar. Sremski okrug, takođe, drži visoke cene parcela pa je hektar dostigao 29.550, a minimalna cena je 2.050. Južnobanatski i Zapadnobački okruzi prate ostali deo Vojvodine, pa je hektar ovde dostigao cenu od 21.250, odnosno 20.850, dok minimalna cena nije išla ispod 1.300 evra.
Šumadija i Zapadna Srbija beleže blaži pad cena u odnosu na 2021. godinu, kada je hektar bio 29.850, dok je prošle godine prodat za 25.000 evra. Najjefitniji hektar u ovom delu Srbije prodat je za 500 evra.
U Južnoj i Istočnoj Srbiji maksimalna cena je 19.500 po hektaru. U Beogradskom regionu je najskuplji hektar plaćen 22.400, a najjefitniji 1.000 evra.
Podsećamo kako je Republički geodteski zavod objavio da je najskuplji hektar u Sremskom okrugu u prvoj polovini prošle godine koštao 42.250 evra, dok je pre četiri godine bio upola jeftiniji i iznosio je 20.900.
Кupci traže velike komade
Agenti za nekretnine sa kojima je Dnevnik razgovarao kažu da su cene poljoprivrednog zemljišta još veće od onih koje su prikazane u izveštaju RGZ. To je iz razloga što poljoprivrednog zemljište nema mnogo u ponudi, a cena, kako kažu poznavaoci prilika, zavisi od klase zemlje, veličine parcele i svih benefita poput navodnjavanja, prilaznosti putevima, da li je pod zakupom...Kupci traže velike komade zemlje, pa su ukrupnjene parcele nekada po hektaru skuplje nego one sitne.
Komentari 5
Banda banditska!
Uništili su malog paora a koncentrisali kapital i vlasništvo u krugu kartela podobnih.
Zato oni neće otići mirno kada izgube ionako pokradene izbore.
Bauštelac
Pitka voda je strateški najvažniji resurs.
Ono što jede raste iz zemlje. To je drugi po važnosti resurs za golo preživljavanje.
To je ukratko i uprošćeno.
Okolina Čeneja ima najkvalitetniju zemlju za poljoprivredu u Evropi.
Trebali smo biti žitnica Evrope da nismo upropastili sve što imamo.
Imamo i vodu za navodnjavanje u Vojvodini (kanalski sistem DTD).
Znači ovako: pšenica ne raste iz betona.
@evo ovako
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar