To je pokazao izveštaj Državne revizorske institucije koji se bavio efikasnošću naplate usluga hitne medicinske pomoći, prenosi
Danas.
Razlog - ovaj posao nije u nadležnosti nijednog organizacionog dela Ministarstva, iako bi prema postojećim propisima morao biti.
Hitna medicinska pomoć u Srbiji mora se pružiti svakoj osobi, uključujući i one čiji se identitet ne može utvrditi, kao i osobe koji nisu osiguranici RFZO. U takvim slučajevima ustanova koja je pružila pomoć šalje fakturu Ministarstvu, koje potom treba da taj novac isplati ustanovi.
Međutim, u praksi se dešava nekoliko problema.
Prvo, same ustanove nisu evidentirale redovno potraživanja. One koje jesu, nisu dostavljale fakture Ministarstvu, ili zato što nisu bile upoznate sa načinom na koji to mogu uraditi (pošto im Ministarstvo prethodno nije dostavilo uputstvo) ili zato što su u prethodnom periodu imale negativno iskustvo sa naplatom potraživanja.
Tako se dešavalo da trošak usluga ustanove na kraju plate iz svog džepa.
Iz svog džepa su plaćale i one ustanove koje su dostavljale uredno Ministarstvu potraživanje zato što nije bilo dovoljno novca za ove namene.
Tako na primer u periodu od 2019. godine do sredine 2022. godine UKC Srbije nije naplatio 133 miliona dinara a naplatio je 363 miliona dinara.
Posebno se ističe podatak da zato što nije, kako to navodi DRI, "obavljalo posao iz svoje nadležnosti" Ministarstvo nije naplatilo potraživanja od stranaca kojima je ukazana hitna medicinska pomoć.
U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti stoji da "Ministarstvo preduzima mere preko nadležnih organa da od stranca naplati troškove (hitne medicinske pomoći) u korist budžeta Republike Srbije".
Ovo se međutim nije desilo zato što, kako navodi samo Ministarstvo, nijedan sektor nije za to nadležan.
Tako je Ministarstvo zdravlja propustilo "priliku da u korist budžeta Republike Srbije naplati najmanje 50 miliona dinara, koliko je u posmatranom periodu Ministarstvo platilo UKC Srbije za pružene usluge" strancima.
DRI navodi i primer susedne Hrvatske, gde ukoliko stranac ne izmiri troškove pružene zdravstvene usluge u roku od osam dana, zdravstvena ustanova obaveštava o tome Ministarstvo unutrašnjih poslova. Prema hrvatskim propisima nenaplaćene usluge država Hrvatska može da potražuje od zemlje čije državljanstvo ima ili u kojoj boravi stranac.
U svojim preporukama DRI navodi da Ministarstvo treba da utvrdi nadležnosti za naplatu hitnih medicinskih usluga od stranaca. Takođe se daju i druge preporuke koje bi trebalo da omoguće da ustanove redovno edidentiraju usluge koje ne mogu naplatiti a Ministarstvo da pokriva ovaj trošak.
Komentari 22
n
"Cela Crna Gora i Republika Srpska se leče i školuju džabe u Srbiji. A naša deca plaćaju lečenje i školovanje... eto ti patriotizma!"
Cela RS je ratovala 90ih i zrvovala svoju mladost i decu da bi stitila Srbiju/Jugoslaviju od NATOa dok ste vi sedeli po kaficima... ako su se slucajno usudili da pobegnu od rata,Srbi su bili hapseni od Miloseviceve policije dok ste vi to sve gledali i jos navijali da nam se uvedu sankcije zbog kojih je gladovalo i umiralo na hiljade srpske dece iz BIH... eto ti patriotizma!
Srbija od RS dobija besplatno struju sa hidroelektrane i energente tako da skolovanje nije za dz, a "besplatno" lecenje u Srbiji imaju Srbi iz RS koji rade u Srbiji i imaju drzavljanstvo,i prema tome uplacuju porez kao i svi drugi gradjani Srbije.
Vecina ljudi u RS i nema drzavljanstvo Srbije i ako neko bolesno dete slucajno vidite da je doslo iz RS, doslo je da se leci na privatnim klinikama, dok su mediji u RS preplavljeni humanitarnim brojevima za pomoc i lecenje Srba u Srbiji.
Ljudi iz RS iako su i sami sirotinja nikad ne bi rekli "nasa deca" i "vasa deca",nego da je pomagati ljudska osobina!
Депозит
Ns
A da vidite kako smo platili ( svi mi iz fonda ) kada je moj brat koji je otišao da radi na crno u Cro dożiveo tamo infarkt !
Račun 20000 Eur platili svi mi !
A to je zato što tamo ima ko da izda račun
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar