Tako ocenjuju učesnici konferencije za medije, koju je organizovao Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić rekao je da su izmene i dopune Zakona o izgradnji i planiranju, koje predviđaju ukidanje instituta naknade za konverziju prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, ako se realizuje, pljačka nesagledivih razmera.
"Reč je o najvećoj svojinskoj transformaciji u poslednjih 30-40 godina i ako se to ostvari, pljačke tokom privatizacije biće dečija igrica u odnosu na ovu planiranu pljačku", rekao je Antić.
Dodao je da je javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji završena, a da nije saopštena analiza efekata poklanjanja zemljišta članovima Kluba privrednika u kome su najveći bogataši.
Istakao je da čak i Republički geodetski zavod i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kriju podatke o kolikoj je površini zemljišta reč.
Antić je rekao da bi se takvom izmenom Zakona kršio i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU, koji je ratifikovan u Skupštini.
"Poklanjanjem tog zemljišta bogatašima narušila bi se i sloboda tržišta i verovatno se ne bi postakla gradnja stanova što je glavni argument vlasti, već bi se ta zemlja preprodavala", rekao je Antić.
Istako je da je odluka Ustavnog suda iz 2013. godine da konverzija prava korišćenja zemljišta u pravo svojine nije obavezna, ali ako vlsnik firme želi da ga prevede u svojinu, mora za njega da plati naknadu.
Dodao je da očekuje da se ta izmena Zakona povuče, a da će biti "tragedija" ako se to ne desi, pa da se pljačka stopira obraćanjem evropskim institucijama.
Predložio je da se pitaju građani da li bi poklonili to zemljište ako bi se, prodajom omogućilo da svako dobije 5.000-10.000 evra, umesto da taj novac ode u džepove "šake" bogatih privrednika.
Advokat Rodoljub Šabić rekao je da je "strašno" što kreatori rešenja besplatne konverzije čak ne znaju ni koliko će se zemljišta na taj način pokloniti. On je rekao da je nedopustivo da se neko upušta u rešenje problema svojine, a da nema ni elementarne podatke, ni analizu benefita koju bi takva konverzija donela, kao ni što se ne zna ko je odgovoran što je konverzija zaustavljena.
"Možda bi se poklanjanjem zemljišta stimulisala stanogradnja, ali to ne bi bilo čudno jer su korisnici zemljište dobili na poklon. Ali da li to mora biti ukidanjem naknada. Zemljište se prodaje na licitaciji", rekao je Šabić.
Naveo je da argument, da bi se izgradnjom stanova i drugih objekata prikupila značajna sredstva od poreza i drugih naknada, ne stoji i da se ta priča plasirala i kada je doneta odluka o gradnji Beograda na vodi.
Upitao je kakvi su benefiti za građane od Beograda na vodi, čijem je većinskom vlasniku (arapska firma Belgrade Waterfront Capital Investment) poklonjeno oko 200 hektara zemlje, koja vredi oko dve milijarde evra, sedam-osam objekata, kapitalne vrednosti, a uz to su plaćeni i troškovi eksproprijacije zemljišta od dvadesetak miliona evra.
"Kakve benefite vidimo od Beograda na vodi, osim što tu nema više pacova, zmija i narkomana", rekao je Šabić.
Dodao je da problem konverzije otvara i problem ravnopravnosti na tržištu onih koji su platili tu naknadu i onih koji bi mogli da ga dobiju na poklon.
Nije čudo, kako je rekao, što je Ustavni sud zauzeo "kakav - takav" stav da je konverzija moguća, jedino uz naknadu.
Šabić je rekao da besplatna konverzija upućuje na korupciju i da nije čudo što je Srbija na listi indeksa percepcije zauzela do sada najgore mesto i od 100 poena osvojila 36 poena.
Advokat Jovan Rajić naveo je da bi se, predloženom izmenom, država u ime građana odrekla milijardi evra kako bi oslobodila bogataše da plate zemljište da bi prešlo u njihovu svojinu.
Upitao je odgovorne ministre kako je došlo do toga da zakon postane "kočnica" rastu građevinarstva, pa je potrebno da se zemljište pokloni, kako bi se "otključala" konverzija.
Komentari 12
Miroslav
Toma
V
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar