Povećan broj zahteva za građevinske dozvole, ali je probijanje rokova sve duže

U Srbiji je 2022. godine podneto 144.139 zahteva za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola, što je četiri odsto više nego godinu pre.
Povećan broj zahteva za građevinske dozvole, ali je probijanje rokova sve duže
Foto: 021.rs
Međutim, istovremeno, službenici iz godine u godinu sve više probijaju zakonske rokove za rešavanje predmeta, saopšteno je na sednici Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem (BFC Klub), radnog tela NALED-a.
Prema podacima NALED–a, najuspešniji gradovi u izdavanju sve četiri vrste dozvola za gradnju su Sremska Mitrovica, Kruševac i Čačak, dok su u top 10 i Kraljevo, Sombor, Vršac, Kragujevac, Kikinda, Pančevo i Pirot.
Kada je reč o opštinama sa brojem zahteva iznad republičkog proseka, najbolji su Bogatić, Novi Bečej i Vrbas, a rezultatima se ističu i Gornji Milanovac, Kovin, Svilajnac, Topola, Ub, Ćuprija i Aleksinac.
 
Ministar za informisanje i telekomunikacije Mihailo Jovanović naglasio je da građani sve više koriste elektronske usluge što se vidi i po rastu broja naloga na Portalu eUprava.
 
"U 2022. imali smo u proseku po 1.000 novih korisnika sedmično, a prošle nedelje registrovano je čak 25.000. Više od 10.000 građana otvorilo je nalog u Pošti Srbije, a manji broj obratio se Upravi za trezor i poljoprivrednim stručnim službama", kazao je on.
 
Jovanović je naveo i da je svega stotinak stanovnika posetilo šalter svoje lokalne samouprave, iako u gotovo svim opštinama i gradovima postoji tzv. eŠalter za pomoć pri otvaranju naloga.
 
"To znači da bi lokalne samouprave trebalo više da promovišu ovu mogućnost", rekao je ministar.
 
Koliko se probijaju rokovi?
 
Podaci pokazuju da dve trećine lokalnih samouprava (63 odsto) kasni u izdavanju svih dozvola, pri čemu je to kašnjenje nešto veće u gradovima nego u opštinama, navedeno je u saopštenju.
 
Najveće probijanje dešava se kod izdavanja lokacijskih uslova, koje investitori mogu da dobiju u proseku za 38 dana, iako je zakonski rok 28 dana.
 
Upotrebnu dozvolu trebalo bi da dobiju za najviše pet dana, ali je pribavljaju za 14 dana, što je gotovo tri puta duže od zakonskog roka, dok se do građevinske dozvole može doći za 10 dana, a rok je pet dana.
 
Najčešći razlozi za nepoštovanje zakona je manjak službenika u lokalnim samoupravama usled višegodišnje zabrane zapošljavanja, ali kako je naglašeno, uprkos tom izazovu, uspele su da reše 86 odsto zahteva pozitivno i odobre gradnju.
Elektronske građevinske dozvole prva su zaokružena javna elektronska usluga uspostavljena 2016, a NALED–ov Lokalni indeks eUprave (LEI) pokazuje da je danas nivo razvijenosti elektronskih usluga na lokalu na 40 odsto od željenog nivoa.
 
Gradovi i opštine dosad su u proseku digitalizovale oko 20 odsto svojih administrativnih procedura.
  • Novak

    26.02.2023 13:17
    A premijerka kaze da se do gradjevinske dozvole dolazi za mesec dana.Lazu i varaju narod,u pojedinim opstinama ne mozete dobiti gradjevinsku dozvolu za sest meseci.
  • advokat

    26.02.2023 08:45
    sns gradnja i kriminal
    Nikada veći kriminal nije bio u gradjevinskoj i urbanističkoj oblasti nego zadnjih deset godina, odnosno za vreme sns vlasti. Po tome će sigurno ostati upamćeni u istoriji. Ovu oblast niko ne kontroliše, zato što je to u interesu vlasti, ne zna se poreklo novca sa kojim se započinje gradnja, nema kriterijuma ko se može baviti gradnjom, na tržištu i dalje grade investitori koji su prevarili kupce, investitori koji su napustili višestambene objekte pa su se kroz ozakonjenje za bagatelu ozakonili na štetu države, apsolutno nikakva evidencija ne postoji vezano za nesavesne investitore. Kroz kgradnju se legalizuje i pere novac iz prljavih tokova. Funkcioneri su uglavnom u šemi sa investitorima i kroz izemnu planova, ili ciljano donošenje novih planova uzimaju velike pare. Zašto se tužilaštvo ne bavi ovom problematikom to je vrlo interesantno pitanje, a bave se sitnim kradjama i glupostima.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija