Skrining imamo, a statistika opet loša: U jednoj godini od raka u Srbiji umrlo više od 20.000 ljudi

U Srbiji je tokom 2020. godine od svih malignih tumora obolelo čak 41.419 - 22.110 muškaraca i 19.309 žena.
Skrining imamo, a statistika opet loša: U jednoj godini od raka u Srbiji umrlo više od 20.000 ljudi
Foto: Pixabay
Iste godine od raka je umrlo 20.767 osoba oba pola, 11.611 muškaraca i 9.156 žena.

Mart se globalno obeležava kao mesec borbe protiv raka, oboljenja koje godišnje odnese na desetine hiljada života. Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", muškarci u našoj sredini najviše obolevaju od raka pluća, kolona i rektuma i prostate, dok je kod žena najučestaliji rak dojke, pluća, kolona i rektuma, te smrtonosni rak grlića materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeći su kad je reč o umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. U 2020. godini je od raka pluća i bronha umrlo skoro 5.000 ljudi, što je više od polovine koji su te godine oboleli. 
 
Žene u Srbiji najčešće obolevaju, ali i umiru od raka dojke, kad je reč o malignim bolestima. Tako je u samo jednoj godini od tumora dojke obolelo 4.368 žena, a njih 1.782 su umrle.
 
Ništa bolja statistika nije ni kad je reč o raku debelog creva i rektuma, koji su jedna vrsta tabu teme u našem društvu. Od malignih tumora debelog creva i rektuma je 2020. godine obolelo 5.059 ljudi (3.025 muškaraca i 2.034 žene), a umrlo je 2.430 osoba oba pola (1.478 muškaraca i 952 žene).
 
Kad je reč o raku grlića materice, koji je četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i peti po učestalosti u umiranju među našim ženama, u jednoj godini je dijagnozu dobilo 1.087 žena. Njih 453 je 2020. godine izgubilo bitku s ovom bolešću. Srbija odnedavno besplatno vakciniše devojčice i dečake protiv jednog od najčešćih uzročnika raka grlića materice - humanog papiloma virusa (HPV), što bi kroz godine trebalo da dovede do smanjene stope obolevanja i smrtnosti od ovog raka.
 
Treći po učestalosti maligni tumor među muškarcima u Srbiji lokalizovan je na prostati. Tokom 2020. godine od raka prostate novoobolelo je 2.247, a umrlo je 1.049 muškaraca, podaci su Batuta.
 
Poražavajući podaci su da se Srbija svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu sa srednjim rizikom obolevanja (na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu, odmah posle Mađarske). To znači da se rak kod nas najčešće kod oba pola otkriva vrlo kasno, a neuspešno leči.
 
Pritom su procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora niže kod muškaraca nego kod žena.
 
Žene u Srbiji su, odmah posle žena u Mađarskoj, u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora - osim tumora kože. To može da ukaže na važnost prevencije malignih bolesti.
 
Naime, stručnjaci apeluju da je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati promenom životnih navika.
 
"Čak 40 odsto malignih bolesti može biti izbegnuto prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, održavanjem prosečne težine, konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak. Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje", navodi se u podacima Batuta. Ipak, Srbija do danas nema uspostavljen sistem palijativnog zbrinjavanja, što bi barem olakšalo situaciju pacijentima.
 
Srbija ima nacionalne programe za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka. Prema programu, na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina, a mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. 
 
Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i PAPA test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godine, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.
 
Međutim, podaci Batuta ne otkrivaju zbog čega Srbija ima toliko poražavajuću statistiku obolevanja i umiranja od malignih bolesti, uprkos postojanju nacionalnih programa skrininga, odnosno prevencije. Nema podataka da li se ovi programi uopšte sprovode i u kom obimu, koji je odaziv žena i muškaraca, te koliko su zapravo efektni ovi programi u Srbiji.
  • G pen

    04.03.2023 11:54
    Preventivac, vec im je placeno. I taj sto te je pregledao je vec dobio tvoj dinar i otisao u privatnu ordinaciju da mu jos jednom platis
  • Penzionerka

    03.03.2023 17:35
    Skrining
    Dobijala sam redovno pozive za mamografiju tri godine uzastopno. Poslednji put su mi rekli da me vise nece zvati na preventivni pregled tj. mamografiju jer vise NISAM RIZICNA GRUPA. Objasnili su mi da iako se razbolim sa 67+ rak vise nece tako brzo napredovati i zato vise ne spadam u rizicnu grupu pacijenata. Toliko sam bila sokirana da nisam nista vise pitala a i osoba koja mi je to saopstila je brzo izasla iz ordinacije ne sacekavsi da dodjem k sebi. Prema tome manite se tih praznih prica kako smo neodgovorni pacijenti. Bolje sa poradite na nabavci aparata i uskladite termine za preglede. Za sve se ceka mesecima ili godinama pa kakav je to onda skrining?
  • Dezurno gundjalo

    03.03.2023 17:24
    Ma kakav skrining
    Objasnjavam ja mom izbranom lekaru simptome i dobijem savet da jedem kompot od sljiva. Ni jedan uput za specijalistu nisam dobio. Vidim ja da tu nema spasa, pa odem na preglede i snimanja privatno od vadjenja krvi preko rentgena i kolonoskopije do MR. Finale je hitna operacija karcinoma kolorektuma ciji simptomi su bili atipicni. Samo postojanju privatne prakse kod nas mogu da zahvalim sto zivim i danas, posle 10 godina, a kompot od sljiva ocima ne mogu da vidim.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija