Praksa koja se slabo primenjuje u Srbiji: Pse tretirati kao automobil i vlasnike slati na ispit

Pse, pa i one koji se vode kao opasni, drži ko i kako stigne, a kontrole nadležnih su uglavnom minimalne.
Praksa koja se slabo primenjuje u Srbiji: Pse tretirati kao automobil i vlasnike slati na ispit
Foto: Pixabay
U četvrtak je bilo dve godine od kada su četvorogodišnjeg Danijela B. u Senti, na njegov rođendan, nasmrt izujedali porodični psi – rotvajler i doga. Pre samo dva meseca do smrti je izujedan novinar Vladan Radosavljević na Kosmaju. Njega su napali pitbul, staford i mešanac. Pre dve godine kane korso i azijat napali su i povredili dve devojčice u Dobrodolu kod Iriga, a u Boru su dva staforda izujedala Tamaru Novaković... Ovo su samo neki od slučajeva koji su potresli javnost i koji bi trebalo da ukažu da se već godinama suočavamo s problemom koji se sve više usložnjava, a rešenja u praksi, izgleda, nema, piše Politika
Ako su naši propisi relativno dobri, kako kaže većina ljudi koja se bavi ovom tematikom, a u običnom životu se ne sprovode, pitanje je ko bi bio taj ko bi mogao da utiče na rešenje ovog problema. Da li je potrebno menjati zakon ili pojačati kontrolu vlasnika i odgajivačnica?
Pre desetak godina donet je Zakon o dobrobiti životinja i usvojen Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu. Oni su dobri, ali bi svakako mogli biti bolji, kaže dr Nenad Milojević, međunarodni kinološki sudija.
 
"Smatram da bi ozbiljno trebalo da se potrudimo da sprovedemo postojeći zakon dok grupa stručnjaka ne donese novi, kvalitetniji, moderniji zakon. Nama je vrlo lako da budemo kritični prema postojećem stanju, često i sam tako reagujem, jer znam šta bi trebalo da se uradi da bude bolje. Ali, moramo da budemo svesni postojećeg stanja - snage i moći države, naglog porasta broja pasa, smanjenog broja činovnika i njihove volje za izvršavanje radnih obaveza...", kaže Milojević za "Politiku".
 
On ističe da je poseban problem kinološka edukacija budućih ili sadašnjih vlasnika, njihovo poznavanje obaveza i svest o toj obavezi koje su se prihvatili, s posebnom odgovornošću na one koji kupuju, nabavljaju i uzgajaju pse iz grupacije opasnih rasa.
 
"S tom konstatacijom o opasnim rasama pasa nisam saglasan, jer je svaki pas potencijalni problem. Tačno je da su neke rase dovoljno snažne da mogu da izazovu katastrofalne posledice pa su iz tog razloga prokužene. Veliki broj zemalja u Evropi te rase gleda iz ugla društvene opasnosti. Kod njih su rađene procene na osnovu posledica usled napada. S tog stanovišta, određeni tipovi pasa su svrstani u opasne. Ali čini mi se da i to nije najbolje odabran način razvrstavanja. To bi bilo kao da različite tipove automobila strpate u isti koš, pa su neki opasni, a drugi su manje opasni", rekao je Milojević.
 
Ističe da se iz ovoga može izvući i analogija - mladi vozači ne mogu da voze snažne automobile, nego su uslovljeni da dve-tri godine pažljivo voze kako bi bili svesni posledica koje mogu da nastanu upravljanjem opasnom stvari.
 
"Ukoliko se zadržimo na tome da je pas opasna stvar, jer je vlasnik u našem pravnom sistemu vlasnik opasne stvari, da li znači da svako može da upravlja psom? Da li smemo detetu dati da vodi ljubimca koji ima 30 ili 40 kila", pita se on.
 
Ukazuje da naše društvo pokušava da nađe dobro rešenje, ali idealnog nema, jer se nikada broj napada pasa neće svesti na nulu.
 
"Treba da se vratimo na preventivu, obrazovanje vlasnika, na svest o tome da ste vlasnik psa i redovnu kontrolu koju sprovode lokalne zajednice i državni organi po svim parametrima iz propisa", ističe Milojević.
 
Da je zakon dobar saglasan je i Srđan Vidanović, instruktor za edukaciju vlasnika pasa i školovanje pasa.
 
"Da li može da bude bolji? Može. Zakon je prepisan iz inostranstva, ali nije i praksa. Problem kod nas nastaje upravo u njegovoj primeni i u obrazovanju vlasnika. Većina njih, ali i odgajivača, ne zna zaista šta je to pas. Jer odgoj pasa spada u specijalno stočarstvo. Nije dovoljno da su pas ili odgajivačnica registrovani u Kinološkom savezu Srbije, nego je potrebno da budu registrovani u Ministarstvu poljoprivrede", ističe Vidanović za Politiku.
 
Kaže da kod nas ljudi misle da se razumeju u sve i ne traže stručno mišljenje. I tu nastaje problem.
 
"Primenom zakona i školovanjem ljudi mi bismo mogli dobiti jedinku čije je ponašanje društveno prihvatljivo. A taj deo nam nedostaje. U zemljama s dugogodišnjom kinološkom tradicijom - Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Češkoj i Slovačkoj - postoje ispiti za vlasnike za takozvano upravljanje psom. U Holandiji se svi psi vode kao bezopasni i mogu da se drže, ali moraju da prođu ispit", ističe Vidanović.
 
On kaže da se u udruženju "Urban dog" za školovanje vlasnika i njihovih ljubimaca dva puta godišnje organizuje taj ispit s međunarodnim sudijom, uz podršku Kinološkog društva Beograd. Ispit se sastoji iz tri dela, kao kod polaganja vozačkog. Jedan deo se odnosi na vlasnika psa, drugi je poligon i treći je učestvovanje u saobraćaju. Doslovno se tako zove. Vlasnici moraju da imaju znanje da bi psa doveli do određenog nivoa.
Prema rečima Srđana Vidanovića, kontrole vlasnika ljubimaca u našoj zemlji su tek sporadične. 
 
"Potrebno je da kao u saobraćaju od najranijeg uzrasta decu učimo kako se postupa sa životinjama. Ali uzevši u obzir stanje u društvu, pitanje je koliko država ovim može da se pozabavi. Izmena zakona neće ništa značajno promeniti. Uticaćemo na deo problema, a on je sistemski. Mora se delovati na više stvari kako bi se promenio način shvatanja i držanje psa", ističe Vidanović.
 
Godišnje se "Urban dogu" na školovanje za rad s psima u Beogradu javi između 70 i 80 zainteresovanih. 
  • T3

    11.04.2023 06:17
    Iluzija o prijateljstvu
    Cudna mi je stvar kod psecih ljubitelja, sto oni imaju taj stav pas je bolji od coveka. Dok oni tvrde kako je to lepo receno, zar bi osoba koja nije imala problem s ljudima to rekla? U njima vidim jednu sebicnost i zelju da im se svako podredi pa i taj pas. Ne mozes reci kako ti je pas prijatelj ako si prethodno morao da ga izdresiras. Ne vidim tu nikakvu logiku. Ne volim pse jer smatram da nisu deo prirode i da je poprilican broj vrsta mutiran, izoblicen kako bi se svideo tim psecim ljudima. A sama iluzija je bas ta podredjenost psa ka coveku, jer psi ciljaju na osobu koja ce imati da im da neku hranu. I to je tako sve vreme dok mase repom.
  • @psihijatar

    13.03.2023 23:24
    I, otkad imate te simptome da verujete da ste lekar, a ne pacijent...?
  • Momcilo

    13.03.2023 12:15
    Prijatelji
    Moje misljenje je da ne postoji los pas vec samo los vlasnik psa. Psi napadaju ljude samo zbog toga sto su maltretirani od strane vlasnika i samim tim agresiju ispoljavaju na ljudima. Ulicne pse cesto mlate bez razloga sto prolaznici sto dezurne sluzbe koje ih vijaju svakojakim omcama i motkama pa nihe ni xudo sto postaju agresivni. Sa druge strane cesto vidjam uglavnom mladje momke koji bez ikakvog autoriteta i cesto bez odgovarajuce opreme setaju velike pse kojima ocigledno ne vladaju. Da ne govorim o banalnim stvarima tipa, ne kupis za psom izmet. Ja imam psa koji nije ni malo opasan ali mi nakad nije palo na pamet da sa njim izadjem iz kuce bez kaisa a kamo li ga pustim da se sam seta, sto inace vidjam cesto. Mislim da kazne trebaju da budu jako visoke jer mi jedino tako mozemo da se dovedemo u neki red.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija