Više od 25 žena koje su žrtve ovog oblika seksualnog zlostavljanja, progovorilo je o svojim iskustvima za BIRN.
Novinarka i autorka istraživanja
Anđela Milivojević kaže za
N1 da je, nažalost, ta pojava masovna i da su traume i stres kroz koji prolaze žrtve ogromni. Međutim, u Srbiji zakon tu vrstu digitalnog nasilja ne vidi kao krivično delo.
"Osvetnička pornografija" je kolokvijalni internet izraz, ali predstavlja jednu vrstu digitalnog seksulanog nasilja i to je suštinski ozbiljno uznemiravanje i trauma za sve devojke s kojima ja razgovarala", istakla je autorka, gostujući u Novom danu.
"Svaka od njih je prošla kroz jednu vrstu velikog stresa - njihovi intimni snimci završavali su na nekim Telegram grupama ili na porno sajtovima. Ovo istraživanje pokazuje šta znači biti ta žena ili devojka, koja je izložena takvoj vrsti javnog sramoćenja", dodala je.
Jelena Riznić, iz organizacije Ženska solidarnost, navodi da nije dobro reći "osvetnička" (pornografija) jer se onda nekako stiče utisak da razlog (za osvetu) postoji, a zapravo - razlog za nasilje ne postoji. Primećuje da kada se nešto što je stvar intime prenese u javnu sferu - na potpuno drugačiju reakciju nailaze muškarci i žene.
Kako ističe, žrtve ne znaju kome mogu da prijave tako nešto, a onda i ako prijave - osvetnička pornografija nije kriminalizovana našim krivičnim zakonikom i cela procedura je utoliko teža. Dodaje da se samim tim ne zna se ni koliko je sve to rasprostranjeno u našem društvu, "a rupe u zakonu su ono što počinioci koriste".
Reč je o neovlašćenom deljenju sa ciljem osvete zbog raskida ili slično i to jeste teren nasilja, podvlači ona. Ono što se može čuti od ljudi je, nažalost - ona ga je birala, što mu je slala slike…
Jelena Riznić je jasna - to je deo intime i ne treba ulaziti u to.
"Postoje određene kazne koje dolaze u obzir kada govorimo o rodno zasnovanom nasilju, druge su kazne koje se odnose na neovlašćeno slikanje, snimanje - i te žrtve ne dobijaju pravdu na isti način. Sledeće pitanje je koju pravdu dobijaju i inače žrtve seksualnog nasilja u našem krivično-pravnom sistemu, a kad govorimo o ovome - utoliko je gore", ocenila je sagovornica N1.
U istraživanju Anđele Milivojević jedna žena kaže da je mnogo teže žrtvama u malim mestima koje često, nakon toga, ne mogu da nađu partnera i posao.
To je rodno zasnovano nasilje koje najčešće počine mušarci, kaže Milivojević. Ona ističe da postoje neka krivična dela i da na primer Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal na sve načine pokušava da vidi da li tu postoje elementi proganjanja, ucene, uznemiravanja…
"Shvatila sam, u razgovoru sa njima, da oni jesu apsolutno tu da pomognu bilo kojoj devojci i ženi i njihove preporuke su da čim vide da postoji neka objava - da se uradi screenshot, da se sačuva što više podataka šta ima na tim objavama i da se kontaktiraju, navodi Milivojević.
Ističe da oni imaju mehanizme da urade neku vrstu forenzike, da pronađu IP adrese, ko stoji iza anonimnog profila… Problem jeste što to nije krivično delo i Autnomni ženski centar je predložilo Ministarstvu pravde da ono to i postane, kao što i jeste u Hrvatskoj, a na tome se radi i u Crnoj Gori. U Hrvatskoj osoba može da dobije do godinu dana zatvora, slična ideja - da bude zatvorska kazna - postoji i u Crnoj Gori, dodaje ona.
U Velikoj Britaniji jedna osoba je podelila privatni snimak bivše devojke i osuđen je na dve godine zatvora iako je poznat, što je bio primer, zapravo, da to ne sme da bude na nivou prekršaja, dodaje Anđela Milivojević.
Kod nas se za sada ovo nasilje kažnjava kao neovlašćeno deljenje snimaka i fotografija i osoba mora da podnosi privatnu krivičnu tužbu, što je proces težak sam po sebi, ukazuje gošća N1.
O tome kolika je ovo zapravo trauma govori i podatak iz istraživanja da je jedna devojka morala da ode iz grada u kom je živela i u kom se rodila jer nije mogla da živi pod pritiskom i šeta gradom i stalno misli da li je neko gleda, da li je neko video snimak…
Nasilje u digitalnoj sferi ima i pridružene počinioce
Jelena Riznić ističe i to što nasilje u digitalnoj sferi ima pridružene počinioce - ljude koji dele, komentarišu i to je veliki problem.
Kako konstatuje, nema ni organizacija koje bi mogle da se bave osnaživanjem žena koje su prošle kroz taj oblik nasilja. Istina je da neće svi verovati, ali je važno da žrtve veruju same sebi, jer vi ulazite u određeni odnos poverenja prema toj osobi - da ona neće zloupotrebiti nešto, i važno je da sramotu vratimo tamo gde joj je i mesto - na polje nasilnika, naglasila je ona.
Ističe da je važna prevencije, navodeći da ne možemo da živimo u eri interneta, a da u školama učimo informatiku na način koji je prihvatljiv za početak 2000-ih. Ona podseća da danas dečaci i devojčice, prema istraživanjima, sa devet ili deset godina bivaju izloženi pornfografskom sadržaju.
I platforme su odgovorne, dokle se stiglo u slučaju "Nišlijke"
Anđela Milivojević kaže da je odgovornost i na platformama, jer je i sama pronašla 16 Telegram grupa sa takvim sadržajima, a da ih je verovatno i više.
Telegram ima odgovornost jer je u njihovim pravilima jasno definisano da je tako nešto nedozvoljeno, navela je i dodala je da je u kontatku sa predstavnicima ove mreže i da su u procesu proveravanja tih grupa.
Podsetila je i da je postojala grupa "Nišlijke". Kako je prenela, za tu grupu se saznalo u martu 2021, a da je sve i dalje u istrazi. Administrator iz Niša se trenutno procesuira zbog širenja dečje pornografije, dakle ne zbog ovog nasilja, kaže i dodaje da je dobila informacije da su serveri putem kojih su se preuzimale fotografije u inostranstvu, pa zato traje taj proces traje toliko.
Telegram, Vajber, Whatsapp grupe može da napravi bilo ko, anonimo, navodi Milivojević i apeluje - kada neko sazna i vidi da postoji neko širenje i deljenje nečijih privatnih snimaka, da to prijavi odmah.
Prijavu možete poslati na: vtk@beograd.vtk.jt.rs
Uz prijavu je neophodno dostaviti i dokaze koji potkrepljuju tvrdnje.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 11
Boki
Krivično delo može biti samo snimanje kod kojeg jedan od aktera nije upoznat i saglasan da se snima seksualni akt.
Dragan
Kloks
Samo se pitam da li ce u nekom trenutku, nakon sto dobro zastitimo zene sa svih strana, drustvena i pravna paznja biti obracena i na vrste nasilja specificna po tome sto ih zene vrse nad muskarcima. Recimo, privatno i javno verbalno ponizavanje i vredjanje, ucenjivanje decom i razvodom, otudjivanje dece od oca pre i/ili posle razvoda, itd...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar