On je u odsustvu osuđen na zatvorsku kaznu zbog ratnog zločina u logorima u Srbiji i Hrvatskoj.
Prema optužnici, u logorima Begejci, Stajićevo, Sremska Mitrovica, Niš i Stara Gradiška ubijeno je 19 hrvatskih zatvorenika, veći broj civila i ratnih zarobljenika je zadobio teške, po život opasne povrede s trajnim posledicama po zdravlje, a više žena silovano je i seksualno zlostavljano.
Predsednik sudskog veća Županijkog suda u Osijeku Zvonko Vrban rekao je da osuđujuća presuda proizlazi iz prikupljenih dokaza, iskaza svedoka, pregledane materijalne dokumentacije, ali i iskaza samog okrivljenika, prenela je agencija Hina.
Sud smatra nespornim da je Vasiljević naložio organizaciju logora u Srbiji, u koje su dovođeni hrvatski civili i ratni zarobljenici i u kojima su postavljeni formalni zapovednici iz tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), ali su logorima zapravo upravljali Vasiljevićevi podređeni iz Službe državne bezbednosti.
Optužnica tereti Vasiljevića da je zločine počinjene kada je bio načelnik Uprave bezbednosti tadašnjeg jugoslovenskog Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu.
Vrban je kazao da su zatvorenici u logorima svakodnevno fizički i psihički mučeni i zlostavljani, kroz ispitivanja koja su sprovodili pripadnici Službe državne bezbednosti.
"To je Vasiljević znao, ali nije sprečio, niti je obezbedio primerene uslove za život zarobljenih osoba, pa je u takvim nehumanim uslovima svakodevnog zlostavljanja 19 zatvorenika usmrćeno, a velikom broju osoba je narušeno zdravlje", rekao je Vrban obrazlažući presudu.
On je naveo da iskazi svedoka, predstavnika hrvatskih vlasti koji su pregovarali o puštanju zarobljenih osoba iz logora u Srbiji, govore da je Vasiljević bio glavna osoba s kojom se o tome pregovaralo i da je bio upoznat sa stanjem u logorima, jer ih je obišao krajem 1991. i dao nalog da se logori Begejci i Stajićevo zatvore, a zarobljenici prebace u Sremsku Mitrovicu i Niš.
Sud je Vasiljeviću odredio istražni zatvor, a obavezan je ukoliko presuda postane pravosnažna, da plati troškove postupka koji je počeo u oktobru 2018. i tokom kojeg je ispitano više stotina svedoka.
Više stotina zarobljenih pripadnika hrvatskih oružanih snaga i civila s područja Osijeka, Vukovara, Karlovca, Stare Gradiške, Slunja i drugih mesta u Hrvatskoj dovođeni su u logore u Srbiji od početka oktobra 1991. do maja 1992.
Komentari 7
Telep
Činjenica je da se u Srbiji, pogotovo od 2000 pa do 2012 tema srpskih zločina bila veoma prisutna u javnosti: Nataša Kandić, Sonja Biserko i slični se nisu skidali sa TV ekrana. Činjenica je da smo imali tužioce za ratne zločine: Vukčevića i Bruna Vekarića (Hrvata) koji su gonili, hapsili i procesuirali ili izručili Haškom tribunalu veoma veliki broj optuženih Srba. Činjenica je da su Srbi izručili tri svoja predsednika, nekoliko načelnika generalštaba i desetine generala i oficira. Možda nismo uradili sve, ali smo uradili bar 80%, dok Hrvati nisu ni 5%, a Bošnjaci i Albanci ni 2%.
Jel neko procesurian za Žutu kuću, za Petrovačku cestu, za zločine nad civilima u Oluji i Bljesku, za zločine Nasera Orića - njega tamo javno slave.... Zato, Srbija i te kako ima prava i obavezu da se se od sad 90% bavi zločinima nad Srbima, a 10% srpskim zločinima.
Adam
Sloba53
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar