Portal N1 istraživao je da li je način na koji je okončana Đukanovićeva vladavina, uz sve političke razlike između dve države, moguće primeniti i u Srbiji, kao i da li postoji ličnost, poput Milatovića, iza koje bi stala poslovično razjedinjena opozicija.
Reagujući na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je naveo da ga "oni (opozicija) nikad neće pobediti", profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić ocenio je za N1 da Vučiću ništa ne daje za pravo da to kaže.
"On se ponaša razuzdano, to je nepristojno! On je predsednik svih građana, treba svaku reč da odmerava", istakao je Čupić.
Kako piše N1, u jednoj stvari Vučić definitivno jeste u pravu – neće biti kandidat na sledećim predsedničkim izborima u Srbiji. Za razliku od Đukanovića koji je odlučio da se za predsednika kandiduje po treći put, ali drugi od osamostaljenja Crne Gore, lider naprednjaka pred sobom neće imati tu mogućnost jer Ustav ograničava broj predsedničkih mandata na dva.
Dakle, izvesno je da Aleksandar Vučić više neće biti biran na neposrednim izborima, pa samim tim izbornu trku ne može ni da izgubi.
Nosioce drugih najviših funkcija u državi, poput premijera ili predsednika Skupštine, bira parlamentarna većina, što će u narednim godinama i biti u fokusu aktuelnog šefa države. Posebno u svetlu najave iz samog vrha SNS da će se za novi saziv parlamenta (ponovo) glasati u vanrednom terminu, najverovatnije sledeće godine.
Druga bitna razlika tiče se izbornog rezultata Đukanovićeve Demokratske partije socijalista u poslednjih desetak godina, imajući u vidu da je DPS apsolutnu većinu u crnogorskom parlamentu poslednji put imao još 2009. godine.
Od tada, DPS je vladao uz podršku manjinskih partija i nekoliko manjih suverenističkih stranaka. Opozicija, s druge strane, iz izbornih ciklusa 2012. i 2016. godine izlazila je sa više od 40 odsto glasova, što je bio njen odličan kapital pred odlučujuće izbore 2020. godine.
S druge strane, srpska opozicija, prema Čupićevim rečima, ima "male mogućnosti, a velike apetite da se osvoji vlast".
Stojanović: Milatović nije klasični opozicionar
Politikolog Boban Stojanović kaže u razgovoru za portal N1 da "ne vidi neku preteranu sličnost u političkim prilikama u Crnoj Gori i Srbiji", osim što smo, dodaje, nekad bili jedna zemlja.
"Mnogi su pričali o tome ko je naš Jakov Milatović, ali okolnosti su potpuno drugačije. Pre svega, Milatović nije klasičan opozicionar, već je bio ministar više od godinu dana. U kampanju je ušao kao bivši ministar i izgradio je sebe kao novog čoveka. Tu se vidi koliko je ljudima koji su bivši ili aktuelni ministri lakše da se pozicioniraju. U prethodnoj deceniji u Srbiji najozbiljniji politički subjekt u jednom momentu bio je pokret Dosta je bilo, koji je osnovao bivši ministar Saša Radulović. On je kao ministar imao prepoznatljivost, dobio je priliku da se pojavljuje u medijima, a protiv njega se u startu nije vodila prljava kampanja vlasti. Izašao je iz vlade, a na izborima 2016. ostvario je najbolji rezultat kao samostalni politički subjekat u prethodnih deset godina", objašnjava Stojanović za N1.
Kako kaže, ako krećete kao novi opozicionar suočićete se sa "enormnom propagandom i prljavom kampanjom protiv sebe, tako da iz opozicije u ovom momentu ne može da izađe neki Jakov Milatović".
"S druge strane, pričalo se dosta i o tri opozicione kolone na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori 2020. godine, što je u stvari i bio početak pada Mila Đukanovića, a predsednički izbori su bili samo elegantna završnica", ističe politikolog.
Sagovornik N1 dodaje i da je "ozbiljan okidač" u Crnoj Gori bilo pitanje Srpske pravoslavne crkve.
"Srbija iz svega toga možda može da ispuni zahtev da se desilo nešto veliko što je udar na identitet nacije, to je pitanje Kosova i Metohije, ali ako pogledate prosečnu televiziju vlasti tamo nećete čuti da je Aleksandar Vučić prihvatio nešto gde piše da mi nećemo blokirati članstvo Kosova u UN", navodi Stojanović.
Na pitanje da li bi ličnost iza koje bi stala opoziciona Srbija mogla da dođe iz sfere ekonomije, kao u Crnoj Gori, Stojanović odgovara potvrdno. Dodaje da ne treba zanemariti i osećaj birača da glasaju za pobednike.
Klačar: U Srbiji možda postoji Milatović, ali ne postoji okruženje
Da li će biti uticaja ishoda predsedničkih izbora u Crnoj Gori na vanredne parlamentarne izbore u Srbiji sledeće godine, ukoliko ih bude, zavisiće od spremnosti stranaka u Srbiji da koriste ta iskustva, ističe u razgovoru za portal N1 programski direktor Bojan Klačar.
"Stranke iz srpske opozicije mogu da koriste opšta iskustva sa crnogorskih izbora: dobra infrastruktura (sve relevantne crnogorske stranke imaju dobru infrastrukuru sa izuzetkom Pokreta Evropa sad), u slučaju novih pokreta/stranaka neka inovativna, a vidljiva ideja (kao što je za PES u CG bila ideja o povećanju minimalnih zarada), pravljenje programskih i kompatibilnih koalicija, kao i koordinacija aktivnosti i podrška drugim strankama/kandidatima, ako je to neophodno (recimo u drugom krugu predsedničkih izbora)", objašnjava Klačar.
Odgovarajući na pitanje postoji li u Srbiji ličnost poput novoizabranog crnogorskog predsednika Jakova Milatovića, iza koje bi mogla da stane opozicija ili barem njen najveći deo, Klačar kaže da "postoji sigurno i to više od jednog", ali dodaje da "ne postoji okruženje, niti drugi političko-stranački preduslovi u kojem bi ta osoba došla do izražaja ili se pojavila".
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 24
Сеновић
No 1
Перун
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar