Novi rekord u Srbiji: Više od 7 miliona kutija antidepresiva i lekova za smirenje popijeno u 2022.
Tokom prethodne godine građani Srbije ukupno su popili više od sedam miliona pakovanja lekova za smirenje (anksiolitika) i antidepresiva koji se izdaju na lekarski recept.
Foto: Pixabay
Podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokazuju da od ukupnog broja izdatih lekova 5,2 miliona pakovanja su anksiolitici (lekovi za smirenje), dok su 2,14 miliona antidepresivi, navode iz RFZO-a za Euronews Srbija.
Kako navodi RFZO, kada je reč o anksioliticima, odnosno lekovima za smirenje, izdato je oko 2,49 miliona pakovanja bromazepama, lorazepama i diazepama oko 1,26 miliona, a alprazolama oko 188.000.
Anksiolitici se koriste za ublažavanje laganih psihičkih poremećaja, neuroza, a osim toga često se koriste i za ublažavanje posledica stresa, napetosti, teskobe i sličnih poremećaja.
Iako je primetan pad u korišćenju ove grupe lekova za 6,5 odsto u odnosu na 2021. godinu, ovi podaci ipak ukazuju na veliku potrošnju lekova za smirenje u Srbiji, pa se postavlja pitanje šta je uzrok preterane konzumacije i da li postoji razlog za brigu?
Uzimanje na svoju ruku - najčešći problem
Lekovi za smirenje imaju široku primenu u medicini, a ukoliko se uzimaju pod nadzorom lekara i u ograničenom vremenskom periodu mogu biti bezbedni i efikasni.
Međutim, u Srbiji često dolazi do zloupotrebe ove grupe lekova, što posledično dovodi do neželjenih dejstava, najčešće zavisnosti.
Zloupotreba lekova je svaka upotreba lekova pri kojoj se ne slede uputstva lekara, a ovo uključuje uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje veće doze ili za drugu svrhu od predviđene, pojava koja je kada su u pitanju lekovi za smirenje u našem društvu itekako primetna.
Doktorka Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut, za Euronews Srbija kaže da je najveći problem u tome što ljudi ove lekove koriste na svoju ruku, najčešće jako dugo, čak godinama, što dovodi do razvoja tolerancije i zavisnosti.
"Nekada čovek ode kod psihijatra i on mu propiše anksiolitik, a to predstavlja privremenu terapiju dok ne počne antidepresiv da deluje jer oni ne deluju tih prvih nedelja, a kada njegovo dejstvo dođe do izražaja, onda se postepeno isključuje anksiolitik, ali to uvek mora da bude u saradnji sa psihijatrom, znači to treba da se desi vrlo postepeno", ističe Đorđević.
Međutim, neretko se, kako kaže Đorđević, dešava da se pacijenti ne vrate jednom kada im lek bude propisan.
"Da su se javili lekaru i rekli da već nedeljama piju taj lek dva, tri puta dnevno, onda bi im lekar dao adekvatan trajni lek koji mogu da piju, ali se to često ne dešava i oni ostanu samo na anksioliticima koji korišćeni na taj način samo izazovu problem", kaže Đorđević.
Na koji način se propisuju sedativi?
Od 2011. godine lekove za smirenje u Srbiji je moguće kupiti samo na recept, a izabrani lekar može da propiše ove lekove najduže za do tri meseca lečenja u toku jedne godine.
Kako bi se terapija nastavila neophodno je mišljenje stručnjaka, odnosno psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa. Ipak, do zloupotrebe i dalje dolazi uprkos ovom pravilu.
Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", ranije je za Euronews Srbija rekla da "neki ljudi uzimaju te lekove i bez recepta, da im ih u apotekama izdaju i bez lekarskog recepta ili tako što dobijaju te lekove u privatnim ordinacijama".
Na pitanje da li se lekovi za smirenje izdaju bez recepata u apotekama, Đorđević kaže da je "zvanično, isključivo tako, i da je potrebno da se u apotekama traže recepti kako bi se izdao anksiolitik", ali da je situacija drugačija.
"Ono što se dešava je da lekari drugih specijalnosti prepišu neki anksiolitik, kako bi se čovek umirio, da bi se opustio, kada ima pritisak ili slično", rekla je ona i dodala "da se dešava da ljudi samo sačuvaju taj recept i onda kasnije koriste lekove na svoju ruku".
Stašević Karličić je takođe rekla kako postoji fenomen da ove lekove ne prepisuju uglavnom psihijatri, što bi trebalo, već i lekari drugih specijalnosti.
"To je po meni neracionalno. Bez psihijatra, odnosno bez recepta psihijatra i eksplicitne preporuke ovu vrstu lekova ne treba uzimati, treba lečiti primarni poremećaj", dodaje Karlišić.
Lekovi za smirenje – kratkotrajno rešenje i maskiranje dubljeg problema
Uzroci preterane potrošnje mogu se, prema rečima doktorke Irene Đorđević, naći u tome što anksioznih poremećaja ima sve više, čemu umnogome doprinosi savremeni stil života i previsoki zahtevi od sredine u kojoj živimo, pri čemu dolazi do narušavanja kvaliteta našeg života.
Ovo mogu biti neki od razloga zašto ljudi pribegavaju anksioliticima, kao i pokušaj da mnoge emotivne probleme reše upravo ovim putem.
Đorđević dodaje i da konzumenti anksiolitika neretko mogu biti i oni ljudi koji se bore sa nesanicom, koju kako kaže, često nedovoljno ozbiljno shvatamo.
"Dešava se da nam pacijenti kažu - pa ja već godinama svako veče uzimam bromazepam da zaspim. Ima ljudi koji su ekstremni u tome, zato je potrebno da se sa njima radi detoksikacija, kao i kod svih bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci", objašnjava Đorđević.
Kratkotrajni efekat anksiolitika pomogne ljudima da se privremeno umire, ali ukoliko se ovi lekovi piju svakog dana, nekoliko puta dnevno, uvode mnogo drugih komplikacija.
Može da dođe do oštećenja kognitivnih funkcija, što život onih koji ih koriste stavlja u opasnost.
"Ono što je jako važno da znamo jeste da se u svetu, mnogo više za anksiozne poremećaje prepisuju antidepresivi, nego anksiolitici, jer su antidepresivi značajno bolji lekovi u tom slučaju i u tom smislu na duge staze mogu zapravo da reše problem", objašnjava Đorđević.
Pad u potrošnji lekova za smirenje - kako da se ovaj trend nastavi?
Potrošnja lekova za smirenje se u 2022. godini smanjila za 6,5 odsto u odnosu na 2021. godinu "kada je izdato oko 5,5 miliona pakovanja ovih lekova", navode za Euronews Srbija iz RFZO-a.
Đorđević veliku potrošnju u 2021. godini povezuje sa "strahom koji je bio prisutan u vreme kada je pandemija za nas bila velika nepoznanica".
Kaže kako još jedan od razloga može biti i to što dolazi do destigmatizacije kada je u pitanju obraćanje stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja, da se o mentalnom zdravlju u Srbiji mnogo više priča i da je potrebno da se to nastavi.
"Potrebno je da se svaki čovek koji ima problem sa anksioznošću, depresivnošću i nesanicom, isključivo javi psihijatru, kako bi im uvek bio propisan odgovarajući lek", zaključuje Đorđević za Euronews Srbija.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
.jpg "Dvogodišnje dete poginulo u saobraćajnoj nesreći u Gornjem Milanovcu")
Dvogodišnje dete poginulo u saobraćajnoj nesreći u Gornjem Milanovcu
25.03.2025.•
0
Dvogodišnje dete je poginulo u saobraćajnoj nesreći u Gornjem Milanovcu.
.jpg "Završen Vučićev razgovor za evropskim zvaničnicima: Šta sve imaju da kažu o sastanku?")
Završen Vučićev razgovor za evropskim zvaničnicima: Šta sve imaju da kažu o sastanku?
25.03.2025.•
6
Najviši zvaničnici Evropske unije (EU), Ursula fon der Lajen i Antonio Košta, izjavili su da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji (EU).
Evropska komisija utvrdila listu projekata značajnih za EU: Nema "Jadra" - ali to ne znači ništa
25.03.2025.•
3
Evropska komisija je prvi put utvrdila listu 47 strateških projekata čiji je cilj podsticanje domaćih kapaciteta za strateške sirovine.
Vučić "preti" tužiocima i policajcima da će ih smeniti: Da li je institucija nadležna?
25.03.2025.•
10
Nakon protesta u Nišu 21. marta, u kome su nezadovoljni građani gađali jajima funkcionere i članove SNS-a kao i gradonačelnika Niša Dragoslava Pavlovića, privedeno je nekoliko studenata.
Beogradski studenti pozivaju građane: Zborove organizujte 28. marta, vid učestalog pritiska
25.03.2025.•
10
Studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu u blokadi pozvali su građane da u petak, 28. marta, organizuju zborove u svojim mestima u Srbiji.
Protest ispred policije u Čačku nakon hapšenja građana, iza zgrade i žandarmerija
25.03.2025.•
3
Građani su se okupili ispred policijske uprave u Čačku nakon hapšenja tri osobe zbog nereda koji su izbili pre dve noći.
Evropski sud za ljudska prava dao rok Srbiji: Do 31. marta odgovoriti o upotrebi soničnog oružja
25.03.2025.•
30
Evropski sud za ljudska prava dao je rok Srbiji do 31. marta da se izjasni o mogućoj upotrebi soničnog oružja na protestu u Beogradu 15. marta.
Uhapšeni zbog pranja novca i zloupotrebe položaja: Oštetili firmu za više od 2 miliona
25.03.2025.•
2
Dve osobe uhapšene su zbog sumnje da su izvršili krivična dela zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti u zaizvršilaštvu i pranje novca.
Požar u Kragujevcu: Zapalio se laptop koji je bio na šporetu
25.03.2025.•
0
Vatrogasci su uspešno ugasili požar u stanu u Kragujevcu, kada je iz zgrade spaseno pet osoba.
_interventna.jpg "Uhapšeno 15 predsednika mesnih zajednica u Brusu:")
Uhapšeno 15 predsednika mesnih zajednica u Brusu: "Muljanje" na tenderima i sa papirima
25.03.2025.•
6
Policija je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu uhapsila 15 predsednika mesnih zajednica opštine Brus zbog zloupotrebe službenog položaja.
Šta su pisali hrvatski mediji o opozvanoj ambasadorki Srbije?
25.03.2025.•
6
Ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Jelena Milić koja je danas iznenada i bez objašnjenja opozvana, poslednjih meseci je incidentima punila novinske stupce u Hrvatskoj.
.jpg "Devojka koja je kolima udarila studentkinju u Beogradu tereti se za pokušaj ubistva")
Devojka koja je kolima udarila studentkinju u Beogradu tereti se za pokušaj ubistva
25.03.2025.•
9
Protiv 26-godišnje M. S. koja je tokom januarskih studentskih protesta na Novom Beogradu automobilom udarila i teško povredila studentkinju, podignuta je optužnica za pokušaj ubistva.
.jpg "Uhapšen pomoćnik gradonačelnika Bora:")
Uhapšen pomoćnik gradonačelnika Bora: "Muljao" preko tendera za kontejnere
25.03.2025.•
5
V. V. (65) iz Bora uhapšen je zbog zloupotrebe službenog položaja.
Počinje inspekcijski nadzor na fakultetima u blokadi: "To je ozbiljan pritisak Ministarstva"
25.03.2025.•
45
Inspekcijski nadzor počinje danas na blokiranim fakultetima u Srbiji.
Prosvetari koji nisu dobili platu, a držali su nastavu sad mogu da se žale Ministarstvu
25.03.2025.•
2
Ministarstvo prosvete saopštilo je da će nastavnici koji su realizovali nastavu u februaru, a nisu primili platu, moći da pošalju prigovor ministarstvu.
.jpg "Tužilaštvo traži od MUP-a imena policajaca koji nisu reagovali na protestu u Obrenovcu")
Tužilaštvo traži od MUP-a imena policajaca koji nisu reagovali na protestu u Obrenovcu
25.03.2025.•
16
Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo je Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u vezi s događajem od 17. marta.
Dragan Šutanovac zvanično novi ambasador Srbije u SAD, Jelena Milić opozvana iz Hrvatske
25.03.2025.•
26
Ukazima predsednika Aleksandra Vučića, koji su danas objavljeni u Službenom glasniku, na dužnost izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Srbije u SAD postavljen je Dragan Šutanovac.
Pet najvećih sindikata u Srbiji podržalo studente
25.03.2025.•
5
Pet najvećih sindikata u Srbiji podržalo je studente i njihove zahteve.
"Svi do mosta jer je dosta": U sredu skup podrške prosvetarima kod Brankovog mosta
25.03.2025.•
4
Protest "Svi do mosta jer je dosta" održaće se u sredu, 26. marta kod Brankovog mosta u Beogradu.
.jpg "Dve osobe stradale su u požaru u Lazarevcu")
Dve osobe stradale su u požaru u Lazarevcu
25.03.2025.•
0
Dve osobe stradale su u požaru koji je, oko pola sata posle ponoći, izbio u stambenoj zgradi u Ulici Dušana Petrovića Šaneta u Lazarevcu.
Komentari 14
Josip
zgađen
Još jedna karakteristika zlatnog doba.
Zagrcnuti građanin
Ahahahahhaaha!
Bravo!!! Bojim se da danas retki znaju taj vic sa Lalom i zlatnom ribicom!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar