Medijalna zarada je u januaru bila oko 20.000 manja od prosečne, što znači da 50 odsto zaposlenih prima do 63.000 dinara, a druga polovina više od toga.
Predstavnici vlasti tvrde da, iako su poskupljenja sveprisutna, budući da je inflacija dostigla već 16 odsto u martu, a prošla godina je završena sa rastom cena od 15,1 odsto, ta poskupljenja anulira rast zarada, što znači da je životni standard ostao neugrožen.
"Rast plata i penzija veći je od inflacije, tako da i u teškim vremenima uspevamo da održimo standard građana", izjavila je premijerka Ana Brnabić.
Osim nje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da je država povećanjima plata uspela da anulira inflaciju, što mnoge evropske zemlje - nisu.
Suprotno tvrdnjama premijerke i predsednika, predstavnici privrede kažu za
Danas da iako je tačno da povećanje zarada postoji - ono u mnogim sektorima ipak nije iznivelisano sa inflacijom.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije objašnjava da realno povećanje u velikoj meri zavisi od delatnosti, i da mnogi privatnici nisu platama uspeli da isprate inflatorni rast. Takođe, da nije moguće generalizovano promatrati odnos inflacije i rasta plata.
"Vrednost inflacije mogu da prate oni koji mogu povećati cene rada, usluga ili proizvoda. Međutim, kod velikog broja privrednih subjekata to nije moguće, jer tržište ne prihvata povećanje cena, što prouzrokuje da kaskaju iza inflacije. Plate su porasle na mestima gde je država mogla da interveniše – u budžetskim ustanovama, u kojima su se zarade budžetskih korisnika približile inflaciji. Naknade plaćene iz budžeta uvećane su zdravstvenim radnicima, policiji itd. Međutim, za segmente na koje država nema uticaja, ne bi se moglo reći da plate prate inflaciju", napominje Atanacković.
On dodaje da se država ne meša u zarade, osim kada je u pitanju minimalac.
Takođe, Atanacković objašnjava da postoje sektori koji su na jačem udaru zbog postojećih poskupljenja, posebno jer pojedini zbog tržišnih uslova ne mogu povećati svoje cene iako su im ulazni troškovi porasli.
Sa njim je saglasan i koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić, koji za Danas ističe da disbalans inflacije, potražnje i primanja može dovesti čak i do otpuštanja radnika.
"Nažalost, u privatnom sektoru plate nisu jednake inflaciji, osim u nekim kompanijama koje su platežno sposobne da isprate inflatorni rast. Još uvek, de facto, imamo situaciju u kojoj je taj rast duplo manji nego stopa inflacije. Rasta jeste bilo, kada su firme bile uslovljene da ne bi izgubile radnike. Naime, to se dešavalo u intenzivnim granama privrede u kojima su zaposleni za pet ili 10 hiljada dinara razlike prelazili iz jedne firme u drugu", pojašnjava Rajić.
Kako tvrdi, procenjuje se da su se prošle godine povećanja zarada kretala u proseku između šest i osam odsto, dok je inflacija bila duplo veća.
"Treba imati u vidu da nadležni govore o prosečnoj, zvaničnoj inflaciji, te da su u mnogim privrednim granama stope inflacije vezane za nabavku sirovina i repromaterijala značajno veće nego prosek koji je država dobila. Stoga je veliko pitanje kolika je u kom sektoru realna inflacija, s obzirom da ima mnogo sektora gde su ulazne cene skočile i za 35 odsto", sugeriše koordinator Mreže za poslovnu podršku, dodajući da problem predstavlja to što ne postoji računica koliko ona iznosi posebno za privredu, u kojoj su kretanja plata i bila različita.
Govoreći o tome na čiji novčanik visoka inflacija naviše ostavlja posledice, Rajić kaže da je najveći udar na zaposlene koji se bave radno-intenzivnim ali i malo plaćenim poslovima.
"Najviše su poskupljenja osetili zaposleni u trgovini, posebno u unutrašnjosti zemlje gde su zarade niže. Zatim, deo zaposlenih u turizmu i ugostiteljstvu, ali i u različitim proizvodnim delatnostima kao što su tekstilna industrija i industrija nameštaja", tvrdi Rajić.
Rajić je mišljenja da Srbiji možda ponovo preti scenario otpuštanja radnika kao posledica inflatornog rasta.
"U mnogim firmama nije postojao prostor za podizanje zarada, dok je država već povećanjem minimalca uslovila firme, pa je u nekim sektorima bilo i otpuštanja radi smanjenja broja zaposlenih. Već u jednom delu privrede imamo stagflaciju, jer rastu imputi a realne potrebe za povećanom produktivnošću nema. A to će se u narednom periodu tek osećati. Uprkos tome što u pojedinim sektorima nemamo dovoljno radne snage, imaćemo apsurdnu situaciju da će neke firme morati da otpuste ljude zbog smanjenja obima proizvodnje", pesimističan je Rajić.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku upozorava i da se nalazimo u osetljivom trenutku, te da država nikako nije smela da dopusti ovaj nivo inflacije, već da je znatno ranije morala da izvrši "zatezanje".
.jpg "Švajcarci se usred Beograda slikali pokazujući dvoglavog orla: Jedan uhapšen, za drugim se traga")
.jpg "I Beograđani skupljaju krv za povređene u nesreći kod Železničke stanice u Novom Sadu")
Komentari 25
Miki
pera
sam je jednom rekao, potemkinova sela. zivimo bajku
Zemlja čudesa
Ove dve stvari načelno isključuju jedna drugu. Ako krenu masovna otpuštanja zbog inflacije smanjiće se kupovna moć stanovništva, što će obuzdavati poskupljenja. Nema kupaca - nema inflacije.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar