Spisak zemalja koji je dao glas "za" Kosovo u Savetu Evrope ili ostao uzdržan izazvao je reakciju zvaničnog Beograda, a Vučić je najavio "suštinske i dubinske promene" u spoljnoj politici.
Kakve će one tačno biti zasad nije najjasnije, ali analitičari ističu da će posebno biti zanimljivo pratiti odnos prema Ukrajini i zemljama regiona, te da će Srbija u svojoj diplomatiji verovatno nastaviti da "žonglira".
Zbog uzdržanosti Grčke tokom glasanja, premijerka Srbije Ana Brnabić odustala je od učestvovanja na Ekonomskom forumu u Delfima. To je ujedno i prvi korak koji je Beograd načinio nakon glasanja, ali je Vlada Srbije odlučila da se pristupi i izradi strateškog dokumenta u oblasti spoljne politike koji će na precizan način definisati odnose Srbije sa drugim zemljama.
"Ukoliko neko ne poštuje teritorijalni integritet Republike Srbije zašto bismo bili obavezni da poštujemo njihov", rekao je Vučić i zahvalio Španiji, Kipru, Gruziji, Mađarskoj i Azerbejdžanu, koje su glasale protiv.
Među 33 glasa "za", podsetimo, našlo se i pet iz regiona - Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Severna Makedonija i Albanija. Uzdržane su, pak, bile BiH, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina. Jermenija nije glasala.
Ovakav ishod glasanja je, kako navode sagovornici
Euronews Srbija, rezultat "izmenjenih okolnosti" nastalih nakon prihvatanja evropskog plana za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Iako, barem zasad, ne vide mogućnost epohalnih zaokreta na polju spoljne politike, jer bi to Srbiju uvuklo u sukob sa Zapadom, saglasni su da će između Beograda i nekih prestonica zavladati "osećaj nelagode".
Taj osećaj nelagode mogao bi pre svega da se odnosi na odnose Beograda i Kijeva, koji zapravo nisu na zavidnom nivou od početka ruske invazije. Kako je rekao Dačić, Ukrajina je u Savetu Evrope "neprijatno iznenadila". On je rekao da Srbija osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine u svim rezolucijama širom sveta, a kada je reč o našem teritorijalnom integritetu oni su uzdržani i dodao da će to uticati na naše dalje stavove.
Kako je rekao viši istraživač Beogradskog cetra za bezbednosu politiku Vuk Vuksanović, srpska spoljna politika se zasnivala na balansu između Rusije i Zapada, ali posle aneksije Krima može se primetiti da Srbija vodi prema Ukrajini politiku skrivanja, kretanja ispod radara kako bi bila što manje vidljiva.
Srbija i danas pokušava da igra igru kupovine vremena i balansiranja, smatra Vuksanović i dodaje da su se okolnosti promenile od kako je međunarodno i evropsko okruženje postalo mnogo smrtonosnije i opasnije s obzirom na rusku invaziju Ukrajine.
Govoreći o tome kako će glasanje u Savetu Evrope uticati na dalje odnose Srbije i Ukrajine, Vuksanović ističe da će osećaj neprijatnosti ostati, ali da ne vidi mogućnost da Beograd uradi nešto što bi bila neka vrsta "diplomatske odmazde".
"Mislim da će tu i dalje ostati taj osećaj nelagode ali teško da će se očekivati bilo kakav veći proboj, verujem da se može očekivati samo to tiho političko nezadovoljstvo. Generalno može samo da se desi to da će ukrajinska reputacija da stoji podjednako loše u srpskom javnom mnjenju, ali ne vidim da recimo Beograd može da uradi sada nešto kao bilo kakav vid diplomatske odmazde prema Kijevu jer šta može Beograd da uradi u ovom trenutku, ne može sigurno da prizna aneksiju Krima ili Donbasa, sa svojim kosovskim problemom, isto tako ne može sigurno da ide protiv Zapada po tom pitanju", rekao je Vuksanović za Euronews Srbija.
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić ocenjuje da se znalo da Kosovo ima dovoljnu većinu u Savetu Evrope, te da su zemlje poput Grčke i Ukrajine procenile da one ne mogu da promene ishod glasanja, ali da mogu iz sopstvenih interesa da stanu uz Zapad na način da barem budu uzdržane.
"Da li je zaista neko očekivao da Kijev u situaciji kada zavisi od Zapada i isporuka oružja bude protiv onoga što je predlagao Zapad, to je iluzorno. Međutim, mi već pretimo na neki način posredno Ukrajini, Ukrajinci ne poštuju naš suverenitet i teritorijalan integritet, pa se u nagoveštajima govori da bismo mogli to i mi da uradimo. Pre svega nigde nije osporen suverenitet i teritorijalni integritet, biti uzdržan nije isto kao i biti protiv i za. Nije slučajno da postoje u diplomatskoj praksi te tri kategorije glasanja. Sve to je izraz čini mi se velike ljutnje predsednika", rekao je Jakšić.
Prvi test za spoljnu politku Srbije mogao bi zapravo da bude već sredinom maja, na samitu Saveta Evrope u Rejkjaviku, što je zapravo sugerisao i sam Vučić.
"Ostaje nam da vidimo kako ćemo glasati za jedan opšti pravni akt u Rejkjaviku sredinom maja. Tada se očekuje se da se svih 46 jednoglasno izjasne o teritorijalnom integritetu Ukrajine i Moldavije. Pa ćemo da vidimo kakvu ćemo odluku da donesemo. Kod njih je problem jer odluka mora konsenzusom, kad nema konsezusa nema odluke, a taman su sve lepo pripremili. Da mi budemo jedini od 46 koji ćemo biti apsolutno protiv ne bi bilo lako i odveli bismo zemlju u ne laku poziciju, ali da ja ne prejudiciram, o tome ćemo još da razmisljamo i gledamo. Stavićemo im do znanja da se ne slažemo sa ovim što se desilo", rekao je Vučić.
Ovakve izjave su, međutim, za analitičara Dragomira Anđelkovića, namenjene samo unutrašnjoj javnosti i dodaje da se ne radi o nečemu što će Srbija stvarno uraditi.
"Ne radi se o nečemu što će Srbija stvarno uraditi, zar može bilo ko da zamisli da će Beograd već u maju kada se bude ponovo Savet Evrope izjašnjavao o tertorijalnom integritetu Ukrajine, da kaže mi ga ne podržavamo. Jasno je da Beograd neće odustati od svog stava, niti je dobro da odustane, niti ima hrabrosti da se sukobi sa Zapadom", rekao je on.
Glasanje u SE prva prepreka na putu boljih odnosa sa Podgoricom
A osim Ukrajine, srpskim zvaničnicima je prethodnih nekoliko dana tema bilo i glasanje susednih zemalja, pre svega Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
"Što se tiče BiH, da li je bilo nekad mog nastupa da nismo rekli teritorijalni integritet BiH. Sada kada neko to pita bićemo uzdržani. Pa što bismo bili za teritorijalni integritet BiH, a da oni glasaju uzdržano", istakao je Dačić za RTS i dodao da je Crna Gora "mogla makar da bude uzdržana".
Ovo glasanje bi, stoga, moglo da bude prva prepreka ka poboljašnju odnosa Beograda i Podgorice, koje je najavljeno nakon što je 2. aprila na predsedničkim izborima u toj zemlji pobedio jedan od lidera pokreta Evropa sad Jakov Milatović.
Crnogorski glas "za", inače, tema je političkih nesuglasica i u samoj zemlji. Potpredsednik Vlade Crne Gore i lider SNP Vladimir Joković izjavio je da se o pitanju da li Kosovo treba da bude primljeno u Savet Evrope nije odlučivalo na sednici Vlade Crne Gore. Skupštinski Odbor za međunarodne odnose i iseljenike, inače, usvojio je incijativu za održavanje kontrolnog saslušanja premijera Dritana Abazovića zbog ove odluke.
Tekst u celosti čitajte na portalu Euronews Srbija.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 19
Samo posmatram
Corona
Bankar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar