.jpg "Veliki broj ljudi i danas čeka u Institutu da donira krv povređenima u pucnjavi u školi")
Kako smo došli dotle da đak ponese pištolj u školu i puca u drugove i drugarice?
Povodom tragedije u beogradskoj OŠ "Vladislav Ribnikar", postavlja se pitanje zašto tinejdžeri imaju osećaj da mogu da ponesu pištolj u školu i pucaju na ljude.
U školi je ubijeno osmoro đaka i jedan radnik obezbeđenja i ranjeno šestoro učenika i nastavnica, a osumnjičen je učenik sedmog razreda.
Dečja psihološkinja Nikolina Milosavljević ocenila je za Danas da je to simptom agresivnog društva, ali da nemaju svi tinejdžeri ovakve motive, već da je u pitanju redak slučaj, koji se, nažalost, desio.
"Tinejdžeri generalno imaju osećaj grandioznosti, neku vrstu velike sigurnosti u sebe koja nema osnovu ali to je negde i razvojno uobičajno da oni povremeno imaju takav osećaj. Zbog razvoja kroz koji prolaze ta vrsta samopouzdanja opada pa se podiže, pa opada, međutim to je uopšteno. Ovo što se desilo u ovoj školi ne bih rekla da je nešto što se dešava uobičajno", navela je ona.
Psiholog Leo Ivanišević smatra da većina tinejdžera nema osećaj da mogu da ponesu pištolj u školu i pucaju u ljude, zato što znaju da je to pogrešno, zabranjeno, kažnjivo i nedopustivo. Pritom, ovako nešto, kako kaže, nije i ne treba da bude lako izvodljivo.
"Da bi se ovakav postupak sproveo u delo, dete treba da dođe do pištolja (ako pištolj nije napunjen treba ga napuniti). Budući da je držanje i nošenje oružija zakonom regulisano, jedini način da maloletnik dođe do pištolja je da ga ilegalno nabavi ili da ga ukrade od nekog od članova porodice. Zatim, treba uneti pištolj u školu i izbeći bezbednosne mere. Na kraju, koliko tinejdžera uopšte ume da koristi pištolj i da puca iz njega? Nije neobičan slučaj da dete ponese oružije u školu (uglavnom nož, bokser ili tako nešto) kako bi se pokazalo, zastrašilo druge učenike, dobilo validaciju vršnjaka, bilo prepoznato kao 'opasan momak'. Ovakvi slučajevi su takođe alarmantni, no tu oružje služi za pokazivanje, ne i za stvarnu upotrebu. Ako pogledamo ono što je zajedničko za počinioce školskih pucnjava, koje u Americi nisu nikakva retkost, videćemo da su počinioci vrlo dobro znali da je to što rade neprihvatljivo i zabranjeno, ali u tom trenutku ih prosto nije bilo briga ni za zakon, ni za društvene norme, ni za druge, ni za posledice", navodi Ivanišević.
Govoreći o tome šta su okidači u ovakvim situacijama, Milosavljević kaže da je to simptom nečega što postoji od davnih dana. Ona nije htela da komentariše konkretni slučaj, ali je uputila veliki apel svim stručnjacima koji se bave decom, državi i celom sistemu, rekavši da je u pitanju simptom nefunkcionalnosti društva, visokog nivoa agresivnosti društva koji se plasira i na medije.
"To je jedan simptom vrlo agresivnog društva, uticaj sa svih strana koji je doveo do toga. I način na koji se izveštava o ovakvim stvarima, takođe, može uticati na to da neko dete napravi ovakav korak. Ne znamo sve šta se dešava sa adolescentima, ali imamo puno samoubistava, dakle, to je jedan društveni problem koji se dešava. Jedan od simptoma koji se dešava je da jedno dete koje se oseća loše, iz raznoraznih razloga, napravi takav neki korak. Tako da, ja bih to gledala kao problem u društvu, ne u pojedincu", istakla je ona.
Svaki ovakav slučaj, kako objašnjava Ivanišević je jedinstven i nije zahvalno praviti "profil tipičnog počinioca", ali da postoje stvari koje su zajedničke počiniocima ovakvih dela.
"Prema studiji Kovalskog iz 2021 većina počinilaca se uglavnom oseća marginalizovano, odbačeno, nebitno, zapostavljeno i često su takođe žrtve porodičnog ili vršnjačkog nasilja. Više od polovine njih imaju istoriju problema sa mentalnim zdravljem (depresija, suicidalne ideje, bipolarni poremećaj, psihotične epizode). Važno je naglasiti da mentalni poremećaji nisu presudan faktor i da većina ljudi koji imaju neki mentalni poremećaj nije sklona činovima masovnog nasilja", ističe Ivanišević za Danas.
Dugoročno odbacivanje od strane porodice ili zajednice je, kako dodaje ovaj psiholog, ono što čini da se unutar pojedinca akumuliraju ogorčenost, mržnja i agresija. Na tu akumuliranu frustraciju, prema njegovim rečima, najčešće dolazi neki događaj koji će biti okidač za nasilje, a taj događaj može biti bilo šta što pojedinac može da protumači kao pretnju, uvredu ili odbacivanje.
Naglašava da nijedan od ovih pojedinačnih faktora ne mora sam za sebe da znači da postoji rizik za nasilje.
"Više ovih faktora koji deluju zajedno, u paketu sa okolnostima (neko je došao do pištolja, ume da ga koristi i uneo ga je u školu) je ono što može dovesti do tragedije", zaključuje.
Suzdržati se od pretpostavki
Iz Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu navode da razumeju ljudsku potrebu da se teški događaji brzo objasne, ali naglašavaju da u ovom trenutku nema dovoljno informacija o slučaju da bi psiholozi donosili zaključke o uzrocima događaja u školi.
Takođe dodaju da će iznošenje neutemeljenih pretpostavki o mogućim uzrocima neminovno dovesti do okrivljavanja i sukoba u javnom prostoru.
"Neposredno pogođenima će to pružiti suprotnu poruku od one koja im je potrebna. Danas, u fazi u kojoj se trenutno nalazimo, onima koji su pogođeni i koji su nekoga izgubili potrebno je da vide da je okruženje bezbedno i dobronamerno i da u njemu imaju vreme, prostor i dodatnu podršku u nošenju sa gubitkom i bolom", naglašavaju iz Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta.
Oni apeluju i na sve građane, bilo da su deo javnosti ili donose odluke u ime javnosti, da se suzdrže od deljenja pretpostavki o uzrocima ovog događaja, od širenja detalja, kao i neproverenih ili osetljivih informacija.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Saradnja studenata i opozicije: Da li je neophodna?
23.02.2025.•
0
Već tri meseca u gotovo svim mestima u Srbiji održavaju se protesti koje su pokrenuli studenti.
Poljoprivrednici koji vikend provode u opštinskoj zgradi: Ili ispunjenje zahteva, ili blokada Rače
23.02.2025.•
0
Grupa poljoprivrednika iz Rače provodi ovaj vikend u hodniku opštinske zgrade, u koju su ušli još u ponedeljak, tražeći smanjenje poreza na imovinu i ostavke opštinskih rukovodilaca.
Vučević o hapšenjima: Neko je juče bio na trotinetu, a danas vozi skup automobil - to iritira
23.02.2025.•
11
Predsednik Vlade Srbije u ostavci Miloš Vučević izjavio je da se očekuje još puno akcija u borbi protiv korupcije, ali se nada da će se tužilaštvo baviti i dešavanjima pre dolaska SNS na vlast.
Vučić se od početka 2025. javnosti obratio čak 59 puta - nekad i više puta u danu
23.02.2025.•
20
Za samo 48 dana ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić javnosti se putem medija obratio čak 59 puta.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja za nedeljni odmor
23.02.2025.•
12
Nedelja je, ali 021.rs dnevni kviz znanja je tu.
Mesec dana pritvora bivšoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski
23.02.2025.•
2
Sudija za prethodni postupak Višeg suda Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Nišu odredio je kasno sinoć pritvor do 30 dana bivšoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski.
Picula od danas u Srbiji
23.02.2025.•
11
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula boraviće od danas, 23. do srede, 26. februara u Beogradu.
.jpg "Probne dozvole se ukidaju, vozila se oduzimaju trajno, a biciklisti će moći da voze u kontrasmeru")
Probne dozvole se ukidaju, vozila se oduzimaju trajno, a biciklisti će moći da voze u kontrasmeru
23.02.2025.•
41
Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Zlatko Belencan izjavio je da je u toku izrada Nacrta predloga novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji bi trebalo da donese brojne promene
Da li biste glasali za studente kada bi bili opcija na izborima?
23.02.2025.•
65
Ukoliko bi studenti postali politička organizacija, procenti podrške bi se značajno smanjili.
"Najveća i neviđena do sada borba protiv korupcije": Vučićev sedativ za smirenje pobunjenog naroda
23.02.2025.•
17
Vlast u Srbiji reaguje na proteste tako što ponovo pokreće borbu protiv korupcije, "najveću i neviđenu do sada".
U Srbiji 240.000 najstarijih prima penziju iz inostranstva
23.02.2025.•
0
U Srbiji 239.000 penzionera, od ukupno 1,6 miliona, dobija penzioni ček u devizama.
Redovno zasedanje Skupštine Srbije 3. marta: O Zakonu o visokom obrazovanju, kreditima za mlade...
23.02.2025.•
1
Potpredsednica Narodne skupštine Snežana Paunović izjavila je da redovno zasedanje parlamenta počinje 3. marta.
Nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu: Više desetina objekata u Srbiji proglašeno nebezbednim
23.02.2025.•
15
Posle nesreće u Novom Sadu određen broj lokalnih samouprava počeo je da proverava bezbednost objekata za koje su zaduženi.
VIDEO Prvi protest podrške studentima održan u Zaječaru: "Biće bune dok se zahtevi ne ispune"
22.02.2025.•
4
Prvi protest Istočne Srbije održan je u Zaječaru a okupljeni građani su nosili transparent na kojem je pisalo "biće bune dok se zahtevi ne ispune".
Sotirovski se branila ćutanjem, predložen pritvor za nju i druge osumnjičene
22.02.2025.•
2
Bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski branila se ćutanjem tokom saslušanja pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije VJT, nakon čega joj je tužilaštvo predložilo pritvor.
SSP: Naprednjaci u Obrenovcu spremaju proslavu, očekuju da će Grčić biti pušten iz pritvora
22.02.2025.•
5
Stranka slobode i pravde saopštila je da se članovi vladajuće Srpske napredne stranke u Obrenovcu "spremaju za proslavu" jer očekuju da predsednik te opštine Milorad Grčić bude pušten iz pritvora.
Vučević, u ostavci: "Sve smo spremni da uradimo za jedinstvo i našu decu"
22.02.2025.•
106
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, koji je 28. januara podneo ostavku na mesto premijera, ocenio je da "u Srbiji i danas postoje neki koji hoće da budu Vojvođaneri".
Lokalne sredine kao generator promena: Bez straha od "kabadahija", fokus na podršci studentima
22.02.2025.•
13
Sve veći broj manjih gradova, mesta, varošica i sela u Srbiji pridružilo se protestima podrške studentima gde se ljudi okupljaju u želji da, kako kažu, doprinesu promeni.
Studentski edikt 1. marta u Nišu: 18 sati protesta kao pozivni broj za bolju budućnost
22.02.2025.•
3
Neformalna grupa studenata niškog Univerziteta najavila je da će 1. marta na Trgu kralja Milana biti održan veliki protest studenata pod nazivom "Studentski edikt" koji će trajati 18 sati.
Isključeno grejanje u opštinskoj zgradu u Rači, poljoprivrednici u protestu odlučni u zahtevima
22.02.2025.•
6
Grupa poljoprivrednika iz Rače protestuje u hodniku opštinske zgrade bez grejanja, zahtevajući da se smanji porez na imovinu i da opštinski rukovodioci podnesu ostavke.
Advokat Lakić o slučaju studenta u CG: Tužna je činjenica da službe Crne Gore služe kao pomoć Vučiću
22.02.2025.•
6
Advokat Nikola Lakić izjavio je da je prilikom hapšenja studenta Luke Stojakovića u Crnoj Gori "sasvim izvesno bilo političke zloupotrebe".
Komentari 27
Jakov Popovic
milenko
Nisu hteli partizane, hteli su četnike.Mrska im je bila "komunistička" JNA, stvorili su zato Arkane, Bokane, "kapetane Dragane", "Srpske garde", "Tigrove", "Škorpione", "Bele orlove" i "Crvene beretke.Umesto "Nevena", "Vage za tačno merenje", "Muzičkog tobogana" i "Hita meseca", sada imaju "Zadrugu", "Parove", "Zvezde Granda" i "Ćirilicu".Umesto Branka Ćopića, Jove Zmaja i Milutina Milankovića, imaju Dejana Lučića, Acu Lukasa i Željka Mitrovića.
Etiopija, Gana i Sudan lansiraju satelite, oni grade crkve, krstače i jarbole.
Jedina
Možda je dečak jednostavno takav rođen, možda je vršnajčko nasilje pa je ubio njih umesto kao jadni mali Aleksa što je sebe ubio.
Da treba menjati stanje, treba. Najkrivlji su oni koji sve rade nepotizmom, kumstvom i slično. Oni upropaštavaju društvo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar