Vučić se pita kako će o njemu pisati udžbenici, istoričari kažu - potrebna značajna distanca

Autor: Danas

Info

30.05.2023.

07:53 > 09:24

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u Hit tvitu da "živi za to da vidi šta će da piše u udžbenicima za 10, 15, 20 godina" o njemu, što stručnjaci tumače kao redovnu opsednutost autoritaraca.

Vučić se pita kako će o njemu pisati udžbenici, istoričari kažu - potrebna značajna distanca

Foto: 021.rs

Vučić je, čini se, ubeđen da će u udžbenicima biti predstavljen kao čovek koji je "sa svojim prijateljima iz stranke koju vodi učestvovao u podizanju Srbije kakvo nije viđeno prethodnih 70, 80 godina", piše Danas.

"Opsednutost vladara istorijom nije retka, posebno su tome skloni autoritarci. Neretko se na istoriju, dakle, na prošlost pozivaju oni vladari koji nisu u stanju da pruže smislene i kreativne odgovorore po pitanju budućnosti. Naravno, da bi Vučić ušao u istoriju, potrebna je određena distanca. I vremenska i mentalna, dakle da se jedan istorijski proces okonča i da sami istoričari imaju emotivni otklon. Ipak, narativ o distanci je često i beg istoričara od tema koje im se čine subverzivnim ili opasnim", kaže za Danas Milivoj Bešlin, istoričar i viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

Bešlin dodaje da su udžbenici u metodološkom smislu konzervativno štivo, te da u njih ne mogu da ulaze nova ili posebno originalna tumačenja istorije, već se tamo pišu samo one stvari koje su nesporne i već potvrđene u nauci.

"Dakle, redosled ide tako da će najpre istorijska nauka jednog dana morati istraživanjima, uvidom u arhivsku građu, medije, dokumente, da kreira interpretativni okvir o Vučiću i njegovom dobu i nakon toga će, ako istoriografija bude u većoj meri usaglašena, pisci udžbenika moći da neke osnovne zaključke te intepretacije unesu u udžbenike. Naravno, to je u teoriji. Kod nas je taj redosled u velikoj meri pomeren, pa se ne bih čudio ako bi Vučić već sada izvršio pritisak da se njegovo viđenje samog sebe i svoje vladavine ubaci u udžbenike", komentariše Bešlin.

Za njega je, kaže, neverovatno da Vučić već sada pokazuje jasne namere da sam kreira sliku o sebi u istoriji, pa i u udžbenicima istorije.

"To je odlika autoritaraca. Ali odmah da kažem, ako bi on to i učinio, to će biti sasvim privremeno. Ne sumnjam da će se naći pojedini lojalisti i među istoričarima koji će mu snishodljivo ponuditi svoje usluge. Ali to će biti kratkog veka. Dobra vest je da sliku o Vučiću i njegovoj vlasti, neće kreirati Vučić. U to budite sigurni. A kakva će ona biti, sa sigurnošću mogu reći – veoma različita, moguće i sasvim suprostavljena onoj slici koju danas kreira njegova manipulativna propaganda. Ako bih mogao da predviđam, mislim da istorija neće biti posebno naklonjena aktuelnom autoritarnom vladaru Srbije", smatra Bešlin.

Istoričar Bojan Dimitrijević kaže da kod nas generalno postoji želja da se o istoriji govori bez istorijske distance, ali napominje da trenutno nije moguće suditi o istorijskoj ulozi Aleksandra Vučića iz prostog razloga što društveni procesi u kojima učestvuje još nisu okončani.

"Biće potrebno da prođe više decenija pre nego što će nauka moći objektivno da sagleda njegovu ulogu. Preduslov za taj korak je da se okončaju svi aktuelni društveni procesi, ali i da istraživačima postanu dostupna dokumenta iz arhiva", navodi Dimitrijević.

Njegovo uverenje deli i Aleksandar Todosijević, autor više aktuelnih udžbenika istorije za osnovnu školu, koji kaže da je piscima udžbenika jako nezahvalno da opisuju ulogu ličnosti iz savremene istorije i efekte njihove vladavine bez vremenske distance.

Da bi se Vučićevo ime našlo u udžbenicima moralo bi da prođe 10, 20 ili 30 godina, a da li će se o njemu pisati dobro ili loše, to niko ne zna, navodi on. On dodaje da se u postojećim udžbenicima pojavljuju imena političara i državnika koji su u trenutku kada su te knjige pisane bili na vlasti, poput Angele Merkel i Vladimira Putina, ali su oni predstavljeni samo kroz informaciju da su to što jesu.

Lekcije u aktuelnim udžbenicima za osnovnu i srednju školu "pokrivaju" vremenski period do 2006. godine, a kada je reč o imenima sa savremene političke scene Srbije, poslednji koji se pominju su Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić, kao personifikacija demokratskih promena koje su se desile 2000. godine, a Đinđić i kao premijer na koga je izvršen atentat.

Da bi se Vučić pojavio u udžbenicima potrebno je najpre da se završi period njegove vladavine i da potom autori programa istorije procene da je važno da đaci uče o tome, pojašnjava sagovornik Danasa upućen u izradu školskih programa.

Teme

ISTORIJA aleksandar vučić

Komentari 56

Hronološki

Liman

02.06.2023 • 10:08

Svasta

Pa zna sd kako cd o njemu pisati udzbenici
Kao o predsedniku koje je osudjen zbog svih krsenja ustava
I kao o izdajniku koji je prodao kosovo samo da bi ostao na vladti
Botovi lupajte minuse slobodno ali i vi znate da je to istina
Zivi bili pa videli
Ciga

02.06.2023 • 07:59

Sviranje Q...

Lično bih voleo da već od Septembra uđe u udžbenike "bio je" nastavak je manje bitan.
Ćira

31.05.2023 • 10:54

Vužići u udženicima

Dovoljno je da pišu Istinu i da se i on nađe na svom zaslužnom mestu u Istoriji Srbije.
A, to da li će mu se ono i svideti, o tome je trebalo da razmišlja na vreme.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.