Socijalno-ekonomski savet (SES) prihvatio je zajedničku inicijativu Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije da se započnu pregovori za utvrđivanje nove cene rada, ali se javila zabuna da li se to odnosi na korigovanje postojećeg minimalca koji bi važio do kraja 2023. ili da se ranije govori o formiranju novih predikcija za 2024. godinu.
Naime, sindikati zahtevaju da se minimalna cena rada sa 40.000 poveća od 1. jula ove godine na nešto više od 50.000 dinara. Ministarstvo ipak smatra da za to sada nema prostora.
Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, objašnjava za
Danas da su, zbog neusaglašavanja svih strana, pregovori prekinuti, i uz predate zahteve, vraćeni Savetu na razmatranje.
"Igramo se gluvih telefona. Sindikat traži vanredno povećanje minimalne zarade za 2023, od jula meseca do kraja godine, uz usklađivanje sa minimalnom potrošačkom korpom. U sredu smo ispostavili zahtev da minimalac bude 50.683 dinara, i da važi od prvog jula do kraja tekuće godine, a da se u avgustu vode pregovori za 2024. Nakon ispostavljanja zahteva, sastanak je prekinut. Ipak, pregovarači iz Ministarstva finansija kažu da nemaju mandat da sada pregovaraju oko toga, već za 2024. S tim u vezi, dalje nemamo o čemu da pregovaramo, ako ostaju pri stavu koji sada imaju", napominje Mihajlović.
Sagovornik beogradskog lista mišljenja je da je prerano u maju definisati dugoročne planove, te da će sindikati sačekati ponovno zasedanje Socijalno-ekonomskog saveta, kako bi se jasno definisalo oko čega se tačno pregovori vode.
"Ako ne budu hteli da razgovaramo o povećanju za tekuću godinu, onda, po svom običaju, neka odrede sami cenu rada, kao što su radili i prethodnih godina. Čak i poslodavci smatraju da ima prostora za povećanje minimalne zarade u ovoj godini. Prošle godine kada smo pregovarali, Vlada je rekla da je ona samo medijator između radnika i poslodavaca, te da, ako tu postoji dogovor, oni su spremni da podignu minimalac. Sada, kada su poslodavci popustili, nadležni ne žele to da odobre, tako da uvek imamo nekoga ko ne dozvoljava", kaže Mihajlović.
Mihajlović predočava da im je država sugerisala da bi povećanje minimalca iziskivalo rast socijalnih davanja, te da zbog toga predstavlja veliki trošak.
I Zoran Ristić iz UGS Nezavisnost kaže da za sada ne postoji dovoljno elemenata na osnovu kojih bi se razgovaralo o zaradi za narednu godinu, uz pojašnjenje da je do zabune došlo jer su pregovarački timovi imali različite informacije oko kog perioda se pregovori vode. Kako tvrdi, sindikati su smatrali da se pregovori vode za ovu, a Ministarstvo i Unija poslodavaca za sledeću godinu.
"Zakon o radu je precizirao da se minimalna zarada za narednu godinu ugovara do 15. septembra tekuće, pa s tim u vezi, ako nema uslova za povećanje zarade u ovoj godini, ne treba ni pregovarati u ovom trenutku o narednoj, već tek krajem avgusta", napominje Ristić.
Dodaje da sindikati očekuju da će Socijalno-ekonomski savet ubrzo razjasniti situaciju, i da će uvažiti argumente sindikata da razgovore treba voditi o tekućoj godini.
Komentari 9
Sonja
Ekonomija
Mina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar