
My name is Jovica Stanišić: Zločini jedne službe
Bivši šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić osuđen je danas u sudu u Hagu na 15 godina zatvora.

Foto: FoNet/AP
Međunarodni rezidualni mehanizam sa sedištem u Hagu izrekao je pravosnažne presude od po 15 godina zatvora nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Oni su optuženi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, a ovo je najduži sudski proces u istoriji ovog suda. Trajao je pune dve decenije.
Ko je Jovica Stanišić?
Stanišić je rođen 1950. godine u Ratkovu, u opštini Odžaci. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1974. godine.
"Njegove kolege sa fakulteta pamte ga kao sasvim prosečnog studenta koji se mahom držao po strani (mada je tu i tamo svirao bas gitaru). Izgleda da je već u to vreme imao na umu posao u Službi u koju je primljen odmah nakon studija", prenosi Vreme.
Već 1975. zaposlio se u Službi državne bezbednosti (DB) Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, piše Istinomer.
"U prvo vreme, Stanišić je radio kao operativac beogradskog Centra DB-a, po kontraobaveštajnoj liniji. Navodno se već na samom početku karijere istakao prilikom obrade čuvenog teroriste Iliča Sančeza Karlosa koji je 1975. uhapšen u beogradskom hotelu Metropol, ali je verovatnije da je Stanišićeva uloga u toj aferi, nakon koje je Karlosu odlukom sa najvišeg mesta omogućeno da bezbedno napusti Jugoslaviju, bila relativno mala", navodi Vreme.
Najpre je radio kao operativac, a zatim i kao kontraobaveštajac za sektor Istok.
Kako piše Vreme, kao stručnjak za KGB u beogradskoj upravi SDB-a, prelazi u odeljenje analitike, da bi se kasnije pojavio kao operativac kontraobaveštajnog sektora Zapad SDB-a Srbije. Avanzovanje nastavlja dolaskom na funkciju pomoćnika načelnika za Sektor kontraobaveštajne delatnosti, pa na mesto pomoćnika šefa Službe - najpre Dragana Mitrovića, a potom Zorana Janaćkovića. Još uvek nije tačno utvrđeno šta je konkretno uradio tokom tih godina uspona, ali mu se u zasluge ubraja i posredovanje u oslobađanju Željka Ražnatovića Arkana i Zorana Stevanovića uhapšenih 1990. u Dvoru na Uni u Hrvatskoj.
Mediji su isticali da je ključni momenat u njegovoj karijeri bila priprema Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, koja je održana 23. i 24. septembra 1987. godine.
"Mnogo važniju ulogu, koja je definitivno odredila njegovu buduću karijeru, Stanišić je odigrao tokom priprema za Osmu sednicu i dovođenja Slobodana Miloševića na vlast. Stanišićev tadašnji šef, načelnik DB-a Dragan Mitrović, bio je među prvim žrtvama čistke koja je usledila, a njegov naslednik Zoran Janaćković zadržao se na tom mestu kratko vreme, toliko da Stanišiću zagreje stolicu. Janaćkovićevim premeštanjem na čelo Službe za istraživanje i dokumentaciju (SID), obaveštajne agencije pri Ministarstvu za inostrane poslove Stanišiću je omogućeno da posle petnaest godina rada dođe na čelo Službe", piše Vreme.
Zvanično je na mesto načelnika došao 31. decembra 1991, "mada je najpre kao pomoćnik, a zatim zamenik šefa RDB-a, faktički rukovodio Službom mnogo pre toga".
Konačno, 1991. godine, Stanišić postaje načelnik SDB-a Srbije koji u to vreme menja naziv i postaje Resor državne bezbednosti MUP-a. Ovom postavljenju neposredno je prethodila uspešna organizacija vidovdanskog kosovskog mitinga 1989: priča se da je Stanišić tada osujetio planove nekih čelnika JNA koji su pokušavali da Miloševiću otežaju poziciju, ali i da su njegovi operativci sprečili navodno planirani atentat na budućeg vođu svih Srba.
Prema pisanju Vremena, "nesumnjivo je njegovo učešće u de fakto preuzimanju saveznog ministarstva policije od strane MUP-a Srbije".
Važio je za "najobaveštenijeg čoveka u Srbiji i osobu u koju je Slobodan Milošević imao najviše poverenja".
Javnost ga je upoznala tek 1995. kada je kao specijalni izaslanik Miloševića posredovao u oslobađanju francuskih pilota koje je zarobila Karadžićeva vojska.
"Što se tiče konkretne aktivnosti na terenu, tj. u BiH i bivšoj Krajini, Jovica Stanišić je tokom svih ratnih godina slovio kao siva eminencija, čoveka iz senke bez koga se ništa ne može obaviti. Iz te senke Stanišić izlazi u leto 1995. i to pravo pred kamere, već legendarnom džejmsbondovskom rečenicom ‘My name is Jovica Stanišić’, izgovorenom pred stranim pregovaračima. Naime, u trenutku kada su se bosanski Srbi oteli kontroli Beograda i za bandere vezali 121 vojnika UNPROFOR-a, Stanišić putuje na Pale, u svojstvu specijalnog Miloševićevog izaslanika pregovara s Karadžićem i uspešno završava svoju misiju. Dotadašnje bliske veze šefa srpskog DB-a s Karadžićem i inim srpskim vođama u Bosni možda najbolje ilustruje komentar jednog od prisutnih Srba: ‘Jovici to nismo mogli odbiti’. Diplomatsku (?) aktivnost Stanišić nastavlja kao član jugoslovenske delegacije na mirovnim pregovorima u Dejtonu 1995, posle čega više nije bilo nikakve sumnje da je reč o čoveku od najvećeg poverenja. Nije poznato šta je tačno radio Stanišić u Dejtonu, ali je za pretpostaviti da je bio u mogućnosti da na licu mesta iskuša svoje poznanstvo s američkim obaveštajcima – čemu u prilog ide činjenica da je bar jednom boravio u sedištu CIA", navodi Vreme.
Kada je na novembarskim izborima 1996. SPS izgubio lokalnu vlast, Mira Marković je, prenosi Vreme, zahtevala poništavanje izbornih rezultata i oštre mere prema opoziciji, dok je Stanišić savetovao Miloševiću nastavak oprobane politike "meke ruke".
"Milošević je poslušao suprugu, nakon čega su usledili tromesečni protesti pred kojima je na kraju morao da ustukne; Stanišić je bio dovoljno ozlojeđen da svoje neslaganje sa šefom izrazi ne samo u kuloarima, nego i u izjavi koju je preko svog pomoćnika Dragićevića dostavio američkom ‘Tajmu’. ‘Služba je odana pre svega državi, a ne pojedincu, ma ko to bio’, poručio je. ‘Mi se protivimo prekomernoj upotrebi sile i zalažemo za rešenje krize mirnim sredstvima’. Iako se ispostavilo da je bio u pravu, pukotina između Stanišića i Miloševića je bila stvorena, a Mira Marković i jurišnici iz JUL-a svojski su se usredsredili da je što više prošire", piše Vreme.
Bio je, kako se ističe, u kontaktu sa različitim ljudima iz političkog i javnog života.
Sa pozicije načelnika RDB-a smenjen je u oktobru 1998. godine.
Stanišićevo suprotstavljanje imenovanju Vlajka Stojiljkovića (koji je važio za JUL-ovskog čoveka) na mesto ministra unutrašnjih poslova i javno saopštena zabrinutost JUL-a što ‘ni posle godinu dana naši organi bezbednosti nisu uspeli da rasvetle ubistvo Zorana Todorovića’ jasno su ukazivali da se oko Službe i u vezi s njom događa nešto čudno. Sve nedoumice zvanično su razrešene 27. oktobra 1998. kada je predsednik Srbije Milan Milutinović obznanio da se sad već bivšem šefu RDB-a ‘zahvaljuje na radu i saradnji’.
Posle 5. oktobra Stanišić je postao počasni član Socijaldemokratske partije, na čijem čelu je bio Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ.
U martu 2003. uhapšen je u policijskoj operaciji "Sablja", organizovanoj posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Haškom sudu izručen je 11. juna 2003. godine.
U jedinoj izjavi medijima datoj od kada je (u oktobru 1998) smenjen sa mesta šefa tajne policije Srbije, Jovica Stanišić je novinaru NIN-a (krajem juna prošle 2002. godine) kratko saopštio: ‘Neću da svedočim u Hagu. Ako me optuže, predaću se, otići ću u Hag i dokazati svoju nevinost’.
Mediji su isticali da su Stanišić i njegova "desna ruka" Franko Simatović Frenki prvi među optuženima za koje bi se moglo reći "da o ratnim zbivanjima znaju neuporedivo više od samog Slobodana Miloševića".
Zbog narušenog zdravlja, Stanišić je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu.
Posle prvog suđenja Haški tribunal je Stanišića i Simatovića, u maju 2013, oslobodio krivice.
U oktobru 2019. Stanišića je pred haškim sudom bivši britanski ambasador u Srbiji ser Ajvor Roberts i to kao svedok odbrane, označio "tajnim agentom CIA", prenosi N1. Potom, u aprilu 2021, Stanišićev branilac Vejn Džordaš izjavio je pred sudom da je Stanišić 1991. stupio u kontakt sa američkom Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA), a 1993. je CIA "vodio" do masovnih grobnica u Bosni.
Međunarodni mehanizam za krivične sudove proglasio je 30. juna 2021. Stanišića i Simatovića krivim za zločine tokom ratova u Hrvatskoj i BiH i osudio ih na po 12 godina zatvora.
To je druga prvostepena presuda, jer je prva, kojom su bili oslobođeni svih optužbi, bila ukinuta po žalbi tužioca. Oni se terete za udruženi zločinački poduhvat na čelu sa Slobodanom Miloševićem, kroz osnivanje i podršku Crvenim beretkama, Škorpionima i Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, jedinicama koje su delovale na području Hrvatske i BiH. Tužilaštvo je tvrdilo da je uspelo da dokaže njihovu krivicu, dok je odbrana tražila ponovnu oslobađajuću presudu.
Danas je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove izrekao Stanišiću i Simatoviću pravosnažne presude od po 15 godina.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Suprug povređene dekanke: Natalija ostaje u Urgentnom, napad ima Vučićev potpis
30.03.2025.•
0
Suprug dekanke Filozofskog fakulteta u Nišu Natalije Jovanović koja je danas ranjena nožem uoči protesta u tom gradu, kaže da će njegova supruga biti zadržana do daljeg u Urgentnom centru.
Advokat Terzić: Napad na dekanku u Nišu direktna posledica medijske kampanje vlasti
30.03.2025.•
0
Napad na dekanku Filozofskog fakulteta Nataliju Jovanović rezultat je medijske kampanje ove vlasti, napisao je na X advokat Vladimir Terzić, reagujući na ranjavanje Jovanović danas u Nišu.
Dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu ranjena nožem pred protestni skup
30.03.2025.•
0
Dekanka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu Natalija Jovanović ranjena je danas nožem tokom okupljanja studenata i ostalih građana uoči protesta, koji je zakazan za podne u tom gradu.
Pronađeno pet osoba koje su se izgubile na području Žagubice
30.03.2025.•
0
Pet osoba, koje su pre tri dana nestale na području Žagubice, pronašli su lovočuvari u kolibi na Beljanici.
Član odbora za osnivanje Vučićevog pokreta: Pre ili kasnije izlazimo na izbore
30.03.2025.•
5
Član Odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu Boris Bratina izjavio je da je dobro što je pokret šira forma nego politička partija ali veruje da će pokret, pre ili kasnije, izaći na izbore.
Lečenje o trošku države i kod privatnika: Dugo najavljivano, a i dalje samo misaona imenica
30.03.2025.•
9
Da je sve bilo kao što je obećano, građani Srbije sa overenom zdravstvenom knjižicom, odnosno o trošku RFZO, uveliko bi mogli da biraju da li će se lečiti u državnoj ili privatnoj ustanovi.
Kako biste izbegli izvršitelja: Sad imate dodatna dva meseca da sami prodate stan
30.03.2025.•
2
Banke u Srbiji će ubuduće biti u obavezi da korisnicima koji imaju problem u otplati kredita, pre svega stambenih, ponude olakšice.
Rektor Đokić: Univerzitet nije ispostava vlasti
30.03.2025.•
2
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić poručio je da je "bilo i biće izazova koji se pred univerzitet postavljaju, kao što je bilo i biće pokušaja vlasti da univerzitet svedu na svoju ispostavu".
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - na znanje i nagađanje
30.03.2025.•
6
Dnevni kviz znanja 021.rs je tu i nedeljom.
Vulin: Blokade će se završiti u narednih mesec dana
30.03.2025.•
27
Potpredsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Aleksandar Vulin izjavio je da će se blokade završiti "na jedini mogući način - institucionalno i ustavno".
Muslimani slave Ramazanski bajram
30.03.2025.•
0
Muslimani širom sveta danas počinju proslavu Ramazanskog bajrama, jednog od najvećih praznika za islamske vernike.
"Sloboda vlada čaršijom": Veliki protest studenata 12. aprila u Novom Pazaru
30.03.2025.•
0
Plenum studenata Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) na zasedanju je jednoglasno usvojio predlog da se 12. aprila održi veliki protest pod nazivom "Sloboda vlada čaršijom".
Niški Slobodni univerzitet pozvao članove akademske zajednice na bojkot svih državnih tela
30.03.2025.•
2
Inicijativa Slobodni univerzitet u Nišu pozvala je članove akademske zajednice na bojkot svih državnih tela kao odgovor na izmenu Uredbe Vlade Srbije o normativima uslova rada univerziteta i fakulteta
Šta će se dešavati na "svenarodnom saboru" u Beogradu: "Mnogo veći ćaci-vašar"
30.03.2025.•
47
Samo uzak krug ljudi, blizak Aleksandru Vučiću, zna detalje oko organizovanja svenarodnog sabora koji bi trebalo da se održi od 11. do 13. aprila oko Skupštine Srbije.
Da li treba uskladiti julijanski i gregorijanski kalendar: Svaki deseti građanin protiv - iz inata
30.03.2025.•
17
Uskrs ove godine pada na isti dan i po julijanskom i po gregorijanskom kalendaru.
Počelo letnje računanje vremena: Satovi pomereni sat vremena unapred
30.03.2025.•
1
Počelo je letnje računanje vremena.
Igra duha i intelekta: Ovako je nastao transparent "Mašinci protiv mašinerije"
29.03.2025.•
1
"Prvi vesnik protesta" postao je sada već legendarni transparent studenata Mašinskog fakulteta "Mašinci protiv mašinerije", prisutan na gotovo svim studentskim protestima i blokadama.
Ministarstvo spoljnih poslova: Najstrože kazniti napadače na novosadske učenike u Sarajevu
29.03.2025.•
2
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije osudilo je napad na grupu srednjoškolaca iz Novog Sada koji borave u Sarajevu u programu razmene učenika i očekuje da svi "napadači budu najstrože kažnjeni".
Reka oštetila pristupni put u Kladovu, zbog padavina se sastao Štab za vanredne situacije
29.03.2025.•
0
Zbog povećane količine padavina na teritoriji opštine Kladovo održan je vanredni sastanak Štaba za vanredne situacije opštine Kladovo.
Ko je novi ambasador SAD u Srbiji: Advokat, nosilac crnog pojasa u karateu, veteran Nacionalne garde
29.03.2025.•
13
Mark Brnović, novi ambasador SAD u Srbiji je republikanac doktorand političkih nauka, advokat i tužilac, nosilac crnog pojasa u karateu i zaljubljenik u Herceg Novi, Kotor i Budvu.
Ministar kulture u ostavci Nikola Selaković krivi studente što je izdavačima smanjen budžet
29.03.2025.•
20
Ministar kulture u ostavci Nikola Selaković izjavio je da Izdavači ne bi bojkotovali Konkurs za otkup knjiga da studenti nisi imali četvrti zahtev.
Komentari 12
Fića
Planina Vlasti
Jokso
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar