Kum nije dugme: Vučić i Šešelj - neraskidiva veza

Prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića na slavlju osuđenog ratnog zločinca i političkog oca Vojislava Šešelja izazvalo je lavinu komentara.
Kum nije dugme: Vučić i Šešelj - neraskidiva veza
Foto: Youtube (Vojvodavaske, Screenshot)

Vučić je istog dana za televiziju Hepi izjavio da je bio na proslavi povodom venčanja Šešeljevog sina iako, kako je naveo, vode "različitu politiku", prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Šta se pevalo na Šešeljevom slavlju?
 
Govoreći o pesmi koja veliča nekadašnjeg četničkog vojvodu Pavla Đurišića, a koja prati snimak slavlja, Vučić je za televiziju Hepi rekao da "nije muzički urednik da bira muziku".
Dan kasnije, na istoj televiziji gostovao je i domaćin proslave.
 
"Ja sam prvi naručivao četničke pesme, a onda su i neki drugi. Vučić nije naručio nijednu pesmu", rekao je Šešelj 13. juna.
 
Na snimak druženja Vučića i Šešelja uz četničke pesme reagovali su mediji u regionu, ali i ministar branitelja Hrvatske Tomo Medved.
 
On je naveo da bi Vučić trebalo da se "posveti stanju u Srbiji i pitanjima koja se tiču Srbije".
 
Direktor nevladinog Fonda za humanitarno pravo i nekadašnji portparol Haškog tribunala Nenad Golčevski podvlači da Vučić obavlja najvišu državnu funkciju i da se njegovo prisustvo na slavlju osuđenog ratnog zločinca ne može posmatrati kao privatni čin.
 
"Osoba koja obavlja takvu funkciju nema pravo da u privatnom svojstvu radi stvari koje ugrožavaju integritet i kredibilitet funkcije koju obavlja", rekao je Golčevski za Radio Slobodna Evropa (RSE).
 
Za šta je Šešelj osuđen?
 
Šešelj je osuđen na kaznu od deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata u selu Hrtkovci u Vojvodini 1992. godine.
 
U pritvoru u Ševeningenu bio je od 2003, a pušten je novembra 2014. zbog pogoršanog zdravstvenog stanja.
 
Politiku zbog koje je osuđen nastavio je javno da zastupa i po povratku Srbiju, navodi se u tekstu RSE, i podseća se da je uprkos presudi, Šešelj bio poslanik u republičkom parlamentu do 2020. godine.
 
"Njegova politika je izgrađena na sejanju i potpirivanju međunacionalne i međureligijske mržnje. Na toj mržnji gradi svoju poziciju i prikuplja političke poene", kaže Nenad Golčevski iz Fonda za humanitarno pravo.
 
Šešeljeva izdavačka kuća "Velika Srbija", koja je naziv dobila po političkom programu radikala iz ratnih devedesetih, zauzima poslednjih godina centralno mesto na beogradskom Sajmu knjiga, najvećoj književnoj manifestaciji u Srbiji.
 
Istorija odnosa Vučića i Šešelja
 
Aktuelni predsednik Srbije pristupio je radikalima ratne 1993. da bi dve godine kasnije napredovao do mesta generalnog sekretara stranke.
 
Ratovanje za "veliku Srbiju" bila je tada neskrivena politika radikala prema susedima, dok se unutar zemlje ogledala u progonu nesrpskog stanovništva i pretnjama opoziciji i medijima.
 
Vučić je Šešelja u februaru 2003. ispratio u pritvor Haškog tribunala i tamo ga obilazio kao pravni savetnik, piše RSE.
 
Razlaz je usledio 2008. kada Vučić sa partijskim kolegom Tomislavom Nikolićem napušta radikale i osnivaju Srpsku naprednu stranku. Od tog trenutka Šešelj iz pritvora u Hagu objavljuje knjige u kojima napada i vređa bivše saborce i optužuje ih za izdaju i zavere.
 
Vučić odgovara nazivajući ga "običnim lažovom" i "monstrumom".
 
Retorika i sa jedne i sa druge strane počinje da se menja po povratku Šešelja iz Haga 2014, kada su utihnule i najave lidera radikala o rušenju Vučićeve vlasti.
 
Danas je Šešelj čest gost na televizijama sa nacionalnom frekvencijom gde napada i vređa opoziciju i polemiše o svim društveno-političkim temama.
 
Na izborima 2022. podržao je predsedničku kandidaturu Aleksandra Vučića, podseća RSE.
 
Kakav je odnos vlasti prema ratnim zločincima?
 
Trend učešća ratnih zločinaca u političkom i javnom životu Srbije počeo je 2015. godine, povratkom osuđenika iz Haga po odsluženju kazne.
 
"Ne možemo ni pobrojati slučajeve kada osuđeni za ratne zločine postaju poslanici, visoki funkcioneri, na televizijama su ugledni komentatori i analitičari, čak imamo i slučaj kada je osuđeni ratni zločinac predavao na Vojnoj akademiji", navodi Nenad Golčevski za RSE.
 
Bivši komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević vratio se 2015. u Srbiju avionom Vlade uz doček ministara.
 
Usledilo je mesto predavača na Vojnoj akademiji, titula počasnog građanina jedne opštine na jugu Srbije i učešće na skupovima vladajućeg Pokreta socijalista.
 
U aprilu 2023, Nebojša Pavković, koji u Finskoj služi kaznu za zločine nad albanskim stanovništvom na Kosovu, obratio se video-linkom iz zatvora đacima osnovne škole na teritoriji Novog Sada.
 
I Pavković i Lazarević su autori knjiga u izdanju Ministarstva odbrane Vlade Srbije.
Knjige piše i promoviše i Veselin Šljivančanin.
 
Šljivančanin i haški osuđenik Vinko Pandurević dobitnici su priznanja Vojske Srbije i česti gosti televizija sa nacionalnom frekvencijom.
 
Isto je i sa Nikolom Šainovićem, koji je posle zatvora zbog zločina na Kosovu deo predsedništva vladajućih socijalista.
 
Na trend zvaničnog veličanja zločinaca i negiranja presuda iz godine u godinu upozoravaju izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije.
 
U poslednjem dokumentu, u koji RSE imao uvid, navodi se da je "određeni broj srpskih političkih partija i ličnosti, uključujući i ministarski nivo, nastavio da pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima".
  • Mare

    15.06.2023 08:30
    Ne vređajte ih! To su naši branioci! Da nije bilo njih Krajina bi sada bila Hrvatska! Oni su sačuvali Srbe u Krajini i na Kosmetu! Ne zaboravite to! Naši heroji! :)
  • Pena za brijanje

    14.06.2023 21:40
    Kume,
    Sve titule imam i mnogo te volim, ali mi nije jasno zašto me ne proglasiš za vojvodu?
    Mavi moj, mavo si slinav i kilav. Movaš da odvasteš i da počneš da se bvijaš. Da budeš fvajev a ne kilavi junac.
    Šta misliš da sam ja postao vojvoda na lepe oči?
    Movaš ponovo da budeš svpski vadikal.
  • Grbavi

    14.06.2023 15:42
    Toliko im je dobra politika da se evo hrvatska shepuri u EU a Kosovo se otcepilo

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija