Inženjer građevine o rušenju dva mosta u poplavama: "Nestručno, neodgovorno i bahato"

Autor: Danas

Info

18.06.2023.

07:51

Nestručno, neodgovorno i bahato.

Foto: FoNet/AP

Ovim rečima inženjer građevine Danijel Dašić sumira posledice trenutnih poplava u Srbiji koje su po ko zna koji put pokazale da na naplatu dolazi to što država nije izvukla nikakve pouke iz velikih poplava 2014. i 2016. godine i preduzela preventivne mere kako bi se smanjilo oštećenje infrastrukture i objekata.

Komentarišući rušenje dva mosta na rekonstruisanoj deonici Ibarske magistrale u Adranima kod Kraljeva i starog mosta u Mrčajevcima, Dašić za Danas napominje da "u građevini ne postoji nešto što je staro i samim tim loše, i nešto što je novo, već je stvar do održavanja".

Foto: Srušeni most kod Kraljeva (FoNet/AP)

"Država je osnovala pri Vladi kancelariju (sadašnje Ministarstvo za javna ulaganja prim. aut.) koja treba da se bavi investicijama, rekonstrukcijom, obnovom zemlje, pogotovo posle poplava 2014. i 2016, koje su se ponavljale svakih nekoliko godina. Međutim, ta specijalizovana kancelarija u koju se slivaju milioni dinara je služila svemu, samo ne svojoj svrsi", smatra Dašić.

Komentarišući oštećenje deonice na Ibarskoj magistrali, on kaže da očigledno pripremni radovi zaštite samog mosta nisu dobro urađeni i da je, kako se vidi na snimcima, voda oštetila deo potpornog zida, napravila sebi put i odnela asfalt. Sam most se nije srušio, ali jeste pristupni deo mostu.

"S druge strane, stari most u Mrčajevcima je preživeo barem 50 ili 60 godina, ali svaka konstrukcija traje onoliko dugo koliko se održava. Tako da se u suštini sve može objasniti u tri kratke reči: nestručno, neodgovorno i bahato. Nažalost, u medicini i građevini nije poželjno kupovati diplome iz očiglednih razloga. Direktor 'Srbijavoda' možda ima diplomu ali spada u red neodgovornih ljudi koji znaju šta će da se desi, ali ne preduzimaju nikakve radnje. I naravno imamo čitavu političku vrhušku koja se ponaša bahato, jer smatra da sve se može oprati, očištiti i prodati narodu uz dobru medijsku kampanju", komentariše Dašić.

"Adaptacija na klimatske promene i ozbiljno shvatanje uticaja koje donose moraju biti u vrhu prioriteta nove vlasti posle smene režima. Očigledno je da sadašnja vlast to ne razume, neće, i na kraju ne ume. Zato se Zeleno-levi front umesto ulaganja u koruptivne i besmislene… pic.twitter.com/KFhKK1lZ4k
— Ne davimo Beograd (@nedavimobgd) June 17, 2023

U prilog tome navodi i primer koji se desio u Nišu gde je iskopan nasip za zaštitu od poplava da bi bio postavljen energetski kabl.

"Usred najviših vodostaja, rekordnih padavina i najavljenih kiša, neko je bio, da citiram predsednika, 'kompletni idiot' da iskopa ceo nasip u dužini od 50 metara i potpuno ga izravna, uz obavezu da će sve da vrati u prvobitno stanje, neznajući da to uopšte nije moguće, jer su nasipi specijalne konstrukcije koje se rade na poseban način", ističe sagovornik Danasa.

Osvrćući se na izjavu direktora JP "Srbijavode" Gorana Puzovića koji tvrdi da ovaj poplavni talas nije mogao da se spreči zato što je u pitanju ekstremna količina padavina, Dašić kaže da je Republički hidrometeorološki zavod poslednjih mesec dana "zvonio na sva zvona" da ćemo imati rekordne količine padavina.

"Imali smo crvene meteo alarme. Ne znam da li nadležni iz 'Srbijavoda' gledaju televiziju i slušaju vesti, ali kad se najave kiše tad se izvodi sva mehanizacija, tada se sređuju vodotokovi, pripremaju se da nema zakrčenja, ojačavaju se bedemi. Sada je kasno jer je blato i ne mogu čak ni mašine sa gusenicama da uđu tamo gde je pre padavina moglo", kaže Dašić.

Profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić ističe da je za prevenciju poplava godišnje potrebno izdvojiti 60 do 80 miliona evra, te da bi s tim parama rizik od poplava bio redukovan za 60 do 70 procenata.

On je izneo podatak da Srbija ima oko 11.500 bujičnih vodotokova, a najveći deo je koncentrisan južno od Save i Dunava.

"Imamo i neka manja izolovana bujična područja na prostoru Vojvodine, ali praktično svi rečni sistemi i podsistemi Kolubare, Drine, Lima, Južne, Zapadne i Velike Morave imaju ogroman broj takozvanih bujičnih slivova", kaže Ristić napominjući da je neophodno raditi na prevenciji bujičnih poplava, odnosno ukloniti sve što te poplave generiše, jer onda kada se jave zbog brzine pojave, intenziiteta i velike destruktivne energije, ne može mnogo da se učini.

Ristić kaže da su bujične poplave najčešća prirodna katastrofa na pomenutim delovima naše teritorije i podseća da je u poslednjih 60 godina poginulo više od 130 ljudi, a da je materijalna šteta veća od 14 milijardi evra.

"Ako na nagibima u brdsko-planinskim slivovima imamo kvalitetne šumske ekoisteme, odnosno kvalitetan vegetacioni pokrivač sa očuvanim zemljištem ispod njega, najveći deo padavina se zadrži na samoj zelenoj masi biljaka ili se infiltirira u zemljište tih šumskih područja. Ako, na primer, u kvalitetnoj bukovoj jelovoj šumi na području Goča padne i 150 litara kiše po metru kvadratnom, neće se desiti gotovo ništa, jer će sve biti zadržano i upijeno. A na nekom drugom podučju gde su šume devastirane i gde su degradirana zemljišta, doći će do pojave intenzivnih bujičnih poplava", pojašnjava Ristić.

On kaže da su u ruralnim delovima brdsko-planinskih područja česti generatori poplava i takozvani šumski (zemljani) putevi, koji su na velikom nagibu i gde nema evakuacionih organa za sprovođenje vode, pa tokom pojave velikih količina padavina oni praktično postaju putanje kojima dolazi do slivanja vode i iznošenja velikih količina erozionog materijala.

Kada je reč o merama koje treba preduzeti da bi došlo do minimiziranja negativnih efekata pojave bujičnih poplava, Ristić kaže da na najkritičnijim slivovima treba mnogo pažljivije planirati seču šume.

"Ako su šume iskasapljene, ako je prostor uglavnom urbanizovan, najveći deo vode vrši eroziju zemljišta i povlači ogromnu količinu zemljanog kamenog materijala. Zato su ove bujice braon boje", kazao je Ristić.

Teme

poplave

Komentari 23

Hronološki Najpopularniji

Poplava koja ruši

19.06.2023 • 13:18

Most

Ne mogu da verujem da ljudi brane nepobitne činjenice, pa mostove iz doba Nemačke okupacije još koristimo, mostove iz doba SFRJ još uvek koristimo ali ljudi brane novokompnovane neimare sa you tuba.
Saberite se ljudi, ovo ne valja, tačka. Mora da se menja iz temelja sve... Pa jel' vidite kako pada most u Mrčajevcima, šta tu nije jasno? U Kruševcu su mostovi gradjeni osamdesetih, Rasina samo što nije dotakla dno mosta, ne oseća se ni vibracija a kamoli nešto drugo. Ajde ljudi ne budalite, ne valja i tačka.
Lepo priznaš sebi da si ucebjen pišljivim minimalcem i onda hejtuješ sve što neko napiše a vi slučajno prepoznate stranke na vlasti, to postaje opsesivno dosadno!

2 4 -2
Piskaralo

18.06.2023 • 17:45

Zamislite u ovoj situaciji šta bi bilo da bazenima sumporne kiseline Rio tinta... Jezivo

21 30 -9
/

18.06.2023 • 15:27

/

onaj humanitarni centar u nisu je tamo zbog poplava
ili da nam ona njihova majka prica kako njenig klinca teraju da nosi suknjicu u dojclandu

11 21 -10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.