Inženjer građevine o rušenju dva mosta u poplavama: "Nestručno, neodgovorno i bahato"
Nestručno, neodgovorno i bahato.
Foto: FoNet/AP
Ovim rečima inženjer građevine Danijel Dašić sumira posledice trenutnih poplava u Srbiji koje su po ko zna koji put pokazale da na naplatu dolazi to što država nije izvukla nikakve pouke iz velikih poplava 2014. i 2016. godine i preduzela preventivne mere kako bi se smanjilo oštećenje infrastrukture i objekata.
Komentarišući rušenje dva mosta na rekonstruisanoj deonici Ibarske magistrale u Adranima kod Kraljeva i starog mosta u Mrčajevcima, Dašić za Danas napominje da "u građevini ne postoji nešto što je staro i samim tim loše, i nešto što je novo, već je stvar do održavanja".
Foto: Srušeni most kod Kraljeva (FoNet/AP)
"Država je osnovala pri Vladi kancelariju (sadašnje Ministarstvo za javna ulaganja prim. aut.) koja treba da se bavi investicijama, rekonstrukcijom, obnovom zemlje, pogotovo posle poplava 2014. i 2016, koje su se ponavljale svakih nekoliko godina. Međutim, ta specijalizovana kancelarija u koju se slivaju milioni dinara je služila svemu, samo ne svojoj svrsi", smatra Dašić.
Komentarišući oštećenje deonice na Ibarskoj magistrali, on kaže da očigledno pripremni radovi zaštite samog mosta nisu dobro urađeni i da je, kako se vidi na snimcima, voda oštetila deo potpornog zida, napravila sebi put i odnela asfalt. Sam most se nije srušio, ali jeste pristupni deo mostu.
"S druge strane, stari most u Mrčajevcima je preživeo barem 50 ili 60 godina, ali svaka konstrukcija traje onoliko dugo koliko se održava. Tako da se u suštini sve može objasniti u tri kratke reči: nestručno, neodgovorno i bahato. Nažalost, u medicini i građevini nije poželjno kupovati diplome iz očiglednih razloga. Direktor 'Srbijavoda' možda ima diplomu ali spada u red neodgovornih ljudi koji znaju šta će da se desi, ali ne preduzimaju nikakve radnje. I naravno imamo čitavu političku vrhušku koja se ponaša bahato, jer smatra da sve se može oprati, očištiti i prodati narodu uz dobru medijsku kampanju", komentariše Dašić.
"Adaptacija na klimatske promene i ozbiljno shvatanje uticaja koje donose moraju biti u vrhu prioriteta nove vlasti posle smene režima. Očigledno je da sadašnja vlast to ne razume, neće, i na kraju ne ume. Zato se Zeleno-levi front umesto ulaganja u koruptivne i besmislene… pic.twitter.com/KFhKK1lZ4k
— Ne davimo Beograd (@nedavimobgd) June 17, 2023
U prilog tome navodi i primer koji se desio u Nišu gde je iskopan nasip za zaštitu od poplava da bi bio postavljen energetski kabl.
"Usred najviših vodostaja, rekordnih padavina i najavljenih kiša, neko je bio, da citiram predsednika, 'kompletni idiot' da iskopa ceo nasip u dužini od 50 metara i potpuno ga izravna, uz obavezu da će sve da vrati u prvobitno stanje, neznajući da to uopšte nije moguće, jer su nasipi specijalne konstrukcije koje se rade na poseban način", ističe sagovornik Danasa.
Osvrćući se na izjavu direktora JP "Srbijavode" Gorana Puzovića koji tvrdi da ovaj poplavni talas nije mogao da se spreči zato što je u pitanju ekstremna količina padavina, Dašić kaže da je Republički hidrometeorološki zavod poslednjih mesec dana "zvonio na sva zvona" da ćemo imati rekordne količine padavina.
"Imali smo crvene meteo alarme. Ne znam da li nadležni iz 'Srbijavoda' gledaju televiziju i slušaju vesti, ali kad se najave kiše tad se izvodi sva mehanizacija, tada se sređuju vodotokovi, pripremaju se da nema zakrčenja, ojačavaju se bedemi. Sada je kasno jer je blato i ne mogu čak ni mašine sa gusenicama da uđu tamo gde je pre padavina moglo", kaže Dašić.
Profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić ističe da je za prevenciju poplava godišnje potrebno izdvojiti 60 do 80 miliona evra, te da bi s tim parama rizik od poplava bio redukovan za 60 do 70 procenata.
On je izneo podatak da Srbija ima oko 11.500 bujičnih vodotokova, a najveći deo je koncentrisan južno od Save i Dunava.
"Imamo i neka manja izolovana bujična područja na prostoru Vojvodine, ali praktično svi rečni sistemi i podsistemi Kolubare, Drine, Lima, Južne, Zapadne i Velike Morave imaju ogroman broj takozvanih bujičnih slivova", kaže Ristić napominjući da je neophodno raditi na prevenciji bujičnih poplava, odnosno ukloniti sve što te poplave generiše, jer onda kada se jave zbog brzine pojave, intenziiteta i velike destruktivne energije, ne može mnogo da se učini.
Ristić kaže da su bujične poplave najčešća prirodna katastrofa na pomenutim delovima naše teritorije i podseća da je u poslednjih 60 godina poginulo više od 130 ljudi, a da je materijalna šteta veća od 14 milijardi evra.
"Ako na nagibima u brdsko-planinskim slivovima imamo kvalitetne šumske ekoisteme, odnosno kvalitetan vegetacioni pokrivač sa očuvanim zemljištem ispod njega, najveći deo padavina se zadrži na samoj zelenoj masi biljaka ili se infiltirira u zemljište tih šumskih područja. Ako, na primer, u kvalitetnoj bukovoj jelovoj šumi na području Goča padne i 150 litara kiše po metru kvadratnom, neće se desiti gotovo ništa, jer će sve biti zadržano i upijeno. A na nekom drugom podučju gde su šume devastirane i gde su degradirana zemljišta, doći će do pojave intenzivnih bujičnih poplava", pojašnjava Ristić.
On kaže da su u ruralnim delovima brdsko-planinskih područja česti generatori poplava i takozvani šumski (zemljani) putevi, koji su na velikom nagibu i gde nema evakuacionih organa za sprovođenje vode, pa tokom pojave velikih količina padavina oni praktično postaju putanje kojima dolazi do slivanja vode i iznošenja velikih količina erozionog materijala.
Kada je reč o merama koje treba preduzeti da bi došlo do minimiziranja negativnih efekata pojave bujičnih poplava, Ristić kaže da na najkritičnijim slivovima treba mnogo pažljivije planirati seču šume.
"Ako su šume iskasapljene, ako je prostor uglavnom urbanizovan, najveći deo vode vrši eroziju zemljišta i povlači ogromnu količinu zemljanog kamenog materijala. Zato su ove bujice braon boje", kazao je Ristić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Uhapšen čovek koji je motkom nasrnuo na učenike
22.01.2025.•
0
Policija je saopštila da je uhapšen B.M. (47) koji je osumnjičen za nasilničko ponašanje.
Peticija podrške pravu Vučića na život: "Neka mu neko pojasni da su studenti poručili da je nebitan"
22.01.2025.•
9
Javnosti malo poznat Institut za političko umrežavanje pokrenuo je novu peticiju "podrške pravu na život predsednika Srbije Aleksandra Vučića".
DNEVNI KVIZ: Ko smišlja ovih 10 pitanja?
22.01.2025.•
7
Kviz znanja 021.rs stiže i ove srede pred vas.
Pritvor za troje odgovornih u staračkom domu u Barajevu
22.01.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana za troje odgovornih u staračkom domu u Barajevu koji su osumnjičeni za nepoštovanje propisa usled čega je izbio požar.
Sindikat kulture u četvrtak obustavlja rad na jedan sat, a u petak potpuno
22.01.2025.•
2
Republički odbor Samostalnog sindikata kulture doneo je odluku da u četvrtak obustavi rad na jedan sat, a u petak, 24. januara, da sprovede totalnu obustavu rada.
Pretio zaposlenima u beogradskoj školi
22.01.2025.•
1
U hol OŠ "Branko Ćopić" na Vidikovcu u popodnevnim satima ušao je muškarac koji se predstavio kao roditelj, preteći zaposlenima, nakon čega je došla policijska patrola i odvezla ga.
Požar u Barajevu izazvala cigareta ili upaljač, troje osumnjičeno za nepoštovanje propisa
22.01.2025.•
0
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da je do požara u Domu "Ivanović" u opštini Barajevo došlo zbog žara cigarete ili otvorenog plamena upaljača.
Tabloidi morali da obrišu više od 100 tekstova: Zbog laži, širenja mržnje i targetiranja studenata
22.01.2025.•
6
Tokom studentskih blokada, prorežimski tabloidi su morali da uklone više od 100 tekstova u kojima su iznosili informacije bez dokaza ili širili govor mržnje prema učesnicima blokada i protesta.
Policija u Beogradu celu noć ispitivala strance, predstavnike NVO, ujutro su deportovani
22.01.2025.•
21
Pet hrvatskih državljanki, predstavnica nevladinih organizacija koje su učestvovali na radionicama Erste Štiftunga u Beogradu, provele su dobar deo noći u beogradskoj policiji.
VIDEO: Čovek iskočio kroz prozor stana i motkom nasrnuo na učenike
22.01.2025.•
12
Učenici Grafičko-medijske škole u Beogradu objavili su snimak na kom se vidi kako je na njih nasrnuo čovek sa drvenom motkom u rukama.
AFP o "generalnom štrajku": Najveći pokret nezadovoljstva koji je Srbija videla poslednjih godina
22.01.2025.•
1
Agencija Frans pres danas je prenela vest o pozivu studenata, koji nedeljama protestuju u Srbiji zbog korupcije, na generalni štrajk u petak.
.jpg "Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra")
Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra
22.01.2025.•
9
Tragedija u domu za stare u Barajevu upućuje na neadekvatno institucionalno postupanje i propuste, kažu iz Inicijative za unapređenje stanja u sistemu socijalne zaštite.
Mreža organizacija za decu Srbije: Pretnje prosvetnim radnicima povećavaju tenzije u društvu
22.01.2025.•
0
Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) ocenila je danas da "pretnje primenom represivnih mera protiv nastavnika i učenika zbog obustave nastave, ne doprinose ostvarivanju prava na obrazovanje".
.jpg "Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji")
Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji
22.01.2025.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas kako su joj sindikati u Elektroprivredi Srbije (EPS) potvrdili da nema govora o štrajku zaposlenih u EPS.
Sindikat u RTS-u zahteva emitovanje preciznih izveštaja sa studentskih protesta
22.01.2025.•
6
Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih na RTS-u zahteva emitovanje izveštaja sa studentskih protesta u informativnim emisijama i učešće predstavnika protesta u programu ove kuće.
Dijana Hrkalović osuđena na 16 meseci zatvora
22.01.2025.•
68
Bivša državna sekretarka u MUP-u osuđena je zbog zloupotrebe uticaja na 16 meseci zatvora, u šta se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Školska godina bi mogla da bude produžena
22.01.2025.•
28
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da bi školska godina mogla da bude produžena.
Studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk u petak
22.01.2025.•
42
Studenti u Srbiji koji učestvuju u blokadi fakulteta pozvali su građane da se u petak, 24. januara, pridruže generalnom štrajku.
Ministarstvo: U Srbiji nema sumnje na zarazne bolesti slinavka i šap
22.01.2025.•
1
Ne postoji sumnja, niti je potvrđen slučaj zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naprednjački srednji prst: Može i bednije, ali ne baš mnogo
22.01.2025.•
42
Srednji prst koji pokazuje krvava šaka - to je najnovija poruka Srpske napredne stranke građanima Srbije.
Đukić Dejanović: 86 odsto škola radi, deca bila osramoćena
22.01.2025.•
24
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da u ovom trenutku 86 odsto škola u Srbiji radi najnormalnije, i da će inspekcija nastaviti da obilazi škole koje ne rade.
Komentari 23
Poplava koja ruši
Saberite se ljudi, ovo ne valja, tačka. Mora da se menja iz temelja sve... Pa jel' vidite kako pada most u Mrčajevcima, šta tu nije jasno? U Kruševcu su mostovi gradjeni osamdesetih, Rasina samo što nije dotakla dno mosta, ne oseća se ni vibracija a kamoli nešto drugo. Ajde ljudi ne budalite, ne valja i tačka.
Lepo priznaš sebi da si ucebjen pišljivim minimalcem i onda hejtuješ sve što neko napiše a vi slučajno prepoznate stranke na vlasti, to postaje opsesivno dosadno!
Piskaralo
/
ili da nam ona njihova majka prica kako njenig klinca teraju da nosi suknjicu u dojclandu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar