To smatra pre svega zbog, kako je rekao, kontinuiranog maćehinskog odnosa vlasti prema kulturnim stvaraocima i ustanovama.
Božović je u intervjuu agenciji Beta kazao da je pored lošeg stanja u srpskoj kulturi još gore to "što smo stekli naviku da nam je situacija s kulturom sramotna".
"Navika je jedna od najgorih ljudskih osobina, ona se stiče kao biološka prednost prilagođavanja okolnostima i to možemo videti kod biljaka i životinja. A čovek, kao misaono biće, navikao se i na ropstvo i na vladavinu terora i jednoumlja. Kod nas, kad je u pitanju kultura, iz budžeta Srbije se izdvaja svega 0,66 odsto, a ponekad bude 0,67 odsto", rekao je Božović i naglasio da se između ta dva broja "uvek vodi velika bitka".
Dodao je "da smo se mi u Srbiji navikli na minorna izdvajanja za kulturu" i da se "svakoj nesreći koja traje, na kraju smejemo".
"Godinama nisam čuo da su u Skupštini Srbije, opozicija ili vlast pokrenuli pitanje stanja u kulturi. Stanje u kulturi Srbije je sramotno pre svega zbog kontinuiranog maćehinskog odnosa vlasti prema kulturnim stvaraocima i ustanovama", rekao je.
Na pitanje kakve su posledice malih izdvajanja iz budžeta za kulturu, Božović je kazao da Srbiji nedostaju kapitalna ulaganja u kulturu i obrazovanje.
"Na stanje u kulturi odražava se i broj pismenih i nepismenih građana. Na žalost, najviše je polupismenih, koji su najgori jer s njima svako može da radi šta god hoće. Najpismeniji i najobrazovaniji masovno odlaze u inostranstvo. Nekada sam se svađao s onima koji su odlazili u inostranstvo i njihovim roditeljima, a danas, zbog lošeg stanja u državi, više nemam nijedan razlog da bilo koga pogledam u oči i da mu kažem nemoj ići", naglasio je Božović.
Nekultura je nadvladala kulturu, dodao je glumac, i naveo da je Srbiji neophodan zakon o zabrani šunda.
"Nekada smo na Radio Beogradu mogli da slušamo akademiju pevanja, ali kad je ukinut zakon o zabrani šunda i proradila ibarska magistrala, svakojake reči su došle na tapet. Ove tekstove pesama koje danas slušamo ranije nismo mogli ni da zamislimo. Kultura se u Srbiji uništava već decenijama, polako, ali sigurno", ocenio je Božović, koji je odigrao više od 200 filmskih i televizijaskih uloga.
Da se u Srbiji ne vodi dovoljno računa o promovisanju kulture, Božović je naveo primer Radio-televizije Srbije (RTS).
"Kao normalan i lojalan građanin, gledam RTS. I šta vidim? Svaku noć vidim da je tek oko ponoći emisija, odnosno dnevnik o kulturi. Pa ko to može da gleda u tako kasne sate. Neki pametni ljudi su kazali da će kod nas biti dobro stanje u društvu tek kada u dnevniku prva vest bude o kulturi", kazao je on.
Upitan da prokomentariše uticaj rijaliti programa na kulturu naroda, Božović je rekao da su "Zadruga", "Farma" i "Parovi" postali "čuveni srpski univerziteti" na kojima se vaspitava publika.
"Publici koju vaspitavaju rijaliti programi, lako se plasiraju sitkom televizijske serije. Te serije se sigurno ne prave zbog glumaca, već zbog pranja para. Iza ogromne proizvodnje raznih sitkom serija stoji saradnja s ljudima na vlasti. Ne bi moglo drugačije da prođe", kazao je on.
Dodao je da je više puta pokušavao da gleda "Zadrugu", ali da nije mogao da shvati "o čemu se tu radi".
"I dan danas ne razumem zašto je 'Zadruga' toliko privlačna i zašto neke javne ličnosti, pre svega pevačice, tamo učestvuju. Verovatno se dobro plaća, ali samo sudelovanje u tome stavlja pod sumnju sve ono na čemu sam ja vaspitavan. Mislim da 'Zadruga' najviše utiče na penzionere s najmanjim penzijama, koji gledajući rijaliti programe projektuju neke svoje neostvarene živote", smatra Božović.
Onaj koji penzionerima daje "Zadrugu", kazao je glumac, očekuje od penzionera da za njega glasaju na izborima.
"Penzioneri više gledaju 'Zadrugu', nego u svoju penziju", rekao je proslavljeni srpski glumac.
Na pitanje Bete koje su posledice marginalizovanja kulture u Srbiji, Božović je citirao izjavu jednog svog kolege: "Lepše je s kulturom".
"Mi danas istoriju srpske kulture možemo da vidimo samo u nekim emisijama na drugom ili trećem programu RTS-a. Zbog marginalizovanja istorije srpske kulture imamo problem i s odbranom Kosova i Metohije. Ne branimo mi tu teritoriju zbog plodne metohijske zemlje, već zbog duhovnog stuba koji nas drži uspravno, a ne vodoravno", objasnio je Božović i naglasio da bi u Beogradu trebalo da se okupi milion ljudi s porukom "Ne damo Kosovo".
"Naš narod mora u nečemu da bude zajedno, a to je kada je u pitanju očuvanje Kosova i Metohije", ocenio je on.
Kultura nije samo pozorište ili muzika, dodao je, već je kultura i porodica i očuvanje porodične tradicije.
"Od porodice počinje prvo vaspitanje. Nažalost, i porodica je počela da se urušava i u njoj nema one hijerarhije koja nam je potrebna za dalji život. Zašto se čovek vaspitava 18 godina? Dve najvažnije osobe u životu su roditelj i učitelj. Kad su roditelji i učitelji izgubili pravo da podviknu deci, izgubili smo i porodicu i školu", naglasio je Božović.
Upitan kako ocenjuje angažman ljudi koji danas upravljaju kulturom u Srbiji, Božović je rekao da vlast na čelu Ministarstva kulture postavlja "partijske kadrove s kojima ne zna šta da radi".
"Ti ljudi se ističu šmiranjem. Naša ministrka kulture (Maja Gojković) nijednom se nije oglasila povodom pretnji i napada na glumce. Nekada su na čelu pozorišta bili, na primer, Milan Dedinac u Jugoslovenskom dramskom pozorištu ili Mira Trailović u Ateljeu 212, koji nisu bili članovi partije. Danas ja ne znam ni kako se zovu upravnici pozorišta, većina su dovedeni po partijskoj liniji. To je žalosno", smatra Božović.
Zbog stranačkog kadrovanja, ocenio je glumac, kultura se još više guši, a narod nazaduje.
Na pitanje šta bi trebalo promeniti da se unapredi značaj kulture i da bi se kultura utemeljila u svakom čoveku, Božović je rekao da bi prvo trebalo da povratimo autoritet porodici i prosvetnim radnicima.
"Ne može individua da bude iznad porodice. Mora da se povrati autoritet porodici i prosvetnim radnicima koji su najugroženiji. Sada, umesto učitelja, dolaze do izražaja školski psiholozi i pedagozi. Učitelj ti je, posle majke, najvažniji. Mi smo žrtve globalnog sistema koji ždere stub našeg postojanja i identitet", kazao je glumac.
Dodao je da više ne postoji književna, muzička ili arhitektonska kritika i da ne pamti kada je poslednji put u Srbiji otvoreno neko pozorište.
"Ova vlast se hvali da je za godinu dana završila obnovu Narodnog muzeja, iako su radovi trajali deset godina za vreme prethodne vlasti. Takve reči ne prijaju iole pametnom čoveku. Ova vlast vređa inteligenciju ljudi. Možemo mi da izdržimo i glad i nemaštinu i smrt, ali nemoj da me j***š u zdrav mozak. Nemojte partijsku odanost da dokazujete time što pljujete jednu profesiju", naglasio je Božović, koji je dobitnik više priznanja za doprinos filmskoj i pozorišnoj umetnosti.
Kazao je da je Beograd jedina evropska metropola koja nema zgradu Opere i da je izgradnja Opere goruće pitanje kulture.
"Bila je dobra prilika da se u okviru 'Beograda na vodi', uz reku prilepi zgrada Opere, ali se niko nije setio da to naselje dobije neki smisao s pečatom kulture. Kada je bivši gradonačelnik Beograda Vesić (Goran) napravio klizalište od Trga republike, on je unapređen za ministra. Odanost partiji ne podrazumeva odanost gradu i otadžbini. Jer ako neko kaže da su takve stvari protivne državi, onda glavni uzima patriotizam u reč i otima ga od celog naroda i govori o patriotizmu u ime svih nas", istakao je Božović.
Govoreći o napadima i pretnjama koje dobijaju glumci koji učestvuju na protestima protiv nasilja, Božović je kazao da se radi o neviđenoj gluposti.
"Svaki glumac je svojim likom postao deo nečije porodice. Glumci su slobodni ljudi i narod ih voli. Obeležavanje glumaca i taj sistem koji svedoči o ponašanju vlasti da proverava stanje na računima glumaca je najava fašizma. Nemojte to da radite, smirite se malo. Nemojte partijsku odanost dokazivati time što pljujete jednu celu profesiju", poručio je Božović funkcionerima SNS-a.
Božović smatra da je veliki problem za narod to što se opozicija, kako je rekao, nikada nije ujedinila protiv zvanične vlasti.
"Sve opozicione partije i pokreti nastupaju pojedinačno. Veliku ranu ovom narodu je zadalo to što se opozicija nije nikada ujedinila protiv vlasti", ocenio je.
Na pitanje kako ocenjuje govor mržnje koji promovišu najviši predstavnici vlasti, Božović je rekao da je u pitanju nedostatak kulture.
"Kad uzmeš vlast, ovde možeš da radiš i pričaš šta hoćeš. Srbija je puna fakulteta koji su napravljeni da 'školuju' kadrove za vlast. Međutim, postavlja se pitanje šta je s beogradskom i srpskom inteligencijom? Niko nije reagovao zbog odlaska bivše rektorke Univerziteta u Beogradu Ivanke Popović, koja je utvrdila plagijat doktorata Siniše Malog. Eto, koliko je naša inteligencija uništena, i kako onda narod da ne popizdi", kazao je Božović.
Upitan da li je kultura protivnik vlasti, Božović je odnos vlasti u Srbiji prema kulturi uporedio s periodom iz srednjeg veka.
"U vreme srednjevekovlja bili su dvorci i tvrđave na kojima su vladarima dovodili glumačke trupe da se zabave. Kada bi glumci kročili u tvrđavu, vladarova vojska bi podigla most i zatvorila kapije grada. Vladari su sa siromašnim glumcima i glumicama radili sve što su hteli. E, tako su i danas, kod nas, i balet i opera i drama dovedeni na prosjački štap, a mnogi upravnici postali ulizice vlasti", zaključio je Petar Božović.
.jpg "Sa tribine ProGlasa: Režimu su se desili studenti i đaci koji neće da budu beskičmenjaci")
Komentari 3
Marela
Mr. No
45
U pravu je u vezi zakona o zabrani šunda, jer se i šund ušunjao u ono što bi trebalo da bude kultura,kao npr film "Toma" je po nekima teški šund,ima tu i nekih drugih projekata. Zatim televizije koje promovišu 100 šund, a najgori su mi pojedini mlađi glumci koji misle da su "kultura" a u stvari su šund.
Većinom glumci koji su se školovali u Jugoslaviji su po meni najobrazovaniji i najbolji predstavnici svog zanimanja.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar